- Пре Другог светског рата у Србији су снимани документарни и играни филмови. Оно што је сачувано чува се у Кинотеци. Чак је пре Првог светског рата Боторић снимао игране филмове.
- Све то је објављено у књигама о српском филму. Али док се у Србији на телевизијама ради на производњи серија и филмова који из уске идеолошке перспективе приказују прошлост Србије, дотле народи који су разбили Југославију настоје да кроз сопствену филмску и телевизијску продукцију прикажу своју верзију дотадашње заједничке прошлости.
- За Србију је важно да се њена јавност упозна са овим наслеђем које се чува у Кинотеци. Тиме би упознали српску прошлост пре Другог светског рата кроз оригиналне снимке.
Гледао сам домаћи филм „Држање за ваздух“ из 1985 године на Народној телевизији. Филм сам први пут видео. Привукло ми је пажњу лик присталице краља Петра кога је играо глумац Горан Радмиловић. Он је био стриц једне од главних личности Светлане Б. Ђорђевић. Око ње се врзмао главни јунак Глигорије. Дошао је у сукоб са њеним стрицем због изјаве „Перу о бандеру“, што је за Светланиног стрица било вређање његовог величанства Краља Петра II.
Учинило ми се да сам га већ негде видео. Сетио сам се да је глумац Зоран Радмиловић глумио исто обучену особу Билија Питона у култном филму „Маратонци трче почасни круг“из 1982 године. У филму „Држање за ваздух“ глумац Зоран Радмиловић глуми усамњеног присталицу монархије. У стварности комунисти су после ослобођења Београда и Србије побили скоро све оне које су сматрали као своје класне непријатеље или оне који би могли да покушају да их спрече да се одрже на власти.
У филму су такви приказани као изузетци. Ових дана понове се репризирају епизоде серије „Отписани“. У епизоди коју сам гледао приказано је како комунистички илегалци убацују свог човека међу онима којима су заједно са члановима Недићеве владе Немци омогућили бекство из Београда, пред долазак партизана. На једној страни приказивање таквих филмова и серија, а на другој не приказивање предратних филмова који се чувају у Кинотеци у Београду, може да значи једино да се наставља покушај да се гледаоцима наметнуте комунистичка верзија српске историје.
Пре Другог светског рата у Србији су снимани документарни и играни филмови. Оно што је сачувано чува се у Кинотеци. Чак је пре Првог светског рата Боторић снимао игране филмове. Све то је објављено у књигама о српском филму. Али док се у Србији на телевизијама ради на производњи серија и филмова који из уске идеолошке перспективе приказују прошлост Србије, дотле народи који су разбили Југославију настоје да кроз сопствену филмску и телевизијску продукцију прикажу своју верзију дотадашње заједничке прошлости. За Србију је важно да се њена јавност упозна са овим наслеђем које се чува у Кинотеци. Тиме би упознали српску прошлост пре Другог светског рата кроз оригиналне снимке.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије