„Секуларизовани Ватикан је својеврсни савез прелата, мафије и масонства…“
(Олга Николајевна Четверикова, 1959, руска историчарка, стручњак за међународне односе и професорка на Московском државном институту међународних односа (МГИМО)); Искра портал, 22.4.2025.)
„…једног…дана он (Хорхе Марио Бергољо) ће на телевизији иступати против абортуса, а следећи дан ће благословити присталице легализације абортуса на Пласа де Мајо (главни трг у Буенос Аиресу). Он може одржати велики говор против масона и након свега сат с њима ће јести и пити у Ротари клубу.“
(Лукресија Рего де Планас, 1960, мексичка професорка универзитета и дугогодишња уредница католичког портала; Исто)
„„…лично сам имао три пута прилику да се сретнем са папом Фрањом. Чак сам у једној прилици целивао и његову руку… ја сам имао свој лични, дубоки разлог зашто сам то учинио… Сматрам да сам поступио у духу Јеванђеља… Морам да кажем да сам из сваког од тих сусрета бивао обогаћен и понео најлепша могућа духовна искуства. Да сам, пре свега, у њему видео огромну јеванђелску ширину, ширину на коју нас Христос позива, ширину у којој има места за све, независно од тога ком народу припада, којој држави, којој вери, или пак ако себе осећа и декларише као неверник. Што се тиче папине посете Србији, сматрам да би то било обострано исправно и у духу Христове речи која позива на јединство…“
Патријарх српски Порфирије (Перић), 1961, на трону Светог Саве од 2021
Дана 21.априла 2025.године умро је римски папа Франицко (лат. Franciscus), у 89.години (рођен је 1936.године). Тепали смо му Фрањо – Фрања, као да нам је род најрођенији?!. Био је 266. бискуп Рима. Световно име му је Хорхе Марио Бергољо. Као аргентински кардинал изабран је за папу, 2013.године. По образовању је филозоф и теолог. Због своје крупне грађе својевремено је, као студент, радио као избацивач у казино клубу у Буенос Аиресу.
Треба се подсјетити да је Аргентина (и за вријеме Бергољова прелатства), уз САД, била најсигурније уточиште за њемачке нацисте, италијанске фашисте и хрватске усташе послије Другог свјетског рата.
У језуитски ред Бергољо је ступио 1958.године. То је први папа који је припадник тог реда. Исусовци или језуити (Дружба Исусова – Societas Jesu) је римокатолички мушки ред.
Основан је 1534.године, у Паризу, као „борбена црква“ (ecclesia militans), што је потврђено 1540.године, булом (декретом, повељом) папе Павла III (1468 – 1549, папа од 1534. до смрти), којом је ред назван „Regimini militantis Ecclesiae“ („Владавина борбене Цркве“). Језуити су били главни чинилац успјеха противреформације.
Ријеч је о монашком реду који окупља најинтелигентније, најлукавије, најфанатичније и најборбеније римокатолике који се самоодричу идентитета, савјести, здраворазумског расуђивања и воље. Чланови се васпитавају на апсолутну покорност према надређенима, генералу језуитског реда и папи. Они морају да беспоговорно извршавају наредбе. Одбијање заповијести тумачи се као смртни гријех.
Поред беспоговорне послушности језуитима је својствен и вјерски релативизам (католичко кетманство). Дозвољено је чак и (лажно и привремено) одрицање од вјерских догми ако то доприноси остваривању циљева прозелитизма, а то је планетарно ширење власти католичке цркве, односно римског папе. Језуити се уче вјештинама прилагођавања конкретној средини и инфилтрирања у интелектуалне, дворске и научне кругове нападнуте државе или територије.
