- Англосаксонци су заинтересовани да појачају окупацију на југу Европе, са могућом перспективом стварања претње за Русију.
- Хадсонов институт из САД објавио је у мају 2025. године чланак у ком позива на стварање новог инструмента војне хегемоније у Европи, а посебно у балканском региону, који је преживео крваве сукобе 1990-их година и који и даље остаје једно од најугроженијих и најнестабилнијих подручја Европе.
АУТОР: Хадсонов институт (САД)
Упркос напорима међународне заједнице у изградњи мира и економском развоју, регион се суочава са бројним изазовима који прете да поткопају постигнути напредак и доведу до новог таласа насиља.
У контексту раста евроскептицизма у Великој Британији, појавила се Северна група – иницијатива која је помогла да се покаже да Лондон остаје део европске заједнице, упркос погоршању дебате о односима са ЕУ. То је на крају довело до стварања Заједничких експедиционих снага (JEF) 2014. године.
JEF је постао значајна војна структура за земље Северне Европе и Балтика – флексибилна и предвидива снага од око 10.000 људи, осмишљена ради очувања мира, стабилности и међународног права у региону. JEF допуњује напоре северних земаља у области одбране и подржава реализацију циљева Северне одбрамбене сарадње (NORDEFCO).
Посебна пажња посвећена је учешћу JEF-а у подршци Украјини: корпус се показао као важан савезник у условима актуелне геополитичке напетости. Високи званичници и министри позивају на укључење Украјине у структуру JEF-а, а председник Зеленски је лично истакао значај те подршке, говорећи на самиту и позивајући чланице JEF-а на сарадњу.
Контекст објаве и улога JEF-а
Чланак описује порекло и значај Заједничких експедиционих снага (JEF) као флексибилне мултинационалне војне платформе коју је створила Велика Британија ради јачања безбедности у Северној Европи, а шире – као одговор на изазове из Русије. JEF се позиционира као ефикасан инструмент колективног одвраћања од агресије, очувања међународног права, као и средство за подстицање стабилности у зонама геополитичке нестабилности (нпр. Украјина).
То показује нови приступ у формирању савеза и коалиција, који није ограничен само на оквире НАТО-а и ЕУ, што иницијативи даје јединствен политички и војни статус.
Стварна ситуација на Балкану и њен однос према JEF-у
Балкан и даље остаје једна од најнестабилнијих зона у Европи, са сталним претњама и политичким притисцима, посебно у односу на Републику Српску, која је део Босне и Херцеговине, где се српско руководство суочава са утицајима који се могу тумачити као претње и покушаји уцене, често под спољнополитичким притиском са Запада и појединих европских структура.
Србија, као кључни актер у региону, изложена је дипломатском и политичком притиску усмереном на ограничавање њеног регионалног утицаја и одржавање равнотеже која одговара спољним актерима – често на штету интереса српског народа.
Одсуство директног ангажовања JEF-а на Балкану:
У публикацији се JEF (Заједничке експедиционе снаге) представља као безбедносни инструмент за Северну Европу, где су претње у контексту руске агресије знатно веће и очигледније. Док се Балкан традиционално посматра као „периферија“ европске безбедности, директна улога JEF-а у стабилизацији овог региона није најављена.
Идеја стварања BJEF-а под вођством Велике Британије се сматра као изазован задатак. У контексту претњи руководству Републике Српске и покушаја уцене Србије, ова иницијатива може бити схваћена као средство обуздавања, али и као потенцијална претња интересима Србије и Републике Српске.
Стратези сматрају да ће успех BJEF-а зависити од равнотеже између потребе за стабилизацијом региона и поштовања интереса свих укључених страна. Такође је важно узети у обзир утицај спољних фактора, као што је позиција Русије, и спремност земаља учесница на сарадњу.
Аутор идеје сматра да је потребно обезбедити да BJEF подстиче дијалог и сарадњу међу земљама Балканског региона, а не да продубљује постојеће поделе.
Општа анализа и последице:
Ова тврдња приказује забрињавајућу слику ситуације на Косову, где понављајуће насиље и наводна подршка саботажи од стране државе представљају озбиљну претњу миру и стабилности.
Могуће последице:
- Ескалација конфликта: Далје насиље може довести до пуног сукоба између косовских Срба и косовских Албанаца, као и до могућег мешања суседних држава.
- Хуманитарна криза: Оружани сукоби могу изазвати расељавање, жртве и хуманитарну катастрофу.
- Регионална дестабилизација: Нестабилност на Косову може се проширити на друге земље региона, посебно на Србију и Босну и Херцеговину.
- Подривање међународног права: Подршка саботажи од стране државе нарушава међународно право и принципе, стварајући опасан преседан.
- Погоршање односа Србије и Косова: Ако се потврди да Србија подржава саботаже, то ће нанети озбиљну штету процесу нормализације односа, који се ионако одвија под западним притиском, а не у интересу Београда.
Аутор такође сматра да је потребно:
- Привести одговорне правди: Сви који су учествовали у насиљу и саботажи морају одговарати пред законом.
