Група људи, коју чине познати представници НВО сектора, самозвани интелектуалци и активисти, а која стоји иза организације протеста и блокада које последњих месеци потресају Србију, упутила је апел Европској унији да се директно умеша у унутрашње послове Србије. Овај потез снажно подсећа на деведесете године, када су исти или слични актери оправдавали стране интервенције, па чак и НАТО бомбардовање, као начин „демократизације“ Србије.
Обраћање, упућено председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, европским званичницима и институцијама, представља отворени позив ЕУ да се укључи у српску политику. Потписници писма тврде да је Србија „безбедносно нестабилна територија“ под влашћу „криминалног режима“ Александра Вучића, те да је потребан хитни интервенционизам Европе ради успостављања „демократских вредности“.
Слично као деведесетих, када су апели упућивани западним силама како би се Милошевић уклонио са власти, ова група сада тражи политички и институционални притисак на актуелну власт, све под велом „демократске борбе“. Историја нас, међутим, подсећа да је оваква реторика раније водила ка разарању земље и страдању хиљада људи.
Писмо износи бројне оптужбе на рачун власти у Србији, укључујући наводе о корупцији, контроли медија, политичкој репресији и чак о „терористичким акцијама на Косову“. Потписници наводе да су грађани Србије у борби за „антифашистичке европске вредности“ и захтевају јасну и одлучну реакцију ЕУ. Тврде да актуелна власт представља „озбиљну претњу“ не само Србији, већ и региону и европској стабилности.
У писму се такође имплицира да је западна толеранција према актуелној власти један од разлога што је ситуација у Србији ескалирала. Потписници позивају на подршку „демократским снагама“, што је еуфемизам за структуре блиске НВО сектору и њиховим интересима.
Испод писма су потписи бројних јавних личности и активиста, укључујући Аиду Ћоровић, Марка Шелића Марчела, Билјану Стојковић, Кокана Младеновића, Весну Пешић и многе друге. Међу њима су људи који већ деценијама заступају отворено прозападне ставове, често супротстављене интересима саме Србије.
Реприза деведесетих
Овај сценарио снажно подсећа на деведесете, када су исти кругови тражили страну интервенцију као начин смене власти у Србији. Тада је та реторика резултирала НАТО бомбардовањем и огромним људским и материјалним губицима. Данас, иако се методе чине другачијим, циљ остаје исти – утицај споља и наметање политике која је у складу са интересима западних центара моћи.
Председници Европске комисије, Урсули фон дер Лајен, Европској комесрки за проширење ЕУ, Марти Кос, Амбасадору Европске уније у Србији, Емануелеу Жиофреу, Известиоцу Европског парламента за Србију, Тонину Пицули
Обраћамо Вам се као званичницима Европске уније, изабраним представницима европских политика и европских вредности, оне Европе која је и наш културни простор и политички једина прихватљива заједница грађана и народа, а у намери да изразимо дубоку забринутост поводом актуелне политичке ситуације у Србији.
У тренутку док ово пишемо, актуелни режим у Србији дубоко је уздрман студентским и грађанским протестима изазваним смрћу петнаест особа, приликом пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, а што је исход очевидних коруптивних радњи. Сви увиди у узроке тог злочина воде директно ка врху државе. Студентска побуна, блокаде факултета у целој Србији, тиме подстакнуте обуставе рада и масовне демонстрације грађана шаљу јасну поруку да владавини корупције једном за свагда мора да дође крај.
Оно што нас, међутим, као грађане Србије, додатно онеспокојава и што је и један од повода за ово писмо, јесте чињеница да владавина оваквог режима свих ових година не би била могућа без, нажалост, врло амбивалентне и недоследне политике Европске уније према Србији, што се протеклих година неретко сводило на отворену подршку власти Александра Вучића. Наиме, Европа, од чијих фондова и тржишта, уосталом, добар део привреде Србије већ више од двадесет година зависи, као да систематски скреће поглед са неугодних и суштински антиевропских одлика актуелне српске власти.
У Србији под Вучићевом влашћу, прогоне се појединци из државних структура који се усуде да се отворено успротиве криминалу. Скривају се докази о убиствима у које су умешани јавни службеници. Припадницима полиције који разоткривају државни криминал, прети се убиством, а полицајци који у полицијској станици до смрти претуку човека приведеног ради саслушања, остају на слободи. Радницима се прети отказом у случају да одбију покорност партијским директорима и учешће на скуповима подршке режиму. Приводе се, хапсе, прате и прислушкују активисти, студенти, професори, новинари, припадници опозиционих странака, а ослобађају одговорности режимски батинаши и страначки активисти Српске напредне странке организовани да нападају грађане.
