Још пре Првог светског рата хрватски соколи у Истри пропагирали су југословенско соколство. Употребљавали су сваку прилику да дођу у контакт са словенском и српском браћом и да избришу сићушне и формалне запреке, које су их делиле од Словенаца и Срба. Били су већи Срби од самих Срба, а већи Словенци од Словенаца. Њихов „Жупски Вјесник“ који је почео да излази 1914 године, доносио је словенске и српско-хрватске чланке прожете идејом јединства. Борба са Италијанима, који су уживали подршку владе, направила је од њих Југословене. Један од таквих сокола био је песник Р. Каталинић-Јеретов. (1)
На свесоколском слету у Загребу 1906 године у свечаној поворци учествовали су и српски Душановци. Заједно са душановцима било је на слету у Загребу преко три стотине Срба, међу којима и 37 српских сељака. Душановци су били предвођени од свог вође проф. Тасе Поповића и председника Мишковића. Песник Каталинић-Јеретов, певајући о соколском слету, поздравио је Душановце :
“Здраво Српче, слободњаче
Ти нам носиш живог жара
Све древнијех демешкиња
Са старијех са ханџара,
Али на то древно гвожђе
Паде данас сунце ново
Благо теби, по гуслама
Пало лишће ловорово.
Косово је сама прича,
Што је дедо дјеци баје
Теби данас са ведрине
Слободарско сунце сјаје …” (2)
Соколско друштво I у Загребу наставило је са својим „Славенским сијелима”. Друштво је било центар славенског живота у Загребу. У 1923. одржало је пољско, чехословачко и лужичко-српско вече. Одржало је 12 априла 1924. „Славенско вече” у спомен неослобођене браће у Истри. У дворани су те вечери уз соколе и пријатеље соколства били и готово сви Истрани који су боравили у Загребу. Старешина друштва др. Лазар Цар у свом говору подсетио је да је тих дана била 112 годишњица рођења будиоца народне свести у Истри бискупа Јурја Добриле. После њега иступио је песник Истре брат Р. Каталинић-Јеретов. Рецитовао је плач „Мајке Маргарете” за заробљеним сином. Следиле су песмице свом родном крају и градовима Опатији и Волоску. Кад је нараштајац Звонко Пфаф рецитовао песму „Мојој Истри”, а дворана је грмела од буре одушевљења, док није соколски оркестар почео да свира истарске песме. Песник се руковао са соколићем. Прочелник соколског музичког оделења Милан Катић инструментализовао је истарске народне песме, које је изводио соколски оркестар. Тиме је био закључен програм славенске вечери. После краја програма млади су играли у дворани уз свирање соколског оркестра, а старији су поседали око столова помешани са Истранима. Друштво је планирало да настави са својим Славенским селима. (3) Соко I у Загребу приредио је 18. јуна 1924. у својој соколани III Славенско вече. Мешовити певачки хор певао је Гостинчареву : „Химну Јединства”. Душан Богуновић предавао је : „Оснутак, развитак и дух Хрв. Соколства од год. 1874. до 1919.” После предавања Карел Шулце свирао је на виолини Оршићев : „Сутон” и Дворакове : „Славенске плесове”. Пратио га је на клавиру Иве Илић. Рикард Каталинић-Јеретов рецитовао је своју песму „Три Сокола”. Истранин је био награђен срдачним аплаузом. Члан сокола Јоца Цвијановић, члан загребачке опере, певао је Жгањчеве и Бајићеве народне песме. Соколи, чланови академске певачке дружине „Балкан” певали су Милојевићеву песму „Југословенима”. Песму су морали да понове. Тиме је треће Славенско вече било завршено. (4) Соколско друштво у Великој Кикинди приредило је 4.1.1925. предавање брата Каталинића о Соколству. (5) Соколско друштво Загреб I издало је „Слетовку” за мешовити хор. Речи је написао брат Каталинић-Јеретов, а музику брат Иван Мухвић. (6) Сем сокола Каталинић Јеретов је био члан Јадранске Страже. Рикард Каталинић Јеретов из Сплита уређивао је „Млади стражар” лист подмладка Јадранске Страже. У листу је 1931. објавио „Пјесму из прошлости” :
Ми слушамо пјесму окова и бола,
Ми гледамо сузе ојађених мајки,
Сва су наша села без пјесме и кола,
Сва су наша прела без прича и бајки.