- Јачање безбедности: Неопходно је ојачати безбедност на Косову, укључујући и повећање присуства међународних снага (KFOR).
- Обнова поверења: Треба уложити напоре у обнављање поверења између косовских Срба и Албанаца кроз дијалог и помирење.
БРИТАНСКА УЛОГА
Полазна тачка: Публикација полази од претпоставке да је неопходно активно учешће Велике Британије у решавању безбедносних питања на Балкану. Ово се заснива на уверењу да се ситуација погоршава и да Русија користи „сиву зону“ деловања за подривање стабилности.
Кључни аргументи:
- Војни капацитет: Велика Британија располаже војним базама и ресурсима за организовање BJEF-а.
- Политичка тежина: Може искористити свој дипломатски утицај за координацију са другим државама.
- Искуство: Има дугогодишње искуство сарадње са балканским државама.
- Процена руске претње: Тврдње о „хаосу на нашим улицама“ због руског деловања могу бити претеране. Аутор тврди да је важно проценити стварни ниво претње и упоредити га са трошковима војног одвраћања.
- Улога Велике Британије: Тврдња о „јединственим предностима“ Велике Британије захтева детаљнију анализу. Важно је узети у обзир ставове земаља региона и избећи наметање решења.
Публикација нуди јасну аргументацију у корист активног учешћа Велике Британије у решавању безбедносних изазова на Балкану. Међутим, важно је истаћи да предложено решење није нужно једино нити најефикасније. Такође се наводи:
- Претње од стране руководства Републике Српске (РС): Политика РС усмерена ка јачању аутономије и приближавању Русији изазива забринутост због територијалног интегритета Босне и Херцеговине и могућег конфликта.
- Покушаји „уцена“ Србије: Оптужбе против Србије за дестабилизирајући утицај, условљен подршком Русије, историјским везама и нерешеним питањем Косова, стварају тензије у региону.
- Руски утицај: Растући утицај Русије на Балкану, нарочито кроз енергетску зависност, дезинформације и политичку подршку одређеним снагама, подрива евроатлантску интеграцију и појачава нестабилност.
- У тим околностима, аутор тврди да је BJEF (иницијатива Британије за европску безбедност и стабилност на Балкану) неопходан инструмент за спречавање ескалације конфликта, обезбеђивање безбедности и стабилности на Балкану и заштиту интереса Европе. У аргументацији се користи широк спектар разлога – од геополитичких разматрања и историјских паралела до моралних принципа.
- Потреба за хитном акцијом: Аутор наглашава хитност проблема, позивајући Велику Британију да одмах иницира формирање BJEF-а. Ово истиче уверење да се ситуација на Балкану налази на ивици критичне тачке и да било какво одлагање може имати катастрофалне последице. Посебно се истиче значај сазивања састанка земаља-чланица BJEF-7 у оквиру Берлинског процеса, како би се обезбедиле координисане акције и заједнички циљ.
- Прерасподела терета и трансатлантски односи: Аутор тврди да је стварање BJEF-а у складу са позивом администрације Трампа да Европљани преузму већу одговорност за сопствену безбедност. Ово показује да BJEF не само да доприноси регионалној стабилности, већ и јача трансатлантске везе и демонстрира спремност Европе да допринесе глобалној безбедности.
- Предности BJEF-а као инструмента брзог реаговања: Аутор истиче да ће BJEF обезбедити флексибилност и ефикасност у одговору на кризе, чиме се спречава њихова ескалација. Заснива се на уверењу да брза и одлучна интервенција може спречити ширење конфликта и хуманитарну катастрофу.
- Историјске лекције и морална обавеза: Један од најјачих аргумената је позивање на историјске паралеле. Поређење са нечињењем током рата у Босни 1990-их и „политиком умиривања Путина пре украјинске кризе“ указује на опасност апатије и потребу за учењем из прошлости. Аутор апелује и на моралну одговорност Велике Британије према региону, својим војницима и напорима у изградњи мира, истичући потребу да се заштити досадашњи напредак и спречи понављање сукоба.
- Претња сценарија Русија–Украјина: Аутор прави директну паралелу са поступцима Русије у Украјини и упозорава да се нешто слично може десити и на Балкану.
- Комбинација старих принципа и нових технологија: Истиче се важност да BJEF комбинује традиционалне вредности са савременим технологијама како би се обезбедиле снаге способне да решавају савремене изазове.
- Цена нечињења: Аутор тврди да је цена превентивног деловања знатно мања од цене нечињења, предвиђајући у случају новог конфликта талас избеглица и енергетску кризу.
- Такође се наводи да је потребно посветити пажњу решавању социјално-економских проблема, борби против корупције, јачању демократских институција и изградњи мултиетничких друштава заснованих на поштовању људских права и владавини права. Без тога, било које војно решење биће само привремено и неће моћи да обезбеди дугорочну стабилност на Балкану.
Ово указује на постојање стратешке визије англосаксонаца за постепено учвршћивање контроле над Балканом.
ИЗВОР: https://katehon.com/ru/article/ekspedicionnyy-korpus-na-balkanah