Да ли су коријени вјештачке интелигенције у СРПСКИМ селима: Личком селу Смиљану и Банатском селу Идвору?
АУТОР: Славољуб М. Вујовић
Избор за редовног професора и место декана на Колумбија Универзитету у Америци и крађа печене ћурке два су неизбрисива догађаја из живота чувеног Михајла Идворског Пупина.
Печену ћурку коју му је мајка спаковала за пут у бијели свијет, када је бродом кренуо из Панчева ка Прагу, украли су му неки цигани искрцавши се у Сремским Карловцима.
Ћурка као ћурка, али никад тај догађај није заборавио, често га препричавајући касније као врхунски научник, професор и дипломата. Заборављен сигурно није због светиње, његовe мајкe Олимпијe. А његова мајка је сигурно одабрала најбољу ћурку, брижно испекла и лијепо упаковала.
Догађај крађе ћурке, може се кроз танане нијансе односа мајке и сина, посебно освјетљавати и уздизати до бескраја, јер из њега исијава љубав -првенствено љубав мајке, њена ишчекивања и очекивања- јављања и доласка из далеког бијелог свијета, али и тугу, патњу, емпатију, и тсл.
Банатско село Идвор није обично село!
У Идвору године 1854, деветог октобра у српској граничарској породици рађа се дијете. Родио се син Михајло као девето дијете Олимпије и Косте Пупина.
Вредна и радна породица живила је на свом имању од свога рада. Идвор се налази у данашњој општини Ковачица.
По правилима тадашње Хабзбуршке империје свако мушко дете било је предодређено да буде још један сељак -војник, који ће штитити Европу од најезде турака или ратовати било где по вољи Беча.
Међутим, мајка Олимпија и господ Бог имали су друге намере са њим.
Њега је друга судбина чекала!
Михајло Мајкл Идворски Пупин много година касније, присећати ће се, како је његова мајка причала учитељу у родном Идвору, да је у сну видела како је Свети Сава положио своје руке на главу њеног сина и рекао јој: ,,Пусти га да пође у свет где може наћи више духовне хране за душу своју, тако жељну знања и науке.“ И тако ће и бити.
Свакодневни радови на њивама, чување стоке, сакупљање зимнице, кошаве, кише, снегови, сунце, јако топла лета, игре са друговима незаборавни су лијепи детаљи мозаика утемељеног (са дубоким темељима) у селу Идвору а куполом у Њујорку!
Није лако било, навече до касно у ноћ, чувати волове и напасати у пољу. Да, ноћу, јер волови по цео дан ору а и температура је љети доста пријатнија што касније навече -ноћу.
Чувала су и друга деца, комшијска, по целом селу. По целом Банату. Чување волова обавезно је пратила дјечија граја, звиждања и дозивања дечака чобана.
Непрестана дјечија граја у свим селима Баната, у та времена била је посебна енергија „тадашњих“ Српских села!? Испољавала се кроз константну и бучну дјечију грају, коју ће касније Идворски пренети у САД кроз науку.
Управо из те дјечје граје током чувања у пољу волова направљена је конекција са епохалним изумима и научним открићима Идворског у САД, и то ништа мање и ништа више него на прстижним универзитетима. Направљена је кроз Српску-Банатску пољску земљу!
Српску Иловачу!
Дозивања са дечацима друговима била су стална, и некада због ветра и мало веће удаљености отежана до немогућности дозивања.
Тада дечак Михајло није ни помишљао да ће побадањем или забадањем ножа (а некада и металног штапа) у земљу прислањајући ово на њега да би се чуо са друговима који су то исто радили на другим ливадама, да удара темељ Електричним струјним колима!!!
Тада млађани Михајло није био свијестан да забадањем ножа и металног штапа у Српску иловачу прави темељ најсавременијим технологијама и пројектује повезовање са теслиним открићима.
Није Идворски слутио да ће његова дјечија генијалност и радозналост касније подчинити најсавременије технологије целог свијета њему и Тесли, односно Србима-Српском народу!
После њих двојице, постоје основе сумњи да Запад ради на обесмишљавању данашње науке у односу на изуме Пупина и Тесле! Данашњи запад окреће капитал против рада, окреће науку, односно човјека против природе и форсира ратове правећи бизнисе. А том истом западу у САД, Пупин Идворски је осмислио и темељ ударио савременом систему социјалног осигурања.
Ово ИДВОРСКИ, је вредност која засјењује све вриједности -струјна кола, калемове и сличне вредности.
Вредност једнака одлуци Светог Саве да оде у Свету гору.
Вредност већа од борбе за припадање Баната Србији.
За Михајла је све било лако, обично и пролазно осим његове МАЈКЕ, Идвора и Србије, што је као дипломата потврђивао безброј пута, посебно у периоду 1918, 1919, 1920, дефинишући са Вилсоном границе Баната.
Но, са аспекта цивилизацијских искорака, јесте да се у литератури може наћи мишљење еминентних истраживача да је сусрет Јудеја и Јелина један од, или највећи цивилизацијски искорак, али и Сусрет Михајла и Николе је сигурно велики цивилизацијски искорак са коренима у Лици и Банату, односно српским селима Смиљан и Идвор.
Знао је то одлично амерички председник Вудро Вилсон -знао је цео Запад, који је поштовао Идворског.
Међутим, на велуку жалост Срба и Србије, данас Срби немају Михајла Идворског Пупина и већ су село Смиљан изгубили? Идвор нису!
Славољубе.СЈАЈНО!!!