СРБСКО НАЦИОНАЛНО УДРУЖЕЊЕ СРБСКА АЗБУКА
11076 БЕОГРАД
Марка Челебоновића 19
Бр. 04/24
О Птеровдану 2024.
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
На руке декана
Поштовани,
У Србији су средњошколски уџбеници ћирилички, а факултетски латинички, па Вас молимо да нам одговорите да ли постоји потреба за писањем уџбеника латиницом, и да ли факултет има намеру да се макар убудуће држи уставне норме о језику и писму, која по члану 10. гласи:
„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилико писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом,на основу Устава.“
Ваш одговор, или одбијање да било шта одговорите, биће објављен у књизи коју припремамо под насловом „Нема Срба без ћирилице“.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У припреми је нови правопис србског језика и готово је сигурно да ће у њему и даље писати да Срби имају два писма. Једно је дванаествековна ћирилица коју је у данашњем облику приредио Вук Караџић, а друго је хрватска латиница, звана и гајевица по њеном састављачу похрваћеном Немцу Људевиту Гају. На друштвеним мрежама њу зову и Павелиђевом латиницом, јер је он њу наменио оним Србима које неће да побије ондашња хрватска држава, кад им је забранио њихову ћирилицу.
Овим позивамо србске факултете да се одговором на овај допис, као и предузимањем разних радњи у смислу спровођења постојеће уставне норме о језику и писму, супротставе намери лингвистичке струке и националних институција да заједно са властима учине удружени непријатељски подухват против србске културе коначним изгоном ћирилице из јавог живота, тиме што би хрватска латиница остала и даље у новом правопису као друго србско писмо
Та латиница је унета у србскохрватски језик Новосадским књижевним договором из 1954.у формату њене равноправности с ћирилицом, с нескривеном намером да би она временом заменила ћирилицу у србском језику, а све с политичким циљем како би био ослабљен србски елемент у Југосалвији..
Правописима свих других народа у Европи нормирано је, односно стандардизовано само једно писмо, а исту праксу су следили и сви народи који су живели са Србима, па после распада Југославије добили своје државе и прогласили своје језике.
Закључак Договора по питању писма био је само то да се у школи у Хрватској научи и ћирилица поред латинице, а у Србији да се научи и латиница поред ћирилице.
Хрвати су се строго држали Договора, па им није падало на ум да свој језик пишу ћирилицом. И даље је тамо било ћирилице нешто више него у време Павеоића, утолико што су сада имена железничких станица била исписана и ћирилицом иза латинице.
Код Срба је било супротно – потрчали су да оснажују југословенство на рачун србства тако што су ћирилицу у свом језику заменили латиницом у тој мери да једно време није било ни слова ћирилице ни у школском програму ТВ Студио Београд. Страни филмови су титловани само латиницом, у домаћим филмовима Срби су се љубили искључиво два пута, након је заменило после, а зарез запету. Радови србских аутора на научним скуповима у Београду могли су бити само латинички на србском језику.
Могло би се разумети и опростити школованим Србима.оно лудовање за југословенством у Југославији, али добровољно латиничење Срба и после распада Југославије је већ болест у поодмаклом стању.
Стигло се дотле да је предсеник Матице србске .избројао у улици непоновљивог србског родољуба и националног радника Јове Јовановића Змаја у Новом саду укупно 1,5 % ћириличких натписа, и то објавио у часопису „Печат“. Држава Србија изместила је ћирилицу подалеко од Београда, уложивши 35 милиона динара у изградњу музеја ћирилице код Бајине Баште. У Републици Србској донесен је закон по коме тамо више нико није обавезан да србски језик пише ћирилицом, па ни сама та држава. Шлаг на торту у слављењу победе латинице дао је онај Динко Грухоњих што се хвалио у Дубровнику да му је име исто као и последњег управника логора Јасеновац, па је амерички амбасадор Хил морао доћи на Филозофски факултет у Новом Саду да би га јавно подржао. О стању у Новом Саду Динко је ликовао овако:
„ А шта нам говори мањак ћириличких табли ( у Новом Саду )? Прва је да се Нови Сад глобализовао, да више није она стара „Сепска Атина“, у којој се мислило и на ћирилици писало. Друга је отмено присуство латинице.“
Ми ћемо исти овај допис послати и свим другим факултетима у Србији, а јавност ћемо упознати само са текстом упућеним Економском факултету у Београду, јер он важи као шампион у ниподаштавању ћирилице и тиме што условљава да научни радови у његовој организацији морају бити латинички на србском језику.
Срдачан поздрав! За СРБСКУ АЗБУКУ:
Немања Видић, дипл. инж.маш.