Размера нове кризе зависиће од броја укључених земаља – од локалног до свеобухватног регионалног сукоба
АУТОР: Дмитриј МИНИН
Удар који је Израел нанео Ирану у ноћи између 12. и 13. јуна у оквиру операције са звучним именом „Нација лавова“ више се не може назвати само акцијом застрашивања или освете. То је фактички позив на потпуни рат. Авијационим, ракетним и диверзантским нападима на територији Ирана били су погођени не само нуклеарни објекти, што је влада Нетанијахуа најављивала као главни циљ таквих могућих дејстава. Напротив – погођена је читава иранска војна структура: штабови, аеродроми, ракетне базе, ПВО системи, радарски центри. Део беспилотних летелица је унапред био сакривен на територији Ирана од стране „Мосада“, по узору на недавну операцију украјинске војске (поставља се питање: ко је од кога преузео технологију?).
Ракете су падале и на стамбене зграде у којима живе високи ирански војни званичници, што је довело до неизбежних жртава међу њиховим цивилним суседима. Тако су, између осталог, погинули командант Револуционарне гарде (КСИР) Салами и, како се чини, начелник генералштаба иранске војске Багери, као и још неки важни генерали. Напад се очекивао баш те ноћи, али из неког разлога поменуте личности нису отишле у склоништа, већ су остале на површини. А баш 13. јуна истекао је двомесечни ултиматум који је 12. априла поставио Трамп, уз подршку Нетанијахуа, у вези са обуставом иранског нуклеарног програма. Шта је мотивисало настрадале – источњачки фатализам или наивна вера да неће бити удара на стамбене зграде – сада је већ немогуће са сигурношћу рећи. На разне начине ликвидиран је и читав низ научника – физичара, укључујући ректора Универзитета Азад. Нападнут је и свети град Кум, у ком стално живе чланови владајућег Савета ајатолаха, укључујући и врховног вођу Алија Хаменеија. Он је жив и вече пре тога се обратио нацији с позивом да се агресорима пружи одлучан отпор.
Такође није јасно да ли је дошло до радиоактивног цурења из бомбардованих нуклеарних објеката, као што је запаљени центар у Натанзу. Власти тврде да цурења нема, али можда то поричу како не би изазвали панику међу становништвом.
Ово је квалитативни скок у ескалацији тензија у региону, што потврђују и без преседана мере безбедности у Израелу. Од тренутка напада у 3 сата ујутру, у земљи је уведено ванредно стање, проглашена је мобилизација на хиљаде људи – пре свега у ПВО/ПРО и РВ, затворена су предузећа и школе. Израелска цивилна авијација је „евакуисана у Европу“. Цела земља се скрива у склоништима. Тим потезом, Нетанијаху је поново одложио питање очувања своје владе, а тиме и сопствене слободе, које је поново дошло у први план само дан уочи напада. Истовремено, нагло је порасла и интензивност борби у Гази и операција на Западној обали реке Јордан. Испаљене су ракете на Хусите у Сани (Јемен) и на базе проиранских снага у Багдаду.
Сви сада чекају како ће Иран одговорити и питају се – да ли је уопште у стању да пружи озбиљан отпор Израелу и његовим савезницима, пре свега САД, које за сада тврде да не учествују у операцији. Јасно је да Техеран не може себи дозволити да овај напад прође некажњено, за разлику од неких претходних. У супротном, биће „прегажен“ на међународној сцени и истовремено подстакнут унутрашњи криза. Одговор ће сигурно уследити – али какав? Уочи израелског напада, из Ирана је било много ратоборних изјава.
На пример, у медијима су намерно били објављени наводно добијени „сврховито тајни“ израелски документи о војном нуклеарном програму Израела и његовим нуклеарним објектима, са фотографијама и њиховим детаљним координатама, за које се тврди да их је прибавила иранска обавештајна служба. Истовремено, званичници су давали изјаве да ће, у случају напада на нуклеарне објекте Ирана, овај узвратити ударом по одговарајућим циљевима у Израелу, укључујући и потенцијална складишта нуклеарног оружја. Може се претпоставити да је Израел већ успоставио највиши ниво заштите тих објеката. Реактор у Димони, на пример, званично се води као давно угашен. Ипак, способност иранских балистичких ракета да пробију ту заштиту већ је показана у претходним ситуацијама. Не може се у потпуности искључити могућност нуклеарне катастрофе на територији Израела.
Много тога ће зависити од способности Ирана да поново активира своје подземне ракетне базе, које су биле под бомбардовањем, и изврши прецизна лансирања са њих. Тренутно из Ирана ка Израелу лете бројни дронови (200 у првом таласу) преко Саудијске Арабије, Ирака, Јордана и Сирије, са очигледном намером да се исцрпи израелска противваздушна одбрана. ЦАХАЛ (израелска војска) покушава да их обори изнад туђе територије, што представља кршење суверенитета тих држава. Ипак, Јордан је, сасвим очекивано, отворио свој ваздушни простор за израелске ловце. Пријављено је више таласа ракетних напада, од којих је део пробио систем „Гвоздени купол“. Експерти наводе да је већина иранске ПВО и готово целокупно ратно ваздухопловство током протекле ноћи била усмерена на заштиту ракетних база за узвратни напад, што најављује „врело вече“ за Израел.
Иран ће, без сумње, покушати да активира и своје прокси снаге у региону против Израела, али су њихове могућности знатно смањене после војних удара ЦАХАЛ-а на Хезболах у Либану и промене режима у Сирији. Ипак, те снаге и даље могу извести поједине болне нападе. То се пре свега односи на јеменске Хусите, који, упркос недавним губицима, још увек имају капацитет да поремете пловидбу у Црвеном мору.
Један од најдаљекосежнијих потеза иранских оружаних снага у овој ратној ескалацији могао би бити блокада Ормузског мореуза у Персијском заливу. Рачуница се можда заснива на томе да би обустава испоруке нафте из тог региона довела до скока цене на 120–150 долара по барелу, што би подстакло западне земље да изврше притисак на Израел да обустави борбена дејства. На то да се Техеран можда управо овом сценарију нада као најпожељнијем, указује и именовање адмирала Хабиболе Сајарија за начелника генералштаба уместо погинулог генерала Багерија. Блокада Ормуза би се, због његове ускогрудости, могла извршити и најједноставнијим дроновима и краткодометним ракетама, распоређеним и прикривеним дуж целе обале Ирана у том подручју. Ни америчка морнарица их не би могла поуздано неутралисати.
Штавише, као последица израелских акција, може се остварити и најгори могући сценарио за Израел – да Иран, уместо да остане „на прагу“ нуклеарног статуса, заиста постане нуклеарна сила. Ирански званичници су више пута изјављивали да ће овако обиман напад на истраживачке атомске центре довести до тога да у најкраћем могућем року направе нуклеарно оружје на локацијама које су ван домета уништења. Израелски аналитичари тврде да Иран већ има довољно плутонијума за десет бојевих глава, и да сваког месеца може да произведе још једну. Ову информацију пренео је чак и утицајни „Њујорк тајмс“. Ако је то истина, а не још једна подметнута вест, сат „Судњег дана“ на Блиском истоку убрзано откуцава према поноћи.