На Светски дан слободе медија 03. 05. 1999. Нато пакт је новинарству честитао слободу бомбама којима је до темеља срушио медијску кућу Телевизије Нови Сад. Била је то круна злочина над медијима у Србији, пошто је претходно бомбардована зграда пословног центра Ушће са четири телевизијске и четири радио куће („БК телевизија”,„РТВ Пинк”, „СОС канал”, „ТВ Кошава”, „Радио С“…) и уништена је зграда Радио-телевизије Србије, где је погинуло 16, а рањено 18 радника. На тај начин је почело гашење медијског светла и најављен медијски мрак у којем ће се Европа и САД наћи четврт века касније.
Светски дан слободе медија
Светски дан слободе медија обележава се сваке године 3. маја од 1993. године. Одлука о обележавању донета је на Генералној скупштини Уједињених нација како би се подигла свест о значају слободе медија и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.
На овај дан апелује се да је слобода медија једно од основних људских права и слобода проистекла из права слободе говора које је загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима. Потребно је да се са одговорношћу извештава непристрасно и професионално, без страха и наклоности.
Пословни центар Ушће и медијске слободе
Крајем деведесетих година двадесетог века у згради Пословног центра Ушће у Новом Београду налазиле су се просторије четири телевизијске и четири радио станице, више од 20 предузећа и емисиона техника „БК телевизије”.
За време бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године, НАТО је ову зграду гађао у два наврата: 21. априла око 3:15 и 27. априла у 1.05. Укупно 12 томахавк ракета је погодило зграду.
У ноћи 21. априла, Центар Ушће је погођен са три крстареће ракете типа Томахавк, после чега је горње спратове захватио пожар који је локализован у јутарњим сатима. Зграда је претрпела велика оштећења, причињена је огромна материјална штета.
Уништене су просторије „РТВ Пинк”, „СОС канала” и „ТВ Кошаве” и емисиона техника „БК телевизије”. и просторије „Радија С”. Редакције су биле празне, али је највећи део технике уништен.
Пословни Центар Ушће поново је нападнут 27. априла у 1.05 часова, када је срушен и репетитор на врху зграде. Напад на ову зграду изазвао је талас протеста широм света, упркос томе што нико није повређен јер су се напад догађали у раним јутарњим сатима када су канцеларије биле празне.
Уништење зграде Радио-Телевизије Србије
Бомбардовање Радио-Телевизије Србије од стране НАТО снага извршено је 23. априла 1999. године у 2:06, крстарећим пројектилима Томахавк.
У време бомбардовања у згради је било око 200 људи. Погинуло 16, теже је повређено троје, а лакше петнаест радника који су били на свом радном месту и преносили ноћне вести. Међу погинулима су шминкери, камерман, монтажер, уредник програма, тројица чувара…
Многи радници РТС-а су неколико дана остали заробљени под рушевинама и са њима је контакт одржаван само преко мобилних телефона.
Зграда РТС-а није служила војној намени и у њој су били смештени само објекти цивилне телевизијске мреже. То, дакле, није био легитиман војни циљ.
Према закључку низа ауторитативних међународних организација које прате поштовање људских права, укључујући Амнести интернашонал и Хјуман Рајтс Воч, уништавање телевизијског студија спада у категорију ратних злочина.
Према једној од анализа Црвеног крста, то што је РТС коришћен као средство ратне пропаганде по Женевској конвенцији није довољан разлог да се прогласи војним циљем.
Репортери без граница су 2002. године објавили извештај у којем су саопштили да постоји бојазан да би напад на РТС могао да послужи као опасан преседан и отвори пут за сличне нападе на медије у другим сукобима. Они су дефинисали овај акт као: „… цензуру уз помоћ бомбе.“
Ноам Чомски је 2015. године упоредио терористички напад на редакцију листа Шарли Ебдо са бомбардовањем зграде РТС-а и указао на дволичност западних медија и политичара јер 1999
Министар иностраних послова Италије Ламберто Дини рекао је да је то бомбардовање било страшан чин и да није био у иницијалном плану НАТО-а. Међутим, шта је био иницијални план НАТО-а показаће наредна уништавања српских радио телевизијских станица.
Уништење зграде Радио Телевизије Нови Сад на Светски дан слободе медија
За време НАТО бомбардовања 1999. године уништене су обе зграде Телевизије Нови Сад на Мишелуку. Телевизија је гађана у више наврата, између четвртог априла и тридесетог маја.
Посебно је претећа порука коју су свим новинарима и медијским кућама света послали представници НАТО алијансе када су на светски дан слободе медија 03. маја разорили је зграде Телевизије Нови Сад.
Особље је благовремено евакуисано, али је нанета огромна материјална штета, уништена је сва техничка опрема, потребна за рад.
У бомбардовању је такође уништена или оштећена већина предајника радија, иако сама зграда радија није страдала. Уништени су и ТВ предајници на ширем подручју Новог Сада и ТВ торањ на Иришком венцу.
Током бомбардовања уништени су радијски и телевизијски репетитори, предајници, релеји, антенски стубови: на Космају, Руднику, Црном Врху, Церу, Јадру, Звечкој, Котленику, Великом Јастрепцу, Мокрој гори код Приштине, Гори на Шар Паланини, Овчар Гобељи, брду Голеш, Фрушкој гори на Иришком венцу и Црвеном Чоту, Црвеном селу код Суботице… Срушен је Авалски торањ, а у Ивањици је бомбардована земаљска сателитска станица.
У току 78 дана бомбардовања, према наводима ANEM-а, НАТО је уништио тринаест радио и телевизијских преносника, девет радио и 42 радио-телевизијска репетитора.
Један од завршних удараца медијским слободама приликом агресије на СР Југославију дошао је 27. маја 1999. када је „Еутел-сат” престао да емитује програм Радио-телевизије Србије преко сателита.
Три дана касније, 30. маја 1999. Код Призрена је бомбардован новинарски конвој, а том приликом рањено је неколико лица.
Бомбардовање седишта четири телевизијске и четири радио станице у згради пословног центра Ушће, Бомбардовање Радио-телевизије Србије и бомбардовање Новосадске Радио Телевизије на Светски дан слободе медија показало је какав однос представници НАТО алијансе имају новинарству и шта медије наредних деценија очекује по питању новинарских слобода.
Википедија 1, Википедија 2, РТВ 1, РТВ 2,
ИЗВОР: Расен