Иако се Црна Гора хвали европским путем и демократским вриједностима, образовни систем ове државе све више показује знаке идеолошке контаминације. Оно што је комунистички режим започео 1945. године, њихови посткомунистички идеолошки наследници данас довршавају. А свему томе претходи – систематско фалсификовање историје.
Изворна истина о Црној Гори – прећутана
Историјска Црна Гора била је национална држава српског народа. То није идеолошка изјава, већ правна и историјска чињеница. У Законику књаза Данила из 1855. године, у члану 92. јасно стоји:
„Иако у овој земљи нема никакве друге народности до једине србске…“
У Земљопису Књажевине Црне Горе за основне школе учило се:
„Сви људи, који живе у нашој домовини, јесу Срби, већином православне вјере…“
И у приручнику Познавање закона из 1914. године објављеном у вријеме Краљевине Црне Горе, наводи се:
„Ми не би никако могли употријебити назив ‘црногорски народ’ у смислу народности, пошто су Црногорци по народности Срби…“
Међутим, након 1945. године, комунистичка идеологија је прекројила стварност. Доктрина о „црногорској нацији“ није настала еволуцијом националне свијести, већ је била резултат бруталног терора и идеолошке егзекуције. Убијање српске интелигенције у Црној Гори – на Пасјем гробљу, у Кочевју, Зиданом мосту, Голом отоку – био је темељ нове лажи. На тим костима, подигнут је систем који ће деценијама тровати школство и културу.
Уџбеници лажи: Истина избачена, мит уведен
Данас, наставља се иста пракса. Уџбеници историје у Црној Гори више служе стварању новог идентитета, него образовању. Уџбеник историје за четврти разред гимназије обрађује распад Југославије и грађански рат на свега три стране. Не помиње се ни референдумска крађа из 2006. године, најважнији догађај новије црногорске историје.
У школским програмима се систематски умањује значај српске војске у ослобађању Црне Горе 1918. године. У неким приручницима, то ослобођење се чак квалификује као „окупација“. Исти приступ се види у књигама гдје се стара фотографија из 1913. године користи као тобожњи доказ „српске окупације“ – иако се ради о фалсификату који нема никакве историјске основе и настала пет година прије.
Црна Гора није сама: Молдавски уџбеник као огледало
Слично што се дешава у Црној Гори – дешава се и у Молдавији. У новим уџбеницима историје, инвазија Хитлерових трупа на ту земљу 1941. године описује се као „покушај ослобођења“. Још гротескније – исход Стаљинградске битке се назива „катастрофом“ јер је довео до повлачења румунских трупа са Кавказа.
Од ученика се чак тражи да наведу аргументе „за и против учешћа Румуније на страни нацистичке Њемачке“. Скандал који је избила у Молдавији, изазвао је протесте, али и званичну реакцију руске амбасаде која је затражила повлачење књиге. Иако је уџбеник добио подршку Академије наука Молдавије, јавност је препознала да се иза тога крије дубоко политичка агенда.
Идеологија изнад истине
Црна Гора и Молдавија имају много разлика, али их повезује једна трагична сличност: у обје државе, идеологија стоји изнад историјске истине. И у обје, народ плаћа цијену – кроз збуњену младост, кроз националну дезоријентацију, кроз унутрашње подјеле.
Фалсификовање историје није пука академска грешка. То је унапријед смишљена стратегија.
ИЗВОР: ИН4С