• У времену радикалног бојкота српске националне и државне идеје који је трајао пуних 45 година (од 1945–90), два најкриминалнија и по Србе најпогубнија покрета, усташки и комунистички, као два огранка завереничке ИЛУМИНАТСКЕ ХАЗАРОКРАТИЈЕ, имала су потлуно исте ставове по питању сатанистичког плана за радикално сламање кичме Српског народа и Српске Православне Цркве.
• Многобројне политичке, научне и културне установе основане с циљем затирања српског национализма и тзв. хегемоније, континуирано су испуњавале тајна упутства хазарско–масонске елите, имајући у виду да су њихови најпоузданији агенти британске тајне службе МИ6 били Анте Павелић, масон из ложе „Либертас“, и Је Бе Тито, четвороструки шпијун и масон 33 степена једне британске ложе.

АУТОР: Драган Р. Млађеновић

Тринаесто племе

На почетку своје капиталне књиге „ТРИНАЕСТО ПЛЕМЕ“ (превела са енглеског Бранка Алтарац, Просвета–Београд, 1997) Артур Кестлер (Будимпешта, 1903 – Лондон, 1983) пише о Хазарима, народу турског порекла, и њиховој земљи, великој Хазарији, која је у раном Средњем веку (од седмог до десетог столећа) заузимала  кључни геостратешки положај између Црног и Каспијског мора, на тлу данашње Украјине. Велика Хазарија је тада представљала тампон зону која је штитила Ромејско царство (тзв. Византију) од напада грамзивих, дивљих племена из северних степа – Бугара, Мађара, Печењега и других, а касније и Викинга и Руса. Штавише, моћна Хазарска војска је успешно заустављала лавину арапских племена у њеним раним, најразорнијим фазама, и на тај начин спречила муслимане да освоје Источну Европу.

Негде око 740. године по хришћанском рачунању, хазарски владар је на врхунцу своје моћи, а на огромно изненађење околних народа, а вероватно и свога, примио Мојсејеву (Јеврејску) веру! Била је то, очигледно, „несврстана“ политика, јер је овим преобраћењем хазарски каган задржао пуну независност, избегавши да не постане вазал ни арапским муслиманима на Истоку, ни хришћанима Ромејског царства на Западу. Ево шта о томе пише знаменити енглескo–ирски византинолог Џон Бари (John Bagnell Bury, 1861–1927) у својој капиталној „Историји Источног Римског Царства“ („A History of the Eastern Roman Empire“, London, 1912, p. 406):

„Нема сумње да је владар прихватио јудаизам подстакнут политичким разлозима. Примањем ислама постао би духовно зависан од калифа који су Хазарима покушавали да наметну своју веру, а с друге стране хришћанство је претило да га учини црквеним вазалом Ромејског царства. Јудаизам је био часна религија чије су свете књиге поштовали и муслимани и хришћани. Хазарског кагана уздигао је изнад непросвећених варвара и заштитио од уплитања калифа или цара. Али иако је усвојио обрезивање, хазарски владар није усвојио и ускогрудост јеврејског култа. Многима је у свом народу дозволио да остану пагани и да се клањају својим идолима.“

Нестанак Хазарског царства

Свјатослав Први,  кнез Кијевске Русије и син кнегиње Олге, прве руске хришћанке, од лета Господњег 965. до 969. разорио је хазарску престоницу Итил и уништио хазарску државу. Био је то практично крај Хазарије, једног од најмоћнијих царстава Средњег века.  Руси су, на тај начин, са свога пута уклонили све војнe баријере које су им затварале трговачке путеве ка Истоку, тако да овим бива оживљена трговинa између Европе и Азије и ова победа значила је огромнo јачање моћи руске државе.

С друге стране, начињена је велика штета: уклоњена је тампон држава која је раздвајала агресивне упаде дивљих, грамзивих племена са Севера и Истока Азије на подручје хришћанског Источно–Римског (Ромејског) царства. Посматрано далекосежно, била је то медвеђа услуга Источној Европи. Како су сви путеви на Блиском Истоку били  отворени и небрањени, крајем Средњег века Ромејско царство, Бугарску, Србију, Босну и још неке земље преплавиће турски освајач (Селџуци и Османлије) и ту господарити више столећа.

