Усташе спроводе српску нејач у Јасеновац; Фото: википедија
На обележавању великог јубилеја – 80 година од пробоја Јасеновца и 80 година од победе у Другом светском рату, један од преживеле деце логораша Гојко Рончевић Мраовић подсетио је присутне на бестијалност усташких злочина. Истакнути историчар Гидеон Грајф говорио је о значају не само сећања, него и борбе против повампирења нацистичког зла.
Институт „Дијана Будисављевић“ који се бави изучавањем дечјих логора смрти, холокауста, србоцида, самударипена (геноцида над Ромима) и инфантицида у Независној Држави Хрватској организовао је свечано окупљање поводом осам деценија од херојског пробоја јасеновачких мученика из озлоглашеног логора смрти. Њихова идеја била је да се сећање на ово велико страдање преточе у реч, дело и историју, како би се глас пострадалих чуо и отргао од заборава и ревизије.
Јасеновац – фабрика смрти
Светски стручњак за Холокауст Гидеон Грајф није само водећи експерт за нацистички логор Аушвиц, већ се протеклих година интензивно бавио и питањем Јасеновца, а о овом хрватском логору написао трилогију „Јасеновац – Аушвиц Балкана“.
Грајф је подсетио окупљене да се у среду, након научне конференције у Доњој Градини, састао са председником Републике Српске Милорадом Додиком, те да су заједно констатовали да је неговање културе сећања предуслов за будућност постојања и Срба и Јевреја.
Ти људи, неименовани и већ осуђени на смрт, нису били само затвореници. Они су били симболи отпора, храбрости и пркоса. Јасеновац је био један од најбруталнијих и најозлоглашенијих логора за истребљење. То је била фабрика смрти и пакао на земљи где су из године у годину уништавани небројени људски животи. Тамо је „патентирано“ више од 57 различитих метода погубљења, а страдање је било толико систематично да су се настојали избрисати сви трагови људскости. Покушајте само да замислите страх, бол, али и вољу за преживљавањем оних мученика који су срушили све баријере у борби за свој живот, рекао је Грајф.
Јасеновачка страхота оставила је дубок траг у историји човечанства, рекао је он, али се нажалост не представља увек на прави и истинит начин. Уместо очувања сећања на невине жртве, ова тема је често предмет извртања и порицања. Један од најшокантнијих примера овог срамног искривљења истине догодио се недавно у Сједињеним Америчким Државама, подсетио је Грајф, где је у једном парку постављена спомен плоча жртвама Јасеновца са умањеним бројем настрадалих.
Позив за буђење
Плоча са умањеним бројем жртава на крају је уклоњена, уз велике напоре и залагања Срба из Тексаса, али служио као пример извртања чињеница и постепеног брисања историје. Уз ревизију историје, Грајф напомиње да се мора водити рачуна и о повратку злочиначких идеологија из прошлости.
Ја сам овде данас, даме и господо, да говорим истину. Истина се не може свести на статистику. Она лежи у лицима, лежи у именима, у породичним причама. Идеологије које су некада настојале да униште читав свет и човечанство поново дижу своју главу. Неофашизам, неонацизам, неоусташизам уз неке нове облике зла настављају да угрожавају нашу слободу, људска права и достојанство читавог човечанства. Ово је велика опасност која нам прети из мрачне прошлости. И против тога се морамо борити сваком речју и сваким делом. Наша борба, дакле, није завршена. И даље је на нама да се супротставимо забораву, да спречимо да се било која жртва још једном сведе на статистику, рекао је Грајф.
Он је рекао како овај скуп треба да послужи као упозорење, али и позив на акцију. Истина се никада не сме замагљивати, а жртве минимизирати. Сећање није само тежак терет, рекао је Грајф, већ и наша одговорност и гаранција да се страхоте прошлости никада више неће поновити.
Преживели логораши
Директор института „Дијана Будисављевић“ Гојко Рончевић Мраовић је у току академије уручио свечане грамате преживелој деци логорашима, мајка Смиљи Тишми, оснивачу удружења преживелих логораша Јасеновца, иницијатору такозване Смиљине резолуције и мајка Јели Бухач Радојчић коју је из Јасеновца спасила Дијана Будисављевић, а по чијој животној причи је снимљен филм „Дара из Јасеновца“.
Гојко Мраовић, преживели заточеник дечјег логора Јастребарско, подсетио је окупљене на подвиг оних који су извели пробој из Јасеновца, како оних који су се спасили, тако и оних који су пострадали у борби за живот и слободу.
Тог 22. априла 1945. године, последњих хиљаду голоруких, исцрпљених и до смрти измучених логораша извршили су пробој из усташког логора смрти Јасеновац. Преживело их је свега стотинак. Свесно су пошли у смрт, у нади да ће макар један преживели сведочити потоњим генерацијама о невероватним страхотама и злочинима усташке Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима.
У систему усташких логора, на челу са Јасеновцем, почињени су небројени бестијални, најокрутнији злочини, какви нису забележени у историји Европе, рекао је Мраовић. То су били злочини геноцида, регулисани законским одредбама НДХ и спровођени под чувеним геслом „трећину Срба побити, трећину покрстити, трећину протерати“, а Јевреје и Роме потпуно уништити.
Хрватско-муслиманске усташке хорде су део „задатка“ који се тицао Јевреја и Рома у потпуности извршили за време Другог светског рата и потпуно су их истребили на својој територији. Што се Срба тиче, њих нису у потпуности уништили само захваљујући њиховом великом броју, будући да су Срби били трећина становништва НДХ. Оно шта Хрвати нису успели да изврше у два светска рата, покушали су да заврше у периоду од 1991. до 1995. године. Хрватски „Бљесак“ и „Олуја“ били су прва етничка чишћења у Европи од краја Другог светског рата.
Н.Д. Хрватска једина је земља у свету која је на зверски начин и поново без казне уништила, убила, четвртину сопственог становништва, рекао је директор института „Дијана Будисављевић“. На њеној територији било је 47 сабирних и логора смрти. Постоје 84 локалитета где је потврђено да је извршен геноцид, пребројано је 2.643 групна злочина, 284 крашке јаме и 84 бунара у које су бацали живе људе и лешеве. Засебна империја окрутности био је концентрациони логор Јасеновац у којем су столовали усташки зликовци – светски шампиони бруталности, који су на 57 различитих начина касапили и мучили затворенике. Пакао је исувише блага реч за све оно што се дешавало у овом тако кратком, а тако трагичном периоду.
На свечаној академији говорили су и многи други стручњаци за холокауст и геноцид у Н.Д. Хрватској – проф др. Драгољуб Ацковић директор Музеја ромске културе и аутор књиге „Самударипен Рома у Независној Држави Хрватској“, Данијела Данон генерални секретар Савеза јеврејских општина Србије, Тања Тулековић директор Меморијалног центра „Доња Градина“…
Милица Тркља/Спутњик