фото: wikipedia fbi
- Један од митова у америчком јавном мњењу је следећи: „Еф-Би-Ај (FBI), под вођством принципијелног Едгара Хувера, уништио je мафију током Велике депресије, не дозволивши јој да се приближи руководству
земље“. Међутим, истина је сасвим другачија
АУТОР: Зоран Милошевић
Федерални истражни биро (ФБИ) није био умешан у борбу против мафије под вођством свог првог директора Џона Едгара Хувера – мафију су „опаметиле” (не и уништиле) сасвим друге агенције за спровођење закона и, друго, мафија у САД није уништена, већ је интегрисана у велики бизнис – Транснационалне корпорације (ТНК) и државне органе, пошто је прихватила „правила игре“, тврди портал ua-katarsis.livejournal.com
Наравно, овај став потврђују и бројни ауторитети, специјалисти за проблем организованог криминала, између осталих и Антонио Де Бонис, експерт за проблеме терористичких организација и организованог криминала мафијашког типа. Де Бонис је оснивач програма „GeoCrime“ у Италији и он тврди да савремени свет рађа криминалне заједнице квалитативно новог типа – системски мафијашки образац. Мафија се ослања на ресурсе државе и капиталистичке економије, задржавајући право на насиље. Његову анализу је објавио утицајни руски портал globalaffairs.ru који се бави међународним односима, а која је претходно прочитана на сесији утицајног клуба „Валдај“.
НОВИ МОДЕЛ МАФИЈЕ – Де Бонис каже да је заосталост привреде и слабост државних институција легло за настанак и развој мафије. Сама мафија може да се ослони на напредне методе управљања, комбинујући хоризонталне и вертикалне шеме, али истовремено доводећи државу и друштво у још перифернији положај. Демократизација сама по себи није гаранција уништења мафије. Организовани криминал успешно користи и демократске и аутократске институције да унапреди своје интересе. Суштинско обележје мафије је покушај спајања са државом и коришћења њених моћи, односно њено потчињавање ТНК. Заправо, корпоративни сектор је важна компонента савременог мафијашког система. Стратешка парадигма мафије је прелазак са чистог криминала на комбинацију злочина са криминалним пословним моделом.
Криминал је од давнина био озбиљан конкурент држави. Сваки злочин доводи у питање правни систем и, што је још важније, монопол државе на насиље. Својевремено су вешала „красила“ улазе у градове, симболизујући способност државе да надгледа и кажњава, како би то рекао Фуко. Не тако давно у САД, тела Бони и Клајда, изрешетана митраљезима, полиција је изложила јавности. Сами злочинци понекад, да покажу своју моћ, чине злочине на многобројне и симболичне начине. На пример, јавна убиства политичара, бизнисмена, истакнутих јавних личности, силовања итд, као да говоре: ми смо сила и можемо да користимо силу где хоћемо и када хоћемо.
Ова симболична борба учврстила је стереотип у јавној свести: држава и криминал (посебно организовани криминал) су супротстављени. Ту је полиција, а ту су и бандити. У стварности, ситуација је компликованија. Злочинци, наиме, доводе у питање право државе на насиље, тј. боре се против суверенитета националних држава.
Што је још важније, организовани криминал, који постоји вековима, еволуирао је у квалитативно нову појаву. Реч је о такозваном системском мафијашком обрасцу. Његова суштина је у доследном продирању у систем привреде и државне управе уз задржавање сопствених инструмената насиља. Савремена мафија је немогућа без државе и капиталистичке привреде. Она користи њихове способности у своју корист. Корупција и алтернативно право на насиље омогућавају да се ови ресурси успешно користе док (п)остају независна и моћна сила.
Постоји још једна важна карактеристика односа мафије и капиталистичке привреде. Чињеница је да организовани криминал мафијашког типа еволуира од криминала до изградње криминалних пословних модела са циљем стицања профита. Мафија добија корпоративни сјај, освајајући домен професионалних финансијера, адвоката и разних врста корпоративних интелектуалаца.
