Већ сам једном написала да не бих перо да умачем у свашта, али – с обзиром на то да ме се, моја бивша колегиница Мариника Тепић, сети да ме поново пљуне и залепи етикету и то само зато што сам се затекла у Матици српској, када су у њу – на Светосавску академију – упали носиоци крваве руке – мораћу прекршити обећање!
У свом посту је написала: „Studenti nisu upali u Maticu Srpsku. Lepo su ušli. Lepo bili i na mestima u publici i pristojno poželeli da pročitaju pesmu. Dok je devojka čak tiho čitala, prišli su tipovi u crnom i počeli da ih dave. ALI je prva koja je na njih vikala, iz prvog reda, „čuvena“ Milijana Baletić! Vidi se odlično na snimku Pinka koji je i poveo večeras hajku protiv njih.“!!! Шта је Мариника ту „успела“ све да види, а ми присутни нисмо – посебна је прича!
Али је битно – ево поново „чувене“ Милијане Балетић – што, ваљда, требало да буде аргумент над аргументима у њеним чистим рукама?! Крунски доказ чистоте ње и њених сабораца, то супростављање сатанистичком симболу крваве руке, унесеном у Матицу српску, које је јавно изнело то „чувено“ зло!!!
Упадање у „својој“ режији, својевољно, дрско и непозвано – са „својим програмом“ – у храм српске културе на дан посвећен творцу Српске православне цркве, аутору Номоканона и утемељивачу наше државности, за Маринику је – пристојност!
За све нас који смо са посебним поштовањем према Матици српској и свечаности коју је она тим изузетно значајним и узвишеним поводом за сваког самосвесног и часног Србина уприличила – тај упад улице у храм српске културе био је шок! И, тачно је да сам рекла: „Молим вас, изађите напоље из Матице српске са тим сатанистичким симболима“! И, нисам само рекла – чврсто сам при том ставу!
Мој новинарски рад од ’90-тих па надаље, за њу „чувени“, који се састојао од истине која никада није пријала ушима њих и њихових газда, а и данас се неретко држава брани аргументима које сам тада и на свим ратиштима и уживо у ауторским емисијама у студију РТС-а износила – доживљавам као посебну част и привилегију на коју сам поносна! Биће да је зато то моје новинарство до дан-данас за њих непреболно и „чувено“!
Нису ми дужни остали! Али мислила сам да су ме после две деценије, макар што се тиче поновног пљувања, оставили на миру! Након жестоког прогона и лепљења етикета – симбол машинерије зла, симбол ратнохушкачког новинарства, Милошевићева глупача којој је из његовог кабинета сваки пут стигло написмено шта ће да проговори, вођења судских поступака против мене, претњом и захтевима да ми Хаг суди, избацивања из УНС-а, под образложењем да сам „брука професије“, отимања крова над главом, до дан-данас забране да било где као новинар у Србији радим, осим колумне што у својој режији пишем, па ко пренесе – пренесе! Тако да – то Мариникино „’чувена’ Милијана Балетић“ – има задатак да све ове горе набројане етикете и њихове уратке према мени – замени!
Из мог статуса се и види да су ми стално за петама – за сваки случај?!
Види се и да никад не одустају!
Ево, и ја имам једну „њихову“ особину – не одустајем ни ја!
И Мариника Тепић, или како је у њеном родном јужном Банату зову Анјука Чобану Тепић, 10 година је била новинар у листу „Либертате“ који излази на румунском језику, финансира га Влада покрајине Војводине, а уредник јој је био, нико други до њен први супруг Нику Чобану! Што би се рекло, ем све обезбеђено, а још и кућна варијанта! Чиста лаганица!
Међутим, у овој нашој професији нема ништа по чему би се ње могао неко сетити, да ја знам! Пошто тај њен, не баш тако кратак новинарски стаж, нит је смрдео нит мирисао, тешко му је ући у траг! Али зато онај искључиво жестоки антисрпски траг, који је за собом оставила кроз све партије и организације, почев од Чанкове аутономашке Лиге, па надаље до данас пребогатог Ђиласа, тешко да се може поднети без чврстог „држања носа у шаке“!
Овим одговором ћу – због хигијене пера – завршити сваку даљу „преписку“ са Мариником и њеним саборцима!