Фото: Илустрација ИН4С
Актуелни предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, упутио је честитку госпођи Вјоси Османи Садриу поводом тзв. Дана државности Косова. Овај чин изазвао је оправдано негодовање јавности, јер је честитка упућена у име свих грађана Црне Горе.
На упит ИН4С-а о аутентичности честитке и да ли је заиста упућена у име грађана, из кабинета предсједника није стигао никакав званичан одговор. Овакав игнорантски однос према медијима и јавности представља наставак праксе нетранспарентности и узурпације предсједничке функције, чиме се угрожава слобода медија и право грађана на доступност информација о раду највиших државних институција. Посебно је забрињавајуће што је медиј који је поставио ово питање био међу најангажованијима у процесу промјене власти и подршке самом Милатовићу без обзира на његове политичке мањкавости и одсуство у вишедеценијској борби против диктатуре која је претходила литијском покрету и коначном слому режима на августовским изборима 2020. године.
Фото: Принтскрин
Црна Гора никада није постигла друштвени консензус по питању признања самопроглашене независности Косова, а бројне изјаве бивших државних функционера, као и истраживања јавног мњења, показују да је већина грађана против такве одлуке.
Па ипак, Милатовић, који без претходног политичког искуства долази на функцију предсједника, наставља праксу својих политичких претходника, игноришући вољу народа. Његови поступци сврставају га у ред са Милом Ђукановићем и његовим наслеђем вишедеценијске ауторитарне владавине, као и са антидржавним активностима бившег премијера Душка Марковића.
Подсјетимо, Милатовић се тек након 30. августа 2020. године појављује у јавности као министар у тзв. експертској влади, политичком експерименту под контролом међународних центара моћи. Иако се није показао као реформатор, сплетом околности постаје предсједнички кандидат. Након нарочито активне кампање српских партија у Црној Гори и медијског позивања да се гласа против Ђукановића у другом кругу предсједничких избора, Милатовић односи побједу, што је означило коначан пад режима након што је прије тога поражен и на парламентарним изборима.
Државничка ароганција, ако се и може говорити о државничком карактеру актуелног предсједника државе, довела је до тога да је убрзо почео да приписује себи заслуге за пораз Ђукановића, док истовремено наставља његову политику, те на готово дневном нивоу прекорачује овлашћења предсједника државе и бави се питањима која нису у његовој надлежности.
Тако је, супротно закону, користио државне ресурсе за вођење страначке кампање на локалним изборима, а утврђено је и да је прекршио Закон о спречавању корупције када није пријавио све приходе. Поред тога, кочио је реформске процесе које је иницирала парламентарна већина, остављајући простор за сумњу у своје стварне политичке намјере – да саботира нову парламентарну већину и служи интересима старих структура моћи.
Како су наведени поступци у сагласју са политичком агендом опозиционог блока у Црној Гори на челу са Демократском партијом социјалиста, не чуди ни недолично опхођење Милатовића према питању Косова и Метохије којим додатно нарушава политички интегритет земље, те исказује дубоко непоштовање према сопственим грађанима. Дода ли се томе његова очигледна одбојност према медијима који траже одговоре, јасно је да се Милатовић све више удаљава од идеје демократске и транспарентне Црне Горе.
Подсјетимо, Црна Гора је 2008. године, под притиском администрације Сједињених Америчких Држава и једног дијела Европске уније, признала самопроглашену независност Косова, упркос противљењу 85% грађана. Ово је био чин политичког насиља над народом, а сада, 16 година касније, Милатовић наставља исту политику. Његов потез није само дипломатска одлука, већ директно подривање суверенитета и интегритета Црне Горе, без икакве консултације са грађанима који су му дали повјерење.
Умјесто да буде глас народа, Милатовић је постао сљедбеник политике којој су грађани рекли „не“ на изборима 2020. године. Његов мандат се све више претвара у репризу прошлости, у којој су лични интереси, сервилност према страним центрима моћи и отуђење од сопственог народа постали норма. Али, историја нас учи да народ памти. Милатовић би требало да зна – грађани Црне Горе су једном већ оборили режим који их је игнорисао.
ИЗВОР: ИН4С