На Западу нису у стању да забране руску културу
- „Забранити изучавање Достојевског као протест против Путина – то је лудост.
- У овом тренутку треба више учити, а не мање. Универзитету су потребни професори, а не неспособни бирократе“, нагласио је бивши премијер Италије, лидер странке „Италија Вива“ Матео Ренци
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
„Удар на руску културу нема смисла“, изјавио је 10. јуна на страницама листа Corriere della Sera познати италијански новинар Гофредо Бучини, указујући на „апсурдност дебате о могућности бојкота руских културних радника“ која се одвијала у Италији и другим земљама након почетка специјалне војне операције у Украјини.
„Рат против културе? Погрешна полемика против руских културних стваралаца“, наводи он, истичући да „удар на руску културу нема смисла – таленат и уметност представљају најбољи део народа и то се не може избрисати чак ни у време рата“.
То, наравно, не значи да су овај иначе русофобични лист и аутор текста одједном променили страну и стали уз Москву у украјинском конфликту. Истичући апсурдност бојкота руске културе, исти тај Бучини у чланку, како наглашава издање, „одлучно осуђује Путина и подржава Украјину“. Али при томе ипак признаје неуспех покушаја „културног бојкота“. А само појављивање оваквог текста у једном угледном италијанском листу представља капитулацију русофоба. Испоставило се да је руска култура јача од топова и митраљеза и да је једноставно немогуће забранити је.
„Путинови фаворити из света музике поново су у жижи интересовања: враћају се у оркестре и на сцене широм Европе“, пише европско издање америчког листа Politico, такође признајући неодољиву снагу руске културе. „Чак и када су руске армије улазиле у Европу током прошлог века, њена музика је текла позориштима и концертним дворанама широм континента, а страствени диригенти и раскошни сопрани постајали су водећи амбасадори руске културне моћи“, признаје лист.
„Након распада Совјетског Савеза, руска опера и балет и даље су заузимали чврсто место у културном животу Европе – и тако је било и након што је Москва анектирала Крим 2014. године. Али све се нагло прекинуло зими 2022, када је Кремљ покренуо специјалну операцију у Украјини. У знак солидарности са Кијевом, свет класичне музике отказао је руске концерте, престао да изводи чак и тако основна дела као што су „Крцко Орашчић“ и „Лабудово језеро“, као и бојкотовао извођаче блиске председнику Владимиру Путину – све то у оквиру опсежне „дерусификације“ европске уметности“.
Међутим, како се каже – није дуго трајала та музика. Како амерички лист са невољом признаје, три године касније, највеће руске звезде „враћају се у оркестре и на сцене широм Европе. То је победа Москве“, констатује Politico.
И заиста, културна „гвоздена завеса“ пада. Како се наводи, следеће године познати Валериј Гергиев планира да одржи неколико концерата у Барселони са оркестром Маријинског театра у оквиру програма Ibercámera, чији је спонзор фонд ЕУ „Нова генерација“ – водећи програм мера за опоравак блока након пандемије. Организатор догађаја Хосеп Марија Прат изјавио је шпанском листу El País да нема никаквих правних препрека за учешће Гергиева и изразио наду да ће музика „послужити као мост за уједињење, а не као повод за рат“.
Међутим, ни у Кијеву, ни русофоби у Бриселу не желе да признају свој пораз и захтевају наставак бојкота. Суочени с повратком руских уметника на европске сцене, Украјина и ЕУ позивају најпрестижније оперске куће и најпознатије импесарије континента да одрже заједнички фронт против Москве. Украјински министар културе Николај Точицки изјавио је да ће европска уметничка сцена морати „добро да размисли“ пре него што поново почне да позива руске извођаче, назвавши рехабилитацију руске културе пре завршетка специјалне операције „веома ризичном“.
„Када се у вашој земљи одржавају велики руски културни догађаји, то одмах постаје тло за дезинформације и припрему даље агресије. То нас је научило сопствено искуство“, рекао је министар, не објаснивши како музика или певање могу да припремају „агресију“. А поготово није поменуо да у Русији, упркос СВО-у, никоме није пало на памет да забрани украјинске песме, музику или украјинске писце. Као ни европску културу, иако уједињена Европа тренутно ратује против Русије у Украјини.
Али у Кијеву мисле другачије. Тако је украјински редитељ Јевгениј Лавренчук изјавио: „Данас не можемо да стојимо на истој сцени са Русима, ни под каквим околностима, јер ће други то искористити да прогласе пријатељство украјинског и руског народа. Неки ће рећи да се политичари боре негде сами, али обични људи су словенска браћа. То се не сме дозволити.“ Рекао је то Лавренчук, не схватајући да је тиме сам себе одао — показавши да Украјина по сваку цену жели наставак рата, смртно се плашећи да се због културних веза руски и украјински народ поново не зближе.
Ипак, њему и украјинском министру повлађује и европски комесар за културу Глен Микалеф, који је изјавио да „на европским сценама нема места за оне који подржавају овај агресивни рат против Украјине“.
Међутим, без обзира на напоре русофоба из Брисела, многи у Европи већ дуго се противе „гвозденој завеси“ у култури. Још 2022. године, када је милански универзитет „Бикока“ одлучио да, због рата у Украјини, откаже предавања о Достојевском професора Паола Норија, то је изазвало праву олују негодовања. Како је известио Corriere della Sera, Норију су одмах почела да стижу позиви са других универзитета широм Италије – од Павије до Сијене – да одржи предавања о Достојевском. Студенти којима Нори предаје руску књижевност написали су: „Достојевског, стуб светске књижевности, не можемо одбацити само зато што је Рус… У овом потресном тренутку за човечанство, ми сматрамо да је руска књижевност лек, а не отров.“ И још: „Противимо се свакој врсти цензуре. Руке даље од руске књижевности, руке даље од Достојевског“, пренела је њихову изјаву Corriere della Sera.