Тужни дан за даном у неповрат гине,
У даљини мрачној само смрт се цери,
Ал у души нашој ипак каткад сине
Пламен који свијетли и нади и вјери.
И угасне опет, а окови звече.
Заробљене гусле о дувару снију,
Стара давна рана јоште јаче пече,
А бол цијеле земље наше груди крију.
И нека је густа и тмуша и тама
Прекрила крилом све наше врхунце,
Ми слушамо пјесму окова и срама,
Ми чекамо зору, ми чекамо сунце ! (7)
У Сплиту је 8 децембра 1935. откривен спомен-светионик у славу краља Александра. Био је израђен од белог сегетског камена (Сегет код Трогира). Био је висок 8 метара. Светлео је и дању и ноћи. По дану као вечна жижа, а по ноћи као путоказ поморцима.
Приликом откривања споменика песник Рикард Каталинић – Јеретов испевао је песму „Пред Краљевим светиоником”:
Свијетли !
Кошто је Он свијетлио нама,
Наш Краљ и Отац,
Кад је била око нас и ноћ
и тама.
Хитац плану – Он је пао.
Оте нам Га удес зао.
Остадосмо у тами
Напуштени, сами,
Око нас све мрак,
И нема Његових руку.
Да нас поведе у луку,
Јер он је био наш пељар
моћан и јак.
Једино нас кријепи
Његов спомен лијепи,
И диже Његов Дух са
висина
Сред ових пустих и јадних
низина.
Свијетли !
Кошто је Он свијетлио нама,
Наш Отац и Краљ,
Кад је била око нас и ноћ
и тама.( 8)
Поводом седадесетогодишњице живота песника Рикарда Каталинић-Јеретова о његовом делу писао је Соколски Гласник. Истакли су да је рођен у Истри, којој је посветио свој живот и да је био један од стубова Дружбе Св. Ћирила и Метода. Задатак Дружбе био је ширење националног духа и просвете у Истри. Објавио је низ књига, у стиху и прози, од којих су биле најпознатије : „Иње”, „Са моје лире”, „Са Јадрана”, „Нашим морем и нашим крајем”, итд. Био је песник који је једнако славио српске одлике као и хрватске. Јеретов је био стари члан Сокола, па је низ својих песама посветио соколским свечаностима, соколском раду и соколским славама. Није било ни једне приредбе или соколске академије на којој нису рецитовани његови стихови. Сем Соколима посветио се и раду у удружењима „Југословенска Матица” и „Јадранска Стража”. (9) Рикард Каталинић-Јеретов рођен је у Истри. У Аустро-Угарској Монархији био је у Дружби Св. Ћирила и Метода. Пре Првог светског рата хрватски соколи у Истри пропагирали су југословенско соколство. Један од њих био је Каталинић-Јеретов. У Југославији током међуратног периода био је песник народног јединства, и члан југословенских организација. Заједно са тим организацијама трудио се колико је могао да подржи Истране под италијанском влашћу.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- С.Врдољак, „Соколство у Истри“, „Соколски Гласник“, Загреб, 1919, бр. 6 и 7, стр. 267-269;
- проф. Стјепан Роца, „Светли и незаборавни дани”, „Соколски Гласник”, Београд, 27 јануар 1939, бр. 4, стр. 4;
- „Истарско вече у Соколу у Загребу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, бр. 7, стр. 187;
- „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 224;
- „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 31;
- „Соколска кроника”,„Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 32;
- „Млади стражар” лист подмладка Јадранске Страже, Сплит, 15.12.1931, бр. 4, Год. III, стр. 61;
- „Светионик (кула светиља)”, „Југословенче”, Београд, јануар 1936, бр. 5, стр. 12;
- „Јубилеј Р. Каталинића-Јеретова”, „Соколски Гласник”, Београд, 13 јануар 1939, бр. 2, стр. 5;