- Док Запад убрзано улаже у наоружање, подиже војне фондове и премешта трупе ка источним границама, руски експерти упозоравају да Европа улази у опасну спиралу милитаризма која подсећа на најмрачнија поглавља 20. века. Оцене су да се актуелна политика ЕУ не води разумом и стратегијом, већ русофобијом и кратковидим интересима европских елита.
АУТОР: Оливера Икодиновић
За разлику од Европе која милитаризује континент, Русија гради своје оружане снаге и војну индустрију из нужности и за конкретне задатке, попут Специјалне војне операције, каже руски експерт Иван Коновалов, одговарајући на питање постоји ли ризик од трке у наоружању у Европи, узмајући у обзир да Европска унија ствара одбрамбени фонд од 150 милијарди евра, Велика Британија улаже у фабрике оружја припремајући се за могући сукоб са Русијом, док је Немачка у Литванији стационирала оклопну бригаду. То је први пут после Другог светског рата да су трупе немачке војске распоређене на тлу друге државе за стално.
„Изградња наших оружаних снага и развој нашег одбрамбено-индустријског комплекса повезана је с актуелним, насушним задацима. Зато се ради оно што је потребно за решавање, између осталог, и задатака Специјалне војне операције, и у оној мери у којој је потребно. С друге стране, ми разумемо да у перспективи треба посматрати понашање европских лидера у ширем контексту – ако они заврте замајац милитаризма у Европи, онда ће бити веома тешко да се врате на нормалне колосоке“, каже Коновалов.
Коновалов оцењује да европски лидери воде кратковиду и неодговорну политику, која је пре свега вођена жељом да науде Русији, а не озбиљним стратешким разматрањима.
„Да ли сагледавају ситуацију у Европи? Мислим да не. Мислим да садашњи европски лидери углавном себе доживљавају као привремене фигуре и раде оно што им се у одређеном тренутку чини исправним, али најважније им је да на неки начин наштете Русији. То је један од њихових главних задатака“, додао је експерт.
Другим речима, европски лидери доносе одлуке кратког века, усмерене само на тренутне политичке интересе, не узимајући у обзир дугорочне последице таквих одлука.
Као пример наводи Сједињене Државе, где је спољна и унутрашња политика драстично промењена након одласка Бајдена и доласка Трампа на власт. Слично је и у Европи.
„Макрон ће отићи, али Макрон делује као политичар који се држи познате француске изреке: ‘После нас потоп’. Нажалост, такви су. Таква шема тешко да може да буде дугорочна, јер се поставља најважније питање – зашто су уопште све те земље, посебно у Источној Европи улазиле у НАТО? Улазиле су у НАТО да не би морале да развијају своје оружане снаге, већ да добију кишобран од САД и Северноатлантске алијансе као заштиту и контуре своје безбедности“, каже Коновалов.
ЕУ се не брани — већ провоцира
Дакле, европске државе су улазиле у НАТО како не би морале саме да се баве одбраном, али сада се од њих тражи управо супротно — да троше новац на војску, на одбрану, на војно-индустријски комплекс, истиче Коновалов.
„Где је онда поступни развој тих држава у економском смислу? Све се то урушава. Видимо катастрофалну ситуацију чак и у Немачкој, а да не говоримо о другим земљама. Дакле, милитаризација је данак русофобији, помножена са неодговорношћу европских лидера“, нагласио је експерт.
Европска унија (ЕУ) је званично усвојила нови финансијски пакет у износу од 150 милијарди евра за подршку државама чланицама које желе да улажу у производњу одбрамбене индустрије путем заједничких набавки у Европи, због забринутости од, како је саопштено, руског напада у будућности и сумњи око безбедносних гаранција САД према ЕУ.
Земље ЕУ су у последње три године већ повећале издвајања за одбрану за више од 30 одсто, али лидери ЕУ тврде да то није довољно.
Осим тога, британски министар одбране Џон Хили изјавио је да је Велика Британија спремна за оружани сукоб са Русијом и да појачава своје војне снаге и индустрију као део припрема за могућу борбу, што у Москви тумаче као намеру Лондона да води „дуг Хладни рат“ са Русијом.
Хили је навео да ће земља до 2034. године издвајати три одсто БДП-а за одбрану и уверен је да ће постићи тај циљ.
Готово истовремено, немачке оружане снаге су формирале тенковску бригаду „Панцер 45“ у Литванији, реализујући један од најамбициознијих Бундесверових пројеката – стално стационирање око 5.000 војника у тој балтичкој земљи.
Ова бригада представља централну тачку борбене јединице којом Немачка, на захтев Литваније, обезбеђује источно крило НАТО.
Министар одбране Немачке Борис Писторијус истакао је да ће Немачка бити спремна да брани сваки центиметар територије НАТО-а, те да је распоређивање немачке бригаде у Литванији јасан и снажан сигнал савезницима и упозорење свим потенцијалним противницима.
Немачка војска поново пред руским вратима
Коновалов се критички осврће на присуство немачке војске у Литванији и испоруке тенкова Украјини, подсећајући на напад Немачке на Совјетски Савез 1941. године.
„Узгред, ускоро ће бити 22. јун – тужна годишњица и дан сећања на дан када је фашистичка Немачка напала Совјетски Савез. А то што су немачки тенкови ‘леопард’ завршили у Украјини, са све немачким крстовима и то што се немачка оклопна бригада распоређује у Литванији, очигледно је каква може бити наша реакција на то. С друге стране, немачким лидерима би ваљало добро да размисле, јер такве ствари за Русију представљају повод за преиспитивање нашег односа према немачкој страни, посебно зато што они хоће да испоруче Украјини ракете ‘таурус’“, каже експерт.
Коновалов планиране испоруке ракета „таурус“ и све остале акције Берлина против Москве види као преписивање историје и наставак агресивне политике, која подсећа на понашање, како је оценио, Трећег рајха.
Коновалов најављује да ће реакција Русије бити „крајње негативна“ и сматра да Немачка треба да се заустави, јер се све то, пре или касније, како је оценио, за њих неће добро завршити.
ИЗВОР: Спутњик