- Савет безбедности није у могућности да разреши Кристијана Шмита са места тзв. високог представника за БИХ јер га није ни именовао. Једини пут да се Шмит уклони је правни пут и то се већ одвија коз арбитражни поступак пред судом у Хагу, оцењује професор међународног права Драган Дакић.
АУТОР: Бранкица Ристић
На седници Савета безбедности Уједињених нација о Босни и Херцеговини у уторак српски члан и председавајући Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је у БиХ на снази диктатура и затражила да СБ хитно закаже гласање о потврди Кристијана Шмита или да се нађе други кандидат за високог представника.
На питање какве су шансе да се то догоди професор Дакић каже да је предлог Жељке Цвијановић очекиван из простог разлога што је СБ УН већ једном 2021. године одбио Кристијану Шмиту именовање, то јест, није му доделио мандат високог представника и самим тим није добио сагласност да користи Бонска овлашћења на која се он широко позива.
СБ УН је већ дао мишљење о Шмиту
„Оно што што би требало да подвучемо јесте да је за разлику од свих досадашњих високих представника који су кроз одлуку о именовању добијали од СБ и такозвана Бонска овлашћења он то није добио. И сваки пут када би високи представник користио та овлашћења, било за интервенцију у правни предак или за нешто друго, Савет безбедности је то накнадно прихватао,“ објашњава Дакић.
Када је реч о Кристијану Шмиту, ситуација је, додаје он, потпуно другачија а огледа се у следећем:
„ Шмит није добио мандат од СБ УН, дакле нису уз његови име и презиме колоквијално да кажем, „прикачили“ Бонска овлашћења. Такође, ниједан његов извештај није ни накнадно усвојен од стране СБ УН, што значи да сва та његова узурпација Бонских овлашћења чак ни накнадно није прихваћена од стране СБ. Тако да мислим да би правну битку за ову ствар требало потражити пре свега у правним форумима јер је у питању пракса у примени Анекса 10 Дејтонског мировног споразума. Ми смо 30 година имали једну праксу у примени Дејтонског мировног споразума , на то је указао и амбасадор Кине при СБ – и увек је у тој пракси Савет безбедности тај који именује високог представника. Тако је по слову Анекса 10 мировног споразума, уз додатни захтев да се прибави и сагласност и мишљење уговорница у Анексу 10. Република Српска је једна од уговорница а не треба заборавити да је непосредно пред именовање Шмита од стране Савета за имплементацију мира (ПИК), Република Српска у Народној скупштини експлицитно затражила да се прекине са праксом именовања високих представника, нарочито оном која прескаче фазу консултација коју предвиђа Анекс 10 мировног споразума,“ подсећа Дакић.
Међутим, наставља наш саговорник, на то смо добили не само прескакање Парламента РС већ и самог Савета безбедности.
ПИК и ОХР деловали без одлуке СБ
„Из тог разлога потребно је да се ове чињенице валоризују независно и са аспекта уговорног и међународног права јер ниједан политички актер неће водити рачуна о овим чињеницама већ о својим политичким интересима,“ објашњава он.
Међутим, у овом условима тешко је одредити ко фактички Шмита може да разреши, јер га нико није ни именовао, дакле није постављен од стране СБ УН, каже наш саговорник и појашњава:
„У БиХ у Анексу 10 постоји ОХР, али и ПИК иако не може да се нађе у том Анексу у буквалном смислу. Али, истом резолуцијом Савета безбедноси којом је прихваћен Дејтонски мировни споразум ПИК је овлашћен да учествује у процесном смислу у именовању високог представника. Тај ПИК је у међувремену еволуирао и направио свој управни одбор а председник тог управног одбора је такозвани високи представник. Сада, ако имамо ове две међународне организације од којих је једна – ОХР формална, а друга – ПИК неформална, они чак могу да тврде да имају аутономију у именовању својих функционера. Међутим, таман да се тај њихов функционер зове виски представник он не представља међународну заједницу, зато што нема мандат Савета безбедности, што је истакао и представник Русије у СБ УН. Такође, он не може да користи такозвана Бонска овлашћења управо јер није добио мандат од стране СБ УН,“ стручно објашњава Дакић.
Он подсећа да СБ УН даје овлашћења на два начина, то јест постоје две врсте одлука СБ којима се или додељују широка овлашћења која се ослањају на Повељу УН-а или активирају, ако су већ претходно додељена некој инстанци.
„Овде може да се спори да ли је носилац овлашћења сама функција високог представника или особа која је именована у том тренутку на ту функцију. Из досадашњих одлука СБ УН и резолуција којима су до сада потврђивани високи представници Бонска овлашћења везивана су за име и презиме на тој функцији. Међутим, чак и уколико су Бонска овлашћења везана за функцију високог представника а ове „међународне организације“ (ОХР и ПИК) заобиђу Савет безбедности и аутономно именују неког функционера и дају му титулу високог представника, он и даље без резолуције СБ УН не може да користи Бонска овлашћења. Дакле, ни у једној варијанти Шмит не може да буде високи представник и да користи Бонска овлашћења,“ децидан је Дакић.
Уговорна криза у БиХ
Из свих горе наведених разлога, према речима нашег саговорника, једини надлежан за одлуку о Шмиту и његовом месту високог представника је у ствари суд односно арбитража која је покренута.
„Криза у БиХ је можда и највећа до сада од потписивања Дејтона а ми из РС сматрамо да кризу треба квалификовати као политичку и уговорну кризу јер је реч о спровођењу Дејтонског мировног уговора што је уговорна криза која захтева правни спор. У сваком другом сценарију, ако прихватимо наратив да је уставна или не дао бог безбедносна криза, а то иде једно уз друго, ми на овим просторима знамо да би то значило бомбе по Србима,“ упозорава наш саговорник.
Он напомиње да треба инсистирати да је у БиХ уговорна криза и да се мора посегнути за уговорним механизмима поправљања овога што се десило.
Дакић истиче да је овде реч и о једностраном мењању уговора од стране БиХ.
„Зашто БиХ? Први који је модификовао Анекс 10 Дејтонског мировног споразума и поступио супротно резолуцију СБ УН је Уставни суд БиХ, јер су кроз један од предмета управо разматрали овлашћења високог представника Кристијан Шмита и рекли да он може да ради то што ради у БиХ. Значи, Шмиту је Уставни суд БИХ надоместио овлашћења која су му недостајала,“ констатује на крају наш саговорник.
Иначе, амбасадор Русије при УН Василиј Небензја напустио је салу кад се на седници Савета безбедности посвећеној ситуацији у БиХ обратио самозвани високи представник Кристијан Шмит.
ИЗВОР: Спутњик