Подршку Норију пружили су и његове колеге научници. Тако је Томазо Монтанари, ректор Универзитета за странце у Сијени, изјавио: „Забранити сада односе с руским научницима или чак с руском културом значи не знати више шта универзитет представља.“ Видни политичари и политичке странке Италије стали су у одбрану Достојевског.
„Ово је чисто лудило“, изјавио је сенатор Рикардо Ненчини. „Милански универзитет ‘Бикока’ отказује предавања Паола Норија о Достојевском. Чак и руски писци који су умрли пре деценија плаше људе. Јадан универзитет, јадни ми! Ја сам читао и препричитавао ‘Браћу Карамазове’ и ‘Злочин и казну’ – предложио бих ректору тог универзитета да прочита ‘Идиота’“, написао је сенатор на друштвеним мрежама.
„Забранити изучавање Достојевског као протест против Путина – то је лудост. У овом тренутку треба више учити, а не мање. Универзитету су потребни професори, а не неспособни бирократе“, нагласио је бивши премијер Италије, лидер странке „Италија Вива“ Матео Ренци, који је поводом тога најавио и посланичко питање у парламенту.
Сликар Јорит Агоч је у знак протеста насликао мурал са ликом Фјодора Достојевског на зиду техничко-индустријског института у предграђу Напуља. То је био његов одговор на одлуку Миланског универзитета „Бикока“ да укине предавања о руском писцу.
На крају, брана забрана је попустила. На западним сценама поново наступа диригент Валериј Гергијев, кога на Западу називају „Путиновим присталицом“. У европске и америчке позоришне куће враћа се и оперска дива Ана Нетребко. У фебруару ове године први пут је наступила у САД од почетка специјалне операције – у Палм Бич опери на Флориди, а септембарско извођење „Тоске“ у лондонској Краљевској опери означиће њен повратак у Европу. Њен распоред за наредних годину и по пун је концерата у Старом свету – од Берлина до Цириха. Упркос званичном протесту украјинског амбасадора словачкој влади, априлски концерт Нетребко у Братислави одржан је уз распродату салу.
Истина, за то је примадона морала да осуди специјалну операцију. Због тога је председник руске Државне думе Вјачеслав Володин оптужио Нетребко, која има и аустријско држављанство, за издају Русије. По његовим речима, она је осудила операцију „у потрази за новцем“ и у нади да ће задржати „престижне концертне сцене“. „Глас има, али савести нема. Жеља за богатством и славом надвладала је љубав према Отаџбини“, негодовао је Володин на свом Телеграм каналу.
„У ствари,“ – с огорчењем је писала најпопуларнија новина у Италији Repubblica, – „сведоци смо цивилизацијског краха планетарних и до сада невиђених размера: данас, да би неко наступао, дириговао, изводио (сутра – да би се појавио на сцени, сликао, учествовао на изложбама), потребно је јавно, пред свима, прво – одрећи се своје земље, и друго – положити заклетву верности атлантистичким елитама – такође јавно, пред целим светом.“
Ипак, и та брана русофобије почиње да пуца. Патриотског диригента Гергиева Шпанци су позвали упркос забранама из Брисела. А Паоло Нори је ипак успео да одржи своја предавања о Достојевском. Уосталом, у овом безумном прогону руске културе од стране данашњих лидера Европе ипак има доста лицемерја. То је постало очигледно када је, упркос разбукталој русофобији у Европи и жестоким протестима украјинске амбасаде, у легендарном миланском театру „Ла Скала“ 2022. године са тријумфом изведена опера Модеста Мусоргског „Борис Годунов“, у којој је главну улогу певао руски бас Ељдар Абдаразаков. А највеће изненађење било је то што је на тој „забрањеној“ премијери присуствовао цео европски крем, укључујући председника Италије Серђа Матарелу и председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен.
„Морамо да поштујемо руску културу“, изјавила је тада фон дер Лајен, иначе позната по својој русофобији, објашњавајући своје, многима изненађујуће, присуство на премијери руске опере. Али је одмах затим, као да се правда, додала: „И не смемо дозволити Путину да уништи ово прелепо културно наслеђе.“ Ништа глупље, наравно, није могла да каже, јер управо председник Русије увек је био и остао заговорник очувања тог наслеђа. Но, слушати разне бесмислице од председнице Европске комисије већ је постала уобичајена ствар.
Премијери је присуствовала и нова премијерка Италије Ђорђа Мелони. Коментаришући своје присуство на премијери руске опере у Милану, премијерка је изјавила: „Мој став према инвазији на Украјину је јасан и оштар, али ми нисмо против руског народа, та два појма морају се раздвојити. Мислим да је култура нешто сасвим друго“, рекла је премијерка, додајући да Италијани „не гаје мржњу према руском народу и руској историји.“
Како уопште не присетити се речи нашег великог Достојевског, кога су такође покушали да забране, да ће лепота спасити свет. Али прво га морају спасити наши војници на бојиштима у Украјини. Тек тада ће русофоби доживети коначан пораз.