Интерес медија мора бити да се о сваком политичком разговору, а посебно о преговорима политичара сазна све и потом хитно објави.
Ипак, јасно је да политичарима није у интересу да се сазна све и да се све што договарају хитно објављује. Данас смо имали прилику да на свим порталима, па и на нашем порталу, видимо Нацрт споразума о новој влади, који је радна верзија. Зашто је радна верзија дошла до медија, је такође питање о којем се мора расправити и критички му прићи.
Досадашње искуство у овом мукотрпном састављању Владе, даје нам за могућност да помислимо да је ријеч о незнању, неискуству, или пак, добро промишљеном потезу. Шта год да је у питању тешко је докучити, али нам сам Нацрт споразума отркива много чега важног за нашу читалачку публику.
Прва ствар која упада у очи искусном читачу јесте ко су потписници Споразума.
Сви потенцијални потписници овог “радног” Споразума нису уједно и могући чиниоци Владе. То је једна од необичности датог Нацрта.
Тачније, примјетићете да је Уједињена Црна Гора наведена као субјекат који треба да потпише Споразум о Влади, а једино њој није припало и мјесто у истој.
Редакција се тим поводом обратила медијском тиму Уједињене Црне Горе да прокоментаришу ову чињеницу, али нисмо добили никакав јасан одговор.
Саопштено нам је да ће се за који дан огласити предсједник Даниловић пошто ће сачекати званичну и коначну верзију Споразума, али и коначни предлог министарског састава.
Из медијског тима Уједињене Црне Горе додали су да нису изненађени Нацртом и да су због „властите политичке тврдоглавости“ очекивали неку врсту реваншизма. Навели су да овај пројекат Владе сматрају “својим пројектом”, узевши у обзир да су мјесецима једини позивали на поновни почетак преговора.
Како је уопште дошло до овог Нацрта, до поновних преговора и потенцијалне нове Владе?
Сјетимо се да је Уједињена Црна Гора одбила да подржи замјену мандатарства између Миодрага Лекића и Дритана Абазовића у последњој седмици истека рока, а непосредно пред одржавање предсједничких избора, чиме је спријечено формирање 44. Владе без избора. Та влада би трајала до августа наредне године, а у њој су требали да буду сви „августовски побједници“ укључујући и Даниловићеву странку. Сви изузев Покрета Европа Сад који би све вријеме остао ванпарламентарни субјекат.
Десили су се предсједнички избори, резултати су познати и Предсједник одређен. Недуго потом сачекали су нас парламентарни избори, а након њих и преговори о формирању Владе. Они су од тада, како смо већ и нагласили, мукотрпни. Првобитно су разговарали сви, а потом није разговарао нико. Дјеловало је да се тражи Влада са великом подршком, потом Влада са малом подршком посланика и јасном подршком амбасада, а касније је дошло до тога да подршке уопште и нема.
То се догодило управо када је Уједињена Црна Гора онемогућила да се направи нова влада без учешћа ЗБЦГ и са већином од 41 посланика, иако јој је јавно понуђен министарски ресор.
Послушност Спајићевом концепту отказале су и двије партијске посланице његовог Покрета, Радинка Ћинћур и Јевросима Пејовић.
Након нешто медијске буке и политичких непознаница, преговори су поново започети.
Оно што је из овога и широј јавности јасно јесте да је један мандат Уједињене био одлучујући у двије важне политичке ситуације – да Спајић постане мандатар и да ЗБЦГ буде у позицији потписника овог Нацрта.
Дјелује да је сада план да се политичке странке врате на идеју о формирању Владе са великом посланичком подршком. Ипак, Нацрт нам оставља као нејасноћу тренутни однос политичких партија, поготово због претходног инсистирања на томе да постоје они који су амбасадама “пожељни” и “непожељни”.
Коалицији ЗБЦГ, коју су амбасаде оцијениле као нежељени фактор, тиме суштински таргетирајући већину српског становништва као непожељене, сада је планирано мјесто предсједника Скупштине, али и министарска мјеста након истека рока од годину дана. У Нацрту је самим тим јасно да се у састављању садашње власти планира и будућа власт у новом руху, тачније, планира се реконструкција након годину дана.
Јасно је да се ради о могућој реконструкцији након периода у којему би се провјерило да ли овако конципирана већина може да откочи процесе избора у Судском и Тужилачком савјету и изабере тропетинском већином седмог судију Уставног суда.
Објављивањем свих радних аката будуће већине дјелује као да неко покушава да посвађа српске парпаментарне странке – НСД, ДНП и УЦГ.
Незванично се већ дуго зна да је Министарство просвјете требало да припадне Уједињеној Црној Гори, а данас видимо у Нацрту да би, након годину дана, то Министарство требало дати ЗБЦГ. Питање је, зашто се одузима увијек од једне српске стране, да би се дало другој?
На почетку преговора прихватљива је била српска опција Уједињена Црна Гора, а одбачена је била коалиција ЗБЦГ. Након инистирања Уједињене да се ЗБЦГ врати у преговоре, ЗБЦГ постаје пожељан партнер, а одбацује се Уједњена – или још горе, оставља се могућност да обије стране буду прихваћене, с тим да се чека на потенцијални “рат” српских опција око Министарства просвјете, науке и иновација, након истека тих годину дана. Преговарало се да у Влади буду обије албанске опције, и то никоме не би била сметња, ни амбасадама ни тренутним потенцијалним потписницима, али је онда необично зашто и коме сметају отворено српске опције у Црној Гори? Зашто је немогуће да двије српске опције буду дио Владе?
Искључимо ли и овај дио, заисте је срамно да се тим ресором, кључним за сваку владу земље која држи до свог постојања, трговало у последњих пар мјесеци много пута.
Подсјетимо да је нуђено Бошњачкој странци, коалицији ЗБЦГ, Уједињеној и СНП.
Оно што је важно ИН4С-у, нису партијске калкулације него, однос државе Црне Горе према српском народу, нашим правима, историји, култури и традицији Срба у Црној Гори. С тим у вези, без обзира што с правом врло често критикујемо српске политичке прваке и њихове потезе, важан је и однос државе према српским или просрпским политичким субјектима.
Имајући у виду све речено на почетку текста, а прије свега објављивање Споразума, састава кабинета, анекса и др., као и чињенице да сви потписници Споразума нису и чиниоци Владе, постављамо једно јавно и забрињавајуће питање: може ли дио владе мандатара Милојка Спајића бити иједна странка која представља српски народ или његов дио?
ИН4С дубоко вјерује да ће садашњи мандатар имати слуха за потребе српског народа, јер је заједно са нама и остварио све досадашње политичке побједе.
Након дугогодишње агоније у којој је била наша држава у цјелости, а поготово српски народ, надамо се да ће се коначно формирати Влада на зрео и одговоран начин. Два највећа конституента у законодавној и извршној власт, имају прилику да поврате повјерење грађана у принципијелну политику која треба да нас изведе из овог зачараног круга политичке трговине, неповјерења и неискрености.
ИЗВОР: https://www.in4s.net/vlada-crne-gore-je-desrbizovani-politicki-prostor/