Размишљајући о трговинским ратовима које је бивши председник САД Доналд Трамп покренуо против ЕУ и Кине, отвара се могућност да се у Европи поново активира тема једног старог, али стратешки значајног пројекта – балканског „мегапројекта“ канала који би повезао Дунав са Егејским морем. И то уз извесне уступке Пекингу.
Подсетимо, Кина је још 2017. године изразила спремност да у потпуности финансира изградњу канала „Дунав – Егејско море“, тада процењену на око 17 милијарди долара.
Према плану, нова водена саобраћајница би почињала у луци Смедерево на Дунаву, настављала се дуж Мораве, преко Вардара, и на крају се уливала у Термаички залив у Егејском мору.
Међутим, остварење те „српске саобраћајне наде“ условљено је са најмање два значајна фактора: политичком нестабилношћу на Балкану, посебно због нерешених односа Београда и Приштине, као и све интензивнијом геополитичком конфронтацијом између САД и Кине.
У почетку је Европска унија одлучно одбијала кинеско учешће у пројекту, сматрајући да би алтернативни трговачки правац дестабилизовао постојећу логистику и довео до промене трговачких токова у многим земљама. То што би главни добитници били Пекинг и Београд чинило је пројекат посебно непопуларним у Бриселу. Али времена се мењају – и сада више нико ништа не искључује.
Посебно је значајна и позиција Турске, која је јасно против реализације овог пројекта. Разлог је очигледан – уколико се канал изгради, Босфор и Дарданели би изгубили свој геополитички и економски значај. За Турску, то не би било само питање угледа и прихода, већ би могло довести до озбиљног преиспитивања односа са Грчком – чак и до ризика од оружаног сукоба.
В.Т./Васељенска