Овај ред је основао шпански монах Игнасио де Лојола (1491-1556) са циљем да створи покорног члана, послушног и оданог Цркви. У својим „Духовним вјежбама“ је поучавао:
„Увијек треба да будемо спремни да никада не погријешимо, да је оно што ја видим као бијело црно ако то хијерархијска црква тако дефинише…Потчињени мора гледати на надређеног као на самог Христа. Он мора да се повинује надређеном као тијело које се може окретати у свим правцима, као прут који се савија при сваком покрету, као кугла од воска која може мијењати облик и развлачити се у свим правцима.“
Свети Сава и Свети Василије Острошки Чудотворац Милостиви су, 17.јула 2017.године, указали мојој супрузи Драгици да су папа Франциско, као и раније римске папе, чланови најужег састава тајне западне сатанистичке владе (која броји 17 чланова). Та „влада“ има радне сједнице и спиритуалне наркосексуалне сеансе на којима се призива антихрист, односно сотона. Радним сједницама, као и спиритуалним сеансама, предсједава представник породице Ротшилд. Међутим, током сеанси, „предсједавајући“ носи маску и наступа са извитопереним (скремблованим) гласом.
Светитељи наши су мојој супрузи показали и „живе слике“ на којима папа Франциско стоји наг пред огледалом и понавља реченицу“ „Ја сам владар свијета?!“
х х х
Ватикан је један од кључних играча глобалистичке агенде. А његов глобалистички геополитички циљ је и уништење православља. Римокатоличка црква је милитантна државолика машинерија за масовно насилно преобраћање (прозелитизам) у католички вјеру. То је, на европском континенту, било посебно усмјерено према „православним шизматицима“ – Србима и Русима! Света столица обилато користи своју претензију на духовну универзалност, односно глобалну моћ. Ријеч је, у суштини, о мултинационалној корпорацији и за, вишевјековно и насилно, претварање Срба у Хрвате.
Романо Гвардини, (1885-1968, њемачки филозоф и католички богослов италијанског поријекла) казао је:
„Благодатна суштина хришћанства замјењује се техником покоравања душе, а иза се крије нешто још страшније, управо демонска воља да се стави рука на самог Бога. Израз овога је Католика црква која је супротна религији слободе, духа, љубави и живе хришћанске пуноће срца.“
Ватикан је активно учествовао у разбијању Краљевине СХС, Краљевине Југославије и комунистичке Југославије. Постоји тајни споразум између Ватикана, САД и Њемачке из 1976.године, у коме је изражено недвосмислено залагање и за „тотално уништење православља“. Потписници овог документа су закључили да је неопходно уништити православље и продором у саму цркву путем подмићивања црквених великодостојника великим свотама новца.
Увидом у тајне депеше ватиканских званичника сазнало се да је Ватикан фактички признао независност лажне државе Republika e Kosovës, али „то није званично објављено, искључиво ради остављања отворених врата за вођење екуменског дијалога са СПЦ“. То је и разлог заустављања поступка канонизације Алојзија Степинца. Постоји и Специјална мисија Republika e Kosovës у Ватикану.
Папа је апсолутистички монарх државе Ватикан, непогрешиви primus sine paribus – први,без себи равних. Папина моћ је свеобухватна и он је, за католике, „у принципу светац“ који посједује и духовну и световну власт, „изнад је свих осталих патријарха и једини замјеник (лат. vicarius filii Dei) Исуса Христа на Земљи“?!
Папска непогрешивост (незаблудивост – лат. infallibilitas) је догма католичке цркве да папа не може погријешити када говори ex cathedra (када као врховни поглавар Цркве, са мјеродавног (надлежног) мјеста даје изјаве о питањима вјере и морала). Установљена је и прихваћена на Првом ватиканском концилу (сабору) из 1899/1870.године. Папине одлуке о „важним стварима“ се не могу доводити у питање
Свети Јустин Поповић, (1894-1979, српски духовник, свештеник, професор универзитета) је, тим поводом, казао:
„Пошто је догматом о непогрешивости човека (папе) – обоготворио човека и прогласио га за врховно мерило у свету човечанских вредности, римокатолицизам је посредно и непосредно, постао узрок атеизма, социјализма, анархизма и свеколике европске културе, човекобошке и човекопоклоничке. Европски човекобог потиснуо је Богочовека. Догматом о непогрешивости човека римокатолицизам је санкционисао човекобоштво у свима његовим функцијама и манифестацијама…Римокатолицизам се усредсредио на једну жељу – са сазда светску државу по сваку цену.“
Екуменизам подразумијева равноправан дијалог међу хришћанским црквама ради помирења, сарадње, зближавања и јединства хришћанских цркава. Међутим, екуменизам са Ватиканом значио би губитак традиционалних православних вриједности (вјера, породица, отаџбина и традиција).
