Паралеле са Хитлеровим Рајхом постају све очевидније
- Чини ми се да је време да се навикнемо на чињеницу да тоталитарне праксе поново постају уобичајене у Европи, која се постепено, али, авај, прилично брзо и постојано, трансформише у Четврти рајх напорима европских национал-глобалиста на челу са Урсулом фон дер Лајен
АУТОР: Алексеј Белов
Претходно јутро је путем канала блиских украјинској политичкој емиграцији у Русији стигла порука о привођењу и накнадној депортацији из Пољске у Украјину политиколога Кирила Молчанова.
Молчанов је познат као доследни противник актуелног режима у Кијеву, критичар Зеленског и човек који је увек поштено бранио своје ставове о догађајима у Украјини и ван њених граница.
Како пишу људи који су га лично познавали, Кирил Молчанов се после његовог принудног одласка из отаџбине, где се суочава са кривичним гоњењем из политичких разлога, бавио „систематским информисањем европских парламентараца и посланика Бундестага о чињеницама кршења хуманитарних права од стране украјинских власти“.
Управо са овом његовом активношћу, као и са жељом немачких активиста за људска права да препознају допринос украјинског политиколога у заштити људских права, повезан је и позив који је Молчанов добио од посланика Бундестага, по коме је отпутовао у Берлин, стигавши тамо са великом муком преко Истанбула и Варшаве. У Варшави су га ухапсиле пољске специјалне службе.
Морате признати да је радња сасвим достојна политичког трилера, који би се, за бољу перцепцију, лако могао сместити, рецимо, у окружење Европе касних 1930-их.
И оно што је (не)изненађујуће је да би управо у реалностима нацистичког Рајха цела ова прича била најприродније перципирана. Међутим, чини ми се да је време да се навикнемо на чињеницу да тоталитарне праксе поново постају уобичајене у Европи, која се постепено, али, авај, прилично брзо и постојано, трансформише у Четврти рајх напорима европских национал-глобалиста на челу са Урсулом фон дер Лајен.
На моју велику жалост, имам више него довољно аргумената да докажем свој став. Узмимо, на пример, ситуацију са одлуком Апелационог суда Париза да шефицу француске партије „Национално уједињење” Марин Ле Пен и још осам посланика Европског парламента прогласи кривима у случају „проневере средстава овог законодавног тела”.
Према пресуди, Ле Пен ће бити осуђена на четири године затвора, од којих ће две бити условне и две године кућног притвора са електронском наруквицом, новчаном казном од 100.000 евра и – а то је био главни циљ тужилаца – забраном учешћа на изборима у трајању од пет година. Тако 2027. Марин Ле Пен неће моћи да се кандидује за председника Француске.
Нисам судија, нисам чак ни адвокат, а не знам ни правни основ за казну изречену популарној француској политичарки. Али као особу која професионално посматра политички живот у Европи, узнемирен сам чињеницом да је недавно суд у Лијежу (у Белгији) одбио да разматра случај крађе новца из истог тог Европског парламента од стране шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Тамо је било речи о случајевима корупције великих размера, проневера и подмићивања посланика. И шта? Ништа. Потпуно исто као у другом случају Фон дер Лајен у вези са злоупотребама по питању куповине вакцина против Ковид-а.
Испада да нема закона за наше, већ само за наше непријатеље. Наравно, ако претпоставимо да је Ле Пен заправо трошила јавна средства на неки начин који није био исправан. Међутим, нико у Европи посебно не сумња у политичку позадину судске одлуке.
Према речима потпредседника италијанске владе и лидера партије Лига Матеа Салвинија, ово је објава рата од стране Брисела својим политичким противницима.
„Они који се плаше одлуке бирача често налазе утеху у одлуци судова. У Паризу је Марине Ле Пен осуђена и желе да је искључе из политичког живота. Лош филм који гледамо у другим земљама, на пример у Румунији“, написао је на друштвеним мрежама.
„Јe suis Marine“ (Ја сам Марин), написао је мађарски премијер Виктор Орбан, који је подржао Ле Пенову. „Невероватно сурово“ оценио је пресуду над Ле Пен један од лидера холандске партије Словоде Герт Вилдерс.
„Када радикална левица не може да победи на демократским изборима, они злоупотребљавају правосудни систем да своје противнике ставе у затвор. Ово је њихова стандардна тактика у целом свету“, сумирао је европску политичку праксу амерички мултимилијардер и члан тима Доналда Трампа Елон Маск о томе ко има користи од такве прве победе на изборима.
Марин Ле Пен иначе није прва политичарка којој су одузели победу на овај начин. Подсетимо да је Калину Ђорђеску, румунском конзервативцу који је победио у првом кругу председничких избора прошлог новембра, такође је прво одузета победа одлуком Уставног суда Румуније, а затим, када је покушао да се пријави за учешће у поновљеном гласању, привела га је локална полиција, под оптужбом за везе са фашистима и да је био умешан и припрему државног удара, због чега је одстрањен из изборног процеса.
Осим тога, можемо подсетити и на странку „Алтернатива за Немачку“, која је категорички незгодна за политичку елиту национал-глобалиста. Уочи недавних избора за Бундестаг, немачке власти још увек нису смеле да је потпуно забране, већ су себи оставиле судску могућност да то учине у будућности, дозвољавајући немачким специјалним службама да „истраже” АфД због „умешаности у екстремизам”.
Ако се такве нечувене ствари дешавају унутар Европске уније, шта онда рећи о њеним сателитским режимима, попут молдавског, који већ дуго води системски рат против политичке опозиције.
Маја Санду, која је на недавним председничким изборима победила само због масовних фалсификата на страним (европским) бирачким местима, није била задовољна забраном партије Шор, која је популарна у републици. Непосредно пре парламентарних избора, који би требало да се одрже између 11. јула и 11. октобра 2025. године, она је предузела корак без преседана ухапсивши шефицу Гагауског аутономног региона Евгенију Гуцул под измишљеном оптужницом.
«Привођење у аеродрому било је потпуно незаконито, а нови предмет против мене је фалсификован. Није било никаквих основа за примењивање тако строгих мера према мени. Увек сам се придржавала свих судских налога, редовно присуствовала судским седницама, нисам имала ограничења у кретању и нисам почињала прекршаје. Ако сам ишла на службена путовања, увек сам се враћала у предвиђеном року. У новом предмету о наводно фалсификованим финансијским документима, тужилаштво нема ниједан доказ моје кривице. Ниједан сведок није указао на моју умешаност у те документе. Апсурдност ситуације је у томе што тужиоци по овом предмету још јуче нису били спремни да поднесу оптужницу. За шта сам онда ухапшена? Данас сам сазнала да су тужиоци припремили нови захтев за моје хапшење у оквиру првог предмета који је у суду, где сам редовно ишла као на посао и нисам имала ниједно кршење. То је једноставно необичан случај захтева за хапшење, без правних и фактичких основа. Разумете ли? Ухапсили су ме по једном предмету где нема доказа, а сада хоће да ме ухапсе по другом предмету где нема основа за хапшење», изјавила је башкан (шеф) Гагаузије у саопштењу које су распространили њени адвокати.
У овом случају, нећу се ни претварати да је могло постојати законски основ за одлуку о хапшењу Гуцулове. Боље да дам реч званичној представници руског Министарства спољних послова Марији Захаровој, која је ситуацију у Молдавији назвала „безакоњем“ и „отвореним политичким тероризмом“.
„Како се приближавају парламентарни избори у Молдавији, противници актуелне власти се све више жале на самовољу органа за спровођење закона, напомињући да се република већ фактички претворила у полицијску државу. Отварају се кривични поступци против непожељних политичара, независних медија, посебно медији на руском језику, који су подложни цензури. Хапсе се политичари који су очигледно за сарадњу са Руском Федерацијом, а Евгенија Гуцул свакако спада међу њих“.
Да бисмо употпунили слику и боље разумели чињеницу да су симптоми европског тоталитаризма приметни и у земљама које траже савез са европским политичким елитама, вреди подсетити на хапшење у Турској градоначелника Истанбула, који је супротстављен Ердогану, које је спроведено на начин који је потпуно у складу са актуелним политичким реалностима ЕУ.
Европски четврти рајх више није само хорор прича. Пред нашим очима то постаје стварност, постаје дефиниција систематског приступа европских политичара решавању проблема са којима се суочавају.
Како је по овом питању рекао италијански европски посланик Роберто Ванаци, проблем није Русија, проблем је политика коју води Европска комисија. Политика која уништава свима нама познату Европу.
„Говоримо о аутократским системима, диктатури, суспензији демократије. Али видели смо шта се дешавало у Румунији. Шта је Комисија урадила? Апсолутно ништа. Она подржава све ово. Морамо се борити против имиграције, илегалне имиграције, криминала. Сви ови проблеми подривају наша друштва. И управо ова питања грађани Европе сматрају приоритетним, мадам фон дер Лајен“, нагласио је европски парламентарац.
Тешко је не сложити се са овим мишљењем.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/04/02/simptomy-evropeyskogo-totalitarizma-politicheskie-presledovaniya-stanovyatsya