ЕВРОПСКА МАФИЈА: ГЛАВНИ ИГРАЧИ НА МАПИ КРИМИНАЛА ЕУИталијанска Коза Ностра, арапски кланови и „руска мафија“ имају профит у ЕУ који достиже више од 100 милијарди евра годишње, наводи Дојче веле (DW). Према Transcrime-у, највећи део ове суме (28 милијарди евра годишње) зарађују криминалци који се баве трговином наркотицима. Пореске преваре, посебно криминалне шеме ПДВ-а, такође постају све профитабилнији посао. Остале незаконите активности, између осталог, укључују трговину људима, кријумчарење и илегалну трговину дуванским производима и оружјем. |
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И КРИМИНАЛ – Амерички криминолог Е. Х. Сазерленд је интуитивно идентификовао и дефинисао криминолошке факторе професионалних злочина, уводећи концепт „злочина белих оковратника“. Наравно, није мислио само на обичне чиновнике. Реч је о саучесницима у криминалној делатности који су користили алате корпоративног управљања за обављање незаконитих финансијских активности у корист појединаца, криминалних и привредних организација, вишеструко увећавајући промет нелегалног капитала.
Са развојем капитализма и глобализацијом међународних монетарних и финансијских односа, развио се и корпоративни криминал. Другим речима, нови облик чисто привредног криминала које предузећа чине да би повећала профит или да би незаконито присвојила средства предузећа у личне сврхе. Проблем је у томе што је мафија, савладавши корпоративне законитости и обрасце и продревши у капиталистички систем, почела да „одгриза“ део зарађеног новца. То значи да и ефикасност економских система погођених мафијом почиње да опада. Пад ефикасности, заузврат, утиче на развој у целини, подривајући квалитет живота и продубљујући неједнакост. Истовремено, глобализација криминала доводи проблем неједнакости на међународни ниво.
Однос између економских центара и периферије помаже у праћењу веза између мафије и економског раста. Глобални криминал би могао користити алате „језгра“ да контролише „периферију“, додатно продубљујући глобалну неједнакост. Мафија је, дакле, успела, а једна од магичних речи која јој то омогућава гласи ISDS. Пун назив: „Решавање спорова између инвеститора и државе“.
Крајем прошлог века у свету су се нагло интензивирали процеси глобализације. Глобализација је на први поглед објективна појава генерисана развојем науке, технологије и производних снага. Али када се боље погледа, испоставља се да глобализацију подстичу потпуно субјективни интереси транснационалног капитала. Он је заинтересован за поделу и прерасподелу света и успостављање сопствене планетарне моћи, а у улози главне препреке на њеном путу испостављају се националне државе.
Националне државе морају бити замењене транснационалним и наднационалним капиталом, који ће прогласити да је „либерализација“ завршена и да ће је заменити корпоративни систем управљања. Једно, ако не и најважније, средставо за еродирање и коначно уништавање националних држава транснационалним капиталом из тог разлога је „Решавање спорова између инвеститора и државе“.
Идеја о увођењу ИСДС процедуре у односе између страних инвеститора и земаља домаћина настала је још 70-их и 80-их година прошлог века. Потреба за заштитом интереса нерезидентних инвеститора настала је као резултат чињенице да је у једном броју земаља у развоју у то време било случајева корупције и других злоупотреба од стране званичника, па чак и највиших званичника земаља домаћина. Политичари, пословни лидери, правници и економисти су дошли до закључка да страни инвеститори морају имати нека средства заштите од несавесних локалних званичника. Почели су да се склапају споразуме између матичних земаља транснационалних корпорација (ТНК) и земаља домаћина (где ТНК обављају своје производне, комерцијалне, финансијске и друге активности). Међутим, ТНК је врло брзо прешао из одбране у напад. Страни инвеститори су почели да „потврђују своја права“ и диктирају своје услове држави домаћину – њеној законодавној, извршној и судској власти.
ИСТОРИЈАМафија – данас је ова реч широко распрострањена. Термин мафија се обично користи за описивање било које криминалне групе засноване на етничкој припадности. Руска мафија, ирска мафија, кинеска мафија. Међутим, у почетку је мафија била само назив за сицилијански криминални синдикат. |
МОЋ И ДЕЛОВАЊЕ ИСДС – А крајем 20. века, када је ИСДС процедура почела да се прописује у билатералним међудржавним уговорима, појединачне компаније почеле су да туже државу домаћина. Они су у својим тужбама тражили (и траже) одштету за оне законодавне или судске одлуке које отежавају пословање у земљи. И највише су почели да траже укидање таквих одлука, тј. закона. Ситуације могу бити веома различите. На пример, земља уводи законе о заштити животне средине који захтевају од ТНК да додатно улажу у опрему. ТНК може или захтевати компензацију за настале трошкове или укидање закона. Други пример: земља доноси закон који успоставља минималну плату, који опет захтева од ТНК да плате додатне трошкове рада. Реакција корпорација опет може бити захтев за надокнаду за насталу „штету“ или за укидање закона.
Следећи пример: доноси се закон о забрани пуштања у промет производа штетних по здравље потрошача. Као што можете претпоставити, овде ТНК која производи такве производе има исте две опције за одговор властима земље домаћина. Примери се могу наставити у недоглед. Како показује искуство у последње две деценије, страни инвеститори су овладали новим инструментом заштите и јачања својих права под називом ИСДС. Адвокати великих западних корпорација сада свако пооштравање еколошког и социјалног законодавства у земљи домаћину називају „задирањем у право на одржавање првобитног нивоа профита“ и „специфичним обликом експропријације“. Са становишта земаља домаћина, ИСДС је бесрамно, дрско задирање у њихов национални суверенитет.
Постоје још две особености ИСДС-а. Прво, подношењу тужбе обично претходи подношење обавештења (упозорења) од стране инвеститора. Он прецизира период током којег потенцијални оптужени (држава) мора предузети неопходне кораке да избегне изношење предмета пред суд (најчешће је период од 90 дана). Форма веома подсећа на ултиматум. Друго, не оглашавају се и издавање опомена и рад самих судова се дешава у потпуној тајности. Према томе, немамо потпуну слику о распрострањености ИСДС-а широм света.
Америчка новинска агенција BuzzFeed News бацила је светло на ову мрачну страну међународне инвестиционе „сарадње“ 2016. Они тврде да од почетка текуће деценије прате инвестиционе спорове по процедури ИСДС-а из отворених извора. Избројали су око 300 таквих случајева. Годину дана касније, објавили су да поседују информације о 700 случајева. Стручњаци BuzzFeed News-а су били у могућности да детаљно испитају 35 случајева. Изненађујуће је да су у свим овим случајевима страни инвеститори, који су поднели тужбе пред трибуналима, оптужени за кршење националних закона (прање новца, проневере, тржишне манипулације, мито, ратно профитерство и превару). Један број запослених у компанији био је под истрагом или чак у затвору. А тужбе инвеститора садржале су захтеве за укидање судских одлука и исплату великих одштета. Нека суђења су већ била завршена до тренутка када је BuzzFeed News објавио, док су одлуке трибунала још увек биле на чекању по другим пресудама.
Како истичу стручњаци и новинари BuzzFeed News-а, адвокати који одлучују о случајевима ИСДС-а су елитни, а делују у оквиру затворених клубова корпоративних адвоката који се могу састати било где у свету и диктирати услове сувереним државама. У кулоарима их називају светском мафијом, отварајући пут „господарама новца“ (главним акционарима Федералних резерви САД) до планетарне власти.
ИЗВОР: Печат