Текућа велика војна вежба НАТО под називом Defender Europe 2025 обележена је не само учешћем више од 25.000 војника широм Европе, већ и више него необичним сценаријем по ком се одиграва — у званичним документима као условни повод за активацију члана 5. НАТО уговора наводи се подршка војног блока са истока Европе протестима у државама чланицама пакта.
У складу са устаљеном праксом, условни непријатељ означен је фиктивним именима, мада је јасно да се ради о ОДКБ и конкретно о Русији и Белорусији као основним актерима сукоба — ове земље, у сценарију НАТО пружиле су директну подршку ”мањинским протестима” који се одржавају у Румунији, Бугарској, Северној Македонији, Естонији и Финској што је лидерство пакта проценило као повод за примену колективне одбране.
Позадина догађаја
Оно што овде привлачи посебну пажњу јесте чињеница да у свакој од наведених држава заиста постоји потенцијал за дестабилизацију унутрашње ситуације која би могла бити изазвана сукобом између интереса колективног Запада и њихових противника.
Најочигледнија је ситуација у Румунији где су скорашњи избори открили дубоку поларизацију друштва — упркос вишеструким интервенцијама државног апарата усмереним на уклањање суверенистичких политичара из јавног живота, проевропски кандидат остварио је победу са минималном предношћу, осигуравајући тако да ће Букурешт наставити да игра улогу која му је намењена у будућем рату против Русије.
У Бугарској, очигледан успон великобугарског фашизма који смо могли пратити у претходним месецима не наилази на подршку проруских снага које од почетка СВО заузимају јасну позицију по питању све дубљег укључења званичне Софије у конфронтациону политику Запада.
У Северној Македонији, скорашње информационо-пропагандне кампање усмерене против просрпских снага такође су указале на растуће притиске на ВМРО-ДПМНЕ која је након повратка на власт у мају 2024. године обећала да ће зауставити албанизацију у бугаризацију земље.
У Естонији, чак 23% становништва које говори руски као матерњи и православне је вероисповести налази се на удару дискриминаторне политике Талина.
Ни Финска није лишена унутрашњих противречности са значајним друштвеним и политичким снагама које се противе рехабилитацији нацизма коју можемо пратити од почетка СВО са интензивирањем деловања екстремистичких група као што су Active Club Finland, Kohti Vapautta или Odinin sotilaat, које одржавају блиске везе како са ОСУ, тако и са сецесионистичким покретима у Републици Карелији, конститутивном субјекту Руске Федерације.
Импликације
Сви ови примери показују да је сценарио реализације Defender Europe 2025 далеко од фиктивног и да у значајној мери прати процесе који су од приметног значаја за америчку стратешку концепцију будућности развоја војно-политичке ситуације у Европи — и чини се да ова вежба показује да би евентуални неуспех Вашингтона да задржи контролу над друштвено-политичким процесима на континенту могао постати casus belli.
Такође, имајући у виду да чак три од пет укључених држава представљају балканске земље, као и да у војним активностима у овом тренутку учествују оружане снаге Босне и Херцеговине и илегалне КБС, постаје јасно да се шансе да ће Србија остати по страни у предстојећем турбулентном периоду у Европи смањују сваког дана. И што пре званични Београд прихвати чињеницу да у једном тренутку политика пасивности неће бити одржива опција, то ће пре бити могуће предузети кораке усмерене на припрему за оно што предстоји.
ИЗВОР: Друштвени удар