У покушају наметања своје визије екуменизма (потирања догматских и литургијских разлика у своју корист), Ватикану умногоме помаже цариградски патријарх Вартоломеј I (1940, на патријаршијском трону од 1991), који је, као и ранији нововјековни цариградски патријарси, у службу западне дубоке државе и марионета тајних служби САД, са основним задатком разбијања јединства помјесних православних цркава.
Потписивањем уније са православним црквама, Ватикан жели да успостави папски примат над свим хришћанима по сваку цијену, иако је то био један од узрока раскола у хришћанској цркви 1054.године.
Папа Франсиско је формално одобрио свештеницима да дају благослов истополним паровима. Давање оваквог благослова представља одступање од традиционалних хришћанских вриједности и морала и екуменски дијалог чини практично немогућим.
х х х
Тзв. Независна држава Хрватска (НДХ) је била државолика световна творевина римокатоличке цркве – Ватикана. Католички усташки режим у НДХ је био војни и цивилни подухват истребљења, насилног покатоличавања и прогона, прије свега, православних Срба. Оно што геноцидну судбину Срба у НДХ чини трагичнијом јесте чињеница да су најокорелије усташе потицале из српских покатоличених породица!
И сам Фрањо Туђман (1922-1999, први предсједник Републике Хрватске) говорио је да је „Независна Држава Хрватска…била израз повијесних тежњи хрватског народа“. Значи, на „тековинама“ НДХ темељи се савремена (неоусташка) Република Хрватска?!
Вјекослав Макс Лубурић (1914-1969, заповједник система логора Јасеновац), 9. октобра 1942.године, казао је да је само у логору Јасеновац „смакао више лица него Отоманско царство у дугој окупацији европских земаља“. Папа Пије XII (1876-1958, папа од 1939.до смрти) примио је поглавара НДХ Анту Павелића (1889-1959), 18.маја 1941. године у „приватну посјету“. Кардинал Монтини, потоњи папа Павле VI (1897-1978, папа од 1963.до смрти) организовао је тзв. „Пацовске канале“ којима су многи и усташки злочинци пребачени у Латинску Америку. Министар вјера у НДХ и творац усташког плана геноцидног решавања српског питања у Хрватској Миле Будак (1889-1945) је, у августу 1941.године, у Карловцу казао: „Усташки покрет је заснован на религији. Посао који обављамо почива на нашој привржености вјери и Католичкој цркви“.
У геноциду нас Србима римокатолички свећеници су и непосредно учествовали. Ниједан од њих није позван на одговорност од стране Ватикана, што само потврђује правило: „Гдје је (римокатолички) свештеник, тамо је Црква (Ватикан).“
Алојзије Степинац (1898-1960) је, као језуита, загребачки „надбискуп геноцида“ и вођа „Цркве у Хрвата“ „благословио и руководио геноцидом над Србима“. У писму упућеном папи Пију XII, од 16.маја 1941.године, подржава процес покатоличавања православних Срба у НДХ:
„У круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу…Жеља оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са лојалношћу и снагом којом располажемо.“
Предраг Р. Драгић Кијук (1945-2012, српски хуманиста, књижевник, историчар, православни мислилац…), у своме дјелу „Катена мунди“, наводи да у Меморандуму што га је уручио папи Пију XII-том, 18.маја 1943.године,Степинац сматра добитком покатоличавање 240.000 Срба, због чега се не смије дозволити губитак НДХ. Исти папа је Степинца, 1952.године, именовао за кардинала због „његовог хришћанског живота који зрачи најчистијим сјајем“?!
Папа Јован Павле II (1920-2005, папа од 1978.до смрти), који је непосредно учестовао у разбијању СФРЈ, Степинца је прогласио за свеца још 1998.године, назвавши га „блаженим“ и дозволивши да му се подижу храмови широм Хрватске.
Због свега наведеног, готово једнодушне заупокојене похвале папи Франсиску, у српским и црногорским медијима, вријеђају небројене жртве ватиканског геноцида над Србима!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Свету Русију!
Христос Воскресе!
Милан Гајовић, Подгорица