Ипак, власт Александра Вучића, од стране кључних актера европске политике, јавно је подржана, или у најбољем случају толерисана, у поступањима која су у потпуној супротности са елементарним европским вредностима.
На потпуну режимску контролу медија са националном фреквенцијом, на паралисан правосудни систем, на лажиране бирачке спискове, па чак и на терористичке нападе на Косову спроведене од стране лица која у Србији имају заштиту државе и остварују милионске профите, Европска унија гледа као на ефемеран, секундарни проблем. Кратковидо се, зарад дистанцирања Србије од руског утицаја, нуди геополитички загрљај једном превртљивом и опасном режиму и његовом криминалном вођи, који сопственим грађанима јавно прети паравојним формацијама проруских екстремиста заклетих крвљу да бране његову власт.
У околностима великих светких превирања, Европа, сви њени политички актери, па и европска јавност, морали би да имају у виду, са неспорном јасноћом, да је Србија под влашћу Александра Вучића једна безбедносно нестабилна и опасна територија, на којој се, нажалост, актуелна европска индиферентност, перманентни руски утицај и деловање организованог криминала сусрећу у одржавању једног отворено криминалног режима, који, по свему што је доступно у анализи политичког тренутка, представља озбиљну претњу, не само за остваривање елементарних права грађана Србије, већ и за регионалну, па и европску, безбедност и стабилност.
О томе говоре и многе претње упућене грађанима Европске уније на тлу Србије, па и недавно иживљавање српске полиције над држављанима Хрватске, Словеније, Румуније, као и Северне Македоније и Албаније, и њихова депортација из Србије без икаквог правног основа. Режим, који запада у озбиљну кризу, сада интензивно ради на стварању потенцијала за сукобе у региону, а уз вештачко подстицање националистички заснованих непријатељстава и параноичних конструкција о “страним агентурама”.
У овом часу, грађани Србије боре се за идентичне вредности које су у самим темељима Европске уније, за вредности антифашистичке Европе, Европе која врло добро памти режиме црнокошуљаша, пропагандних партијских медија, свепрожимајуће корупције, режиме који прете, пљачкају и отимају, режиме за којима остају рушевине и мртви.
Позивамо Вас да као уважени представници Европске уније лично преузмете активну улогу у подршци слободној, демократској и европској Србији, тако што ћете и европској јавности и институцијама предочити неопходност јасне и одговорне политике Европске уније према нашој земљи, а са недвосмисленим акцентом на подршку демократским процесима, борби против корупције, борби за слободу медија, и борби за поновну изградњу независног, а већ читаву деценију у потпуности урушеног, правосудног система.
У нади да ћете уважити и са дужном пажњом размотрити наш допис, те да ће садржај и порука овог писма допрети и до грађана Европске уније, који имају право и обавезу да знају шта се догађа у њиховом непосредном суседству, упућујемо вам срдачне поздраве.
Дејан Атанацковић, писац и активиста
Иван Лалић, драмски писац
Аида Ћоровић, историчарка уметности и активискиња
Горан Марковић, редитељ
Милица Чубрило Филиповић, новинар
Душан Петричић, уметник
Раде Радованович, новинар и писац
Ирина Суботић, историчарка уметноси
Мирјана Ђурђевић, књижевница
Душан Теодоровић, академик
Марко Шелић Марчело, музичар и писац
Дубравка Стојановић, професорка Универзитета у Београду
Биљана Стојковић, професорка Универзитета у Београду
Бане Трифунович, глумац
Весна Ракић Водинелић, професорка Универзитета у Београду
Проф др Владимир В. Водинелић, професорка Универзитета у Београду
Љубодраг Стојадиновић, новинар и писац
Петар Пеца Поповић, новинар
Биљана Вилимон, сликарка
Ненад Кулачин, новинар колумниста
Марко Видојковић, писац
Кокан Младеновић, редитељ
др Татјана Вербић, ванредни професор Универзитета у Београду
Стеван Филиповић, редитељ
Нови Небојша Миленковић, историчар уметности и писац
Марија Срдић, активисткиња
Ненад Костић, академик
др Зоран Радовановић, редован професор у пензији Универзитета у Београду
Небојша Ромчевић, драматург
Весна Пешић, социолошкиња и политичарка
Ана Котевска, музиколог
Биљана Степановић, економисткиња
Дубравка Марковић, новинар
Тамара Џамоња Игњатовић,
Јелисавета Татић Чутурило, сценографкиња
Тамара Трипић, DD Мрежа
Ана Хегедиш Лалић, новинарка
Динко Грухоњић, професор и новинар
Маја Лалић, архитекткиња
Марко Лађушић, уметник и професор
Љубиша Јовановић, професор
Јелица Минић, председник Европског покрета
Јелка Јовановић, новинарка
Александар Бауцал, професор универзитета у Београду
