Корупционашки скандал продубљује хаос и неслагања у Бриселу

  • Очигледна ствар — признати да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у тандему са својим мужем, „у тренутку када је Европу и свет задесила страшна епидемија“, вешто „опљачкала“ буџет ЕУ за најмање 32 милијарде евра — у Бриселу нико не жели.
  • Бар не док Урсула још седи за кормилом. Не желе, јер би након „разоткривања“ Урсуле, уследила читава низа других „открића“ која се крију у сенци ове мрачне COVID-19 приче

Јелена Пустовојтова

Однос према актуелној председници Европске комисије у канадском Центру за истраживање глобализације (Global Research) је прилично критичан. Скоро од самог почетка пандемије коронавируса, овај портал је доследно раскринкавао митове о безбедности и ефикасности вакцине америчке компаније Pfizer. У то време, америчка биотехнолошка фирма Orgenesis, у којој је Хајко фон дер Лајен (муж Урсуле) обављао функцију медицинског директора, сарађивала је са Фајзером. Зато вероватно Урсули фон дер Лајен није било жао да 2020. године, изгубивши контролу и над собом и над буџетом ЕУ, без ичијег одобрења потроши 35 милијарди евра на набавку 1,8 милијарди доза Pfizer-BioNTech вакцине — по 4 дозе за сваког становника Европе.

Брисел је дуго глумио да је све у реду, све док се у причу није умешао „дугачки нос“ New York Times-а, након чега је ова афера добила име — Pfizergate (Фајзергејт).

У априлу 2021. године, New York Times је сазнао за постојање SMS преписке између Урсуле фон дер Лајен и генералног директора Pfizer-а, Алберта Бурле, која је изазвала згражавање због свог цинизма. Испоставило се да је, како је паника око COVID-19 расла, цена за прву партију вакцине од 300 милиона доза скочила са 15,5 на 17,5 евра по дози, а за наредне — чак до 19,5 евра. За поређење: производна цена мРНК вакцина, према проценама америчких стручњака, не прелази 2,85 долара. Овде чак није реч само о лекарској етици — већ о томе да су паника и више од милион преминулих у САД одиграли кључну улогу у процвату компаније Pfizer.

Међутим, сам текст те преписке никада није објављен. New York Times је затражио копије од Брисела, али је добио званичан одговор да Европска комисија тим порукама не располаже јер, наводно, „нису предмет архивирања због свог краткотрајног и ефермерног карактера“. Комисија је одбила и сличне захтеве омбудсмана ЕУ и Европског ревизорског суда. У јануару 2023. године, лист је поднео тужбу против Комисије, тврдећи да одбијање представља кршење закона ЕУ о приступу званичним документима — без обзира на њихов формат. Прошле су само неколико година и европска Фемида  (богиња правосуђа – прим. прев.) се коначно пробудила.

Мора се одати признање да је Global Research све ове године редовно објављивао податке о тешким, па чак и смртоносним последицама примене Pfizer-BioNTech вакцине, позивајући се на статистике из Канаде, САД и других земаља, због чега је често био оптуживан за склоност ка „теоријама завере“. Главни допринос овој истрази, која је почела пре шест година, дао је Мишел Шосудовски — почасни професор економије Универзитета у Отави, оснивач и директор Центра за истраживање глобализације у Монтреалу и главни уредник портала Global Research.

И буквално уочи објављивања овог текста, Global Research је јавио: Суд Европске уније — највиша судска инстанца блока — поништио је одлуку Европске комисије о одбијању захтева New York Times-а за приступ преписци између Урсуле фон дер Лајен и Алберта Бурле. Те преговоре Урсула је водила самостално, договарајући куповину 1,8 милијарди доза вакцине Pfizer-BioNTech за запањујућу суму од 35 милијарди евра — највећи уговор о вакцинама који је Брисел икада потписао. Установљено је да је цена по дози коју је прихватила била чак 15 пута већа од производне цене.

„Комисија није пружила веродостојно објашњење које оправдава одсуство тражене документације“, стоји у пресуди, а аргумент Комисије да се текстуалне поруке, размењиване у контексту вишемилијардерске трансакције, сматрају „небитним или неважним за даље праћење и чување“, оцењује се као очигледно апсурдан.

