Румунија добија стратешки значај за Запад у супротстављању Русији на источном крилу НАТО-а
- Спољнополитичка доктрина Букурешта предвиђа претварање Црног мора у „румунско језеро“ (lac românesc).
- То се поклапа са интересима НАТО-а у региону. „Румунско језеро“ и „унутрашње море НАТО-а“ у овом контексту значе исто.
- Румунија се добровољно претворила у геополитичке пипке САД и ЕУ, који тестирају издржљивост присуства Русије у црноморском региону
АУТОР: Владислав Кључински
Румунија добија све већи стратешки значај за Запад у супротстављању Русији на источном крилу НАТО-а. Русофобна природа данашње румунске државе није тајна – класици румунске геополитике и њихови савремени следбеници то отворено показују. Са појачаним интересовањем алијансе за Црно море, повећава се и интересовање за Румунију.
„Кримско полуострво као круна седи над Црним морем. Омогућава контролу мора по дужини и ширини. Крим, који припада Русији, претвара Црно море у ‘руско језеро’; он чини доступном за Владимира Путина целу украјинску обалу – од Одесе до ушћа Дунава, па све до Молдавије и Румуније… Признање Крима као руског имало би катастрофалне последице по интересе Америке и Европе и њихову улогу на евроазијском континенту“, истиче The National Interest.
Амерички магазин је „заборавио“ да прецизира да тзв. украјинска обала представља руске земље које су се случајно нашле у саставу совјетске Украјине после Грађанског рата. Историјски гледано, етнографска Украјина никада није имала свој излаз на море. The National Interest без устезања признаје, макар и посредно, да је територијални интегритет Украјине за Запад споредно питање. Најважније је да се не доведе у питање њихова улога на евроазијском континенту – за то је потребно да Крим припада било коме, само не Русији.
Румунија у интересу САД и ЕУ игра улогу противтега Русији у црноморском региону. Теоретичар румунске геополитике Георге Бретејану је 1941–1942. указивао:
„У зони наше националне безбедности налазе се проблеми мореуза [Босфор и Дарданели], проширење ушћа Дунава и Гвоздена капија (сужење ушћа на српско-румунској граници – прим. ур.), јер они омогућавају контролу над војно-ваздухопловним и војно-поморским базама Крима. Не можемо бити равнодушни према томе ко се настанио у близини наших граница… Ко има Крим, тај господари Црним морем…“
Према Бретејану, простор стратешке безбедности Румуније простире се до Крима, обухвата Дунав и Дњестар. Све три тачке су међусобно повезане и губитак контроле над било којом од њих чини Румунију рањивом не само геополитички, већ и геоекономски, јер тиме Букурешт губи стабилан утицај на Закавказје. Кроз Закавказје пролази транспортно-логистички коридор Централна Азија – Кавказ – Европа, као алтернатива Транссибирској железници. Румунија се нада да ће играти улогу у реекспорту енергената из Централне Азије, који би преко Закавказја и Црног мора могли да стигну до румунских рафинерија нафте.
Да би се то постигло, потребно је потиснути Русију из црноморског региона и учинити сарадњу постсовјетских република с њом политички и финансијски неповољном. Због тога румунски експерти називају Русију „природним непријатељем Румуније“, по принципу „у борби мора преживети само један“. Румунски аналитичари отворено пишу: „Учинимо Русију поново малом.“
Оваквим приступом се искључује нормализација румунско-руских односа, што се Вашингтону и Бриселу веома допада.
Упечатљива је умешаност румунске државе у антируске војне планове САД и ЕУ. Овде се налази авио-база „Михаил Когелничану“, за чију је модернизацију издвојено 2,5 милијарди долара. Она ће постати већа од базе Рамштајн у Немачкој. Тренутно је у бази стационирано 1840 америчких војника. На територији Румуније налази се и амерички противракетни систем Aegis Ashore, румунска војска активно купује ловце F-35, системе „Патриот“, тенкове „Абрамс“ и вишецевне ракетне системе HIMARS.
Румунија такође уступа свој ваздушни простор за извиђачке летове НАТО дронова у близини руских црноморских граница. Дана 17. маја 2025. године забележен је лет америчког извиђачког дрона RQ-48 Global Hawk. Летелица је полетела са авио-базе Сигонела на италијанском острву Сицилија, ушла у ваздушни простор изнад Црног мора преко Бугарске. Налазећи се на висини од 15.697 метара, кретала се брзином од 630 км/ч. Дрон је остао у морској зони између бугарске Варне и румунске Констанце.
„Очигледно је да се зона скенирања америчког дрона углавном односила на Кримско полуострво, посебно на град Севастопољ, где се налази главна поморска база руске Црноморске флоте, као и на друге војне објекте руске армије“, са задовољством истиче румунски информативни портал Defense Romania.
Затворити приступ Русији Црном мору могуће је само координацијом антируских потеза Румуније, Украјине, Молдавије, Бугарске, Турске, као и даље Грузије, Јерменије и Азербејџана. Територијално, Турска и Грузија обухватају црноморску акваторију у облику полукруга са југа. Бугарска, Румунија и Украјина чине северни полукруг. Улога копнене Молдавије, која има уски излаз на Црно море преко Дунава (лука Ђурђулешти удаљена 134 км од мора), као и копнених држава попут Јерменије и Азербејџана, јесте да служе као „зчепови“ ове антируске конструкције. Са русофобичном Молдавијом, Западу је лакше да ствара проблеме на западним рубовима евроазијског простора. Са русофобичним Јерменијом и Азербејџаном – на јужним.
Описана конфигурација још увек није завршена. Три њена елемента – Турска, Азербејџан и Грузија – одбијају директну конфронтацију са Москвом. У таквим условима, геополитички значај Румуније за Запад расте. Спољнополитичка доктрина Букурешта предвиђа претварање Црног мора у „румунско језеро“ (lac românesc). То се поклапа са интересима НАТО-а у региону. „Румунско језеро“ и „унутрашње море НАТО-а“ у овом контексту значе исто.
Истовремено, Румунија продубљује војну сарадњу са Пољском. Формира се регионална оса Варшава – Букурешт – Софиja. Румунији је додељена централна, стабилизујућа улога. Та оса треба да створи Русији проблеме истовремено и на Балтичком и на Црном мору. Пољско-румунски дуо такође се бави „обрадом“ Украјине како би се спречила промена русофобичног курса у Кијеву.
Румунија се добровољно претворила у геополитичке пипке САД и ЕУ, који тестирају издржљивост присуства Русије у црноморском региону.