Хазари и НДХ

Идеја о затирању Срба у Хрватској сазрела је у редовима покрштених и похрваћених Хазара још у границама Аустроугарске, када јача овај најсрбофобнији покрет икад формиран, који је извршио најтежи геноцид на свету поклавши милион и неколико стотина тисућа Срба. Пројектанти тог „најстрашнијег злочина који историја човечанства познаје” (Рафаел Лемкин) потекли су од стране хазарско-масонске мафије надахнуте и опхрване нацистичким расним митом о националној изабраности Хрвата као „господујуће расе” у односу на Србе као инфериорно „балканско смеће”.

Занимљиво је да су многи поглавникови доглавници били покатоличени и похрваћени Хазари (Славко и Еуген Дидо Кватерник, Ивица, син Јошуе Јосипа Франка, оца усташке идеологије и други), а од црквених првака ту је утицајни покатоличени Хазар бискуп Јосип Јурај Штросмајер (1815–1905), покатоличени хазарски бискупи Анте Штадлер и Анте Бауер и други.

Хазари и комунизам

Не треба сметнути с ума да су наши дојучерашњи „светитељи“ Маркс и Енгелс (у народу познат као МАКС–ЕНГЛЕЗ) били ХАЗАРИ, и као несумњиви инспиратори „дебелог мртваца Гроза“ (владика будимски др Данило), из Лондона  писали „упутства“ за светску комунистичку револуцију. „Оци комунизма“ су на Словене и Србе, који никада нису подржавали никакву револуцију изузев националне, гледали као на „генетски отпад“ европског друштва, који, према томе, не заслужује да постоји.

Има једна тајна веза

Године 1932. Централни комитет Комунистичке партије Југославије објавио је проглас у коме „поздравља усташки покрет и ставља се потпуно на његову страну”. Тако су се комунисти, идеолошки настали на антихришћанским, илуминатским поставкама Ашкеназа/Хазара Мозеса Мордекаја Левија, познатијег као Карл Маркс (1818–83), потпуно изједначили са усташама, насталим на фашистичкој платформи Хазара Јосипа Франка (1844–1911) и франковаца, нарочито у чињењу злочина геноцидног сатирања Срба, гледе стварања комуно–усташке Југославије. Комуно–усташка фаланга је за само четири месеца по „ослобођењу“ (1945) побила више од шездесет тисућа Срба(!)

Нешто касније, у времену бојкота српске националне и државне идеје који је трајао од 1945–90. године, два најкриминалнија и по Србе најпогубнија покрета, усташки и комунистички, као два огранка завереничке ИЛУМИНАТСКЕ ХАЗАРОКРАТИЈЕ, имала су потлуно исте ставове по питању сатанистичког плана за радикално сламање кичме Српског народа и Српске Православне Цркве. Многобројне политичке, научне и културне установе основане с циљем затирања српског национализма и тзв. хегемоније, континуирано су испуњавале тајна упутства хазарско–масонске елите, имајући у виду да су њихови најпоузданији агенти британске тајне службе МИ6 били Анте Павелић (1889–1959), масон из ложе „Либертас“, заврбован 1926, и поменути Је Бе Тито (1892–1980), масон 33 степена једне британске ложе, четвороструки агент заврбован тридесетих година прошлог века. Други човек федерације СФРЈ и најпоузданији Титин послушник, Хазар Фридрих Купферштајн (1912–83), познатији по хрватском имену Владимир Бакарић и надимцима Мртвац и Свилени, дао је са своје стране немерљив допринос умртвљењу СФРЈ. Тај свечани догађај Мртвац није доживео, али је исто тако познато да они не трче на кратке стазе.

***

Сам Бог је спасао и сачувао Српски Род од најезде хазарских и других бастардских србождера. Бескрајно ХВАЛА БЛАГОМ БОГУ, Човекољупцу и Србољупцу!