Очигледна ствар — признати да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у тандему са својим мужем, „у тренутку када је Европу и свет задесила страшна епидемија“, вешто „опљачкала“ буџет ЕУ за најмање 32 милијарде евра — у Бриселу нико не жели. Бар не док Урсула још седи за кормилом. Не желе, јер би након „разоткривања“ Урсуле, уследила читава низа других „открића“ која се крију у сенци ове мрачне COVID-19 приче. Ипак, Суд ЕУ је већ пресудио да Европска комисија мора да плати судске трошкове New York Times-у, наглашавајући озбиљност непоштовања обавеза извршне власти у погледу транспарентности. Комисија сада мора да одлучи да ли ће уложити жалбу или се повиновати пресуди — и предати поруке које терете Урсулу фон дер Лајен — или ће кренути у ризичан потез њиховог наводног „брисања“.

Без обзира на то како ће се случај даље развијати, одлука суда од 16. маја представља веома озбиљан ударац за фрау Лајен у очима јавности. Афера Pfizergate је постала симбол крајњег недостатка одговорности и транспарентности у највишим институцијама ЕУ, што је у складу са дубоко нетранспарентним и недемократским карактером читавог блока. Пресуда је тим упечатљивија јер долази од Европског суда, осовине проевропског јединства, који је, чини се, одлучио да поткопа ауторитет наднационалних органа ЕУ. Можда зато што су прекршаји Комисије били толико очигледни да их више није било могуће прикривати. А можда се у самом Луксембургу, где се суд налази, појавио неки моћан противник фрау Лајен?

Није тајна да у врху ЕУ расте критика, чак и од стране самих лидера и функционера, због настојања Урсуле фон дер Лајен да све подреди себи и свог све више ауторитарног понашања. Последњих година, Комисија је проширила домет својих извршних овлашћења у готово свим областима, укључујући и оне које су раније биле искључива надлежност држава чланица — од фискалне и монетарне политике до јавног здравља, спољне политике и питања одбране и безбедности. Фон дер Лајен је узурпирала ова овлашћења до невиђене мере, што је довело до „американизованог“ схватања извршне власти, каже Politico, који је фон дер Лајен назвао „краљицом Урсулом из Брисела“.

Након пресуде Европског суда, Европско тужилаштво, надлежно за истрагу озбиљних финансијских кривичних дела на штету интереса ЕУ, најавило је да ће покренути истрагу о поступцима Европске комисије у вези са набавком вакцина. Тешко је поверовати да ће Урсула осетити стид и предати функцију, али сасвим је извесно да ће што дубље тужилаштво копа, то слика пљачке Европљана (и не само њих) под изговором COVID-19 постајати све мрачнија.

Исти магазин Global Research могао би да тужилаштву покаже правац: интензивна истраживања о COVID-19 указују да су САД поднеле патентна права у вези с овом болешћу још у априлу 2004, а она су 2007. пренета Министарству здравља и социјалних служби САД. Број патента: US 7,220,852 B1. Коме је требала „велика лаж“ и „непостојећи нови вирус“, није тешко претпоставити. Коришћење 20 година старог вируса, под називом SARS-CoV из 2003, као замене за наводно нови вирус, потврђује, према професору Шоссудовском, да у првом кварталу 2020. није било никакве пандемије новог вируса — јер нови вирус није ни постојао. То значи да су и карантинске мере уведене у 190 земаља од 11. марта 2020, као и глобално увођење америчке вакцине, били преваре.

Иначе, поверљиви извештај компаније Pfizer, објављен на основу Закона о слободи информација у САД, потврђује — и то на основу сопствених података — да је вакцина, за коју се фрау Лајен толико залагала, заправо токсична. Детаљна документација о мРНК „вакцини“, која је требало да заштити људе од непостојећег новог коронавируса, довела је до повећања вишка смртности у Енглеској и Велсу, Немачкој, Јапану, САД — тамо где су спроведена истраживања о последицама вакцинације. А шта је са земљама у којима таквих истраживања није ни било?

„Неизречена истина“, пише професор, „јесте да је ‘нови’ коронавирус послужио као изговор и оправдање моћним финансијским круговима и корумпираним политичарима да гурну свет у понор масовне незапослености, банкрота, крајњег сиромаштва и очаја. Затварање производње био је чин економског и социјалног рата. Радна снага је ограничена, радна места замрзнута, што је изазвало глобалну економску кризу.“

Последице ове глобалне, пре свега новчане операције, коју су Pfizer и BioNTech извели уз помоћ других великих америчких фармацеутских компанија, злоупотребом ПЦР тестова и вишемилијардерским пројектом производње вакцина, погодиле су не само углед Урсуле фон дер Лајен. У САД и ЕУ је тиме потиснута свака моралност некада својствена „људима у белим мантилима“.

Насловни цртеж:: proza.ru

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/05/18/kak-ursula-fon-der-lyayen-rodila-pfizergate.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *