Зашто је Ава Јустин Ћелијски једино у православљу видео последњу духовну тврђаву?
Ава Јустин Ћелијски, један од највећих српских теолога и духовника 20. века, у својим делима често је оштро критиковао духовни пад Европе и морални карактер европског човека.
За њега, срж европске трагедије лежи у напуштању Христа и замени боголиког човека рационалистичким, хуманистичким и технократским моделом који искључује живог Бога. Ава Јустин није био против Европе као географског појма или културног простора, већ против онога што је он називао „безбожном Европом“ – Европе која се одрекла Христа.
Човек без Христа – центар европске трагедије
По Ави Јустину, модерни европски човек је „хуманиста без Христа“, биће које се обожава уместо да обожава Бога. Он каже:
„Европски човек је створио културу без Бога, науку без Бога, философију без Бога – све без Бога. И шта је добио? Два светска рата, концентрационе логоре, атомску бомбу и суштинску празнину душе.“
У том смислу, Ава Јустин говори о европском човеку као о палом бићу које је, у гордости, себи дало улогу Бога, што је по њему директна последица отпадања од православне вере и Јеванђеља.
Европа и лажна религија прогреса
Један од појмова које често користи је „европејство“, којим означава идеологију секуларног напретка, технолошког развоја и материјализма. Он тврди да Европа шири култ прогреса као нову религију, у којој се вера у Христа замењује вером у технику, науку и удобност живота.
„Савремени европски човек је обоготворио разум, машину, науку, економију, а из срца је избацио Бога. А човек без Бога је — полуживотиња, полудемонијум.“
Без Христа – нема ни човека, ни слободе
За Аву Јустина, једино мерило истинске човечности је Христос. Он тврди да човек без Христа није потпун човек, јер само у заједници са Богом човек постаје оно што јесте – боголико биће. Све остало је, по његовим речима, лажна антропологија и духовна заблуда. Отуда његова мисао:
„Човек је тајна, али решива једино у Христу. Без Христа, човек остаје вечити проблем, не само себи, већ и свету.“
Православље као одговор и лек
За разлику од Запада, који је кренуо путем секуларизма, римокатолицизма и протестантизма, Ава Јустин у Православљу види последњу духовну тврђаву. Он верује да је само православна Црква остала верна Христу у пуноћи истине, и зато позива српски народ, али и све хришћане, да се врате Јеванђељу, живом опиту Цркве и путу свога духовног оца, Светога Саве.
„Западна Европа одбацила је Христово Јеванђеље и створила је своје – јеванђеље рационализма, јеванђеље индивидуализма, јеванђеље новца. А то нису јеванђеља живота, него јеванђеља смрти.“
Завет српском народу
Ава Јустин је српском народу оставио аманет да се никада не одриче Христа и Јеванђеља, без обзира на политичке и културне притиске Европе. За њега, спасење није у „европеизацији“, већ у „христоцентричности“, односно у живљењу по мерилима Светих Отаца.
ИЗВОР: Компасинфо