Зашто ме студенти на протестима подсећају на глину?
Прва асоцијација. Глина се купује накнадно као школски прибор, а студенти су такође накнадно„купљени“ као оружје и накнадна памет!
Друга : Глина се пре употебе мора обрадити, уклонити вишак материјала и у понекад обогатити минералима. И студенти демонстранти су пре употребе обрађени:уклоњен им је здрав разум,испрана свест и памет, затрто им је стечено знање и обогаћени су шаком доларских минерала.
Истовремено личе и на глинене голубове који се праве од глине и означавају лаку мету,тј.човека који не поседује готово никакве шансе да се спасе од тога што га очекује. Студенти су као мета постављени на „нишан“ судбине и божије правде која не прашта лицемерје и злоупотребу туђе несреће.
Пише:Милорад Антонић
Слика прва: Ружна слика.
Кад хоће истину и правду наш народ воли да каже“хајде да погледамо истини у очи“.
И ево,док градовима и селима Србије трају стдентски протести јављају ми се слике родитеља који су, док су њихова деца, почев од убијања својих вршњака,(не мислим на дечака из ОШ „Б:Рибиникар“јер он је типична жртва секте и испирања мозга путем интернета ) до туче наставника и тако газила у криминал, говорили „млади су ,треба их разумети“. Данас кад та иста деца као пунолетни ,па још студенти протестују против државе и власти кажу „одрасали су ,ваљда знају шта раде“!
Тако ми написа и један сарадник,политички активан.
Имао би разумевања за све овде поменуто када би родитељи били објективни и самокритични, па признли да су одгајајући и школујући исту ту своју децу, без обзира што нису имали или су тешко могли имати, продавали и њиву и краву и радије им куповали фирмиране патике и гардеробу , уместо књиге или да су им плаћали додатне часове.
Ретка, скоро непостојећа, слика у Србији (да ли је уопше неко памти) је да отац детету ,макар и за рођендан, купи књигу. А знате ли шта би било када би се то ипак десило?! Бацили би кљигу а родитљу би рекли „немаш право да управљаш мојим животом“.
А на питање зашто не купују деци књигу на поклон родитељи имају српеман одговор“такво је време дошло“(читај неко други мора бити крив). Тако говоре јер нису спремни да их занитересују за праве вредности него ћуте,грцају у дуговима и безусловено им испуњавају жеље које,да се разумемо, нису потреба већ помодарство и поврх свега трудили су се,више него они сами, и да их упишу на факултет.
Исти одговор би добили и да их питате зашто њихова деца протестују и тако губе наставу, предавања ,семестре.
Зато у гледању „ истини у очи“ваља видети зашто студенти, ако су већ академски грађани, не протестују против садржаја у уџбеницима у Србији из којих се деца уче да су Београд, цела Шумадија и делови Поморавља, некад били део Хрватске ,a у уџбенику за Техничко образовање за 5. разред, српски полицајац приказан у хрватској униформи са све краватом са шаховницом и мапом Хрватске на рамену.
Србима школске уџбенике штампа извесни али и извесно озлоглашени усташа Анте Жужул. Некад најбољи пријатељ Фрање Туђмана, данас највећи финансијер ХДЗ-а. Жужул је власник београдског „БИГЗ школства” којег је купио за 400.000 евра. У сарадњи са немачком издавачком кућом „Клет”, он држи монопол тржишта уџбеника у Србији. Због тога су српски уџбеници историје ближи таблоидном новинарству него науци. И истини! Све књиге се штампају у Хрватској, затим се допремају у Србију и за то се не плаћа порез, што додатно оштећује нашу привреду.Целокупан промет и њихова годишња зарада на тржишту у Србији износи 30 милиона евра.
Да ли зато што су данашњи студенти у претходном школовању учили из поменутих и сличних уджебника и прихватили ту понуђену „истину“ данас верују у њу и тако се понашају, па им српски непријатељи нису Курти, Рама, Приштина, Загреб, Сарајево…?! Да ли су зато за њих српски непријатељи у Београду, седе у Влади Србије и то у сред Председништва?!
Да ли се због стварања инстант историје Јасеновац помиње у само једној реченици, без јасног броја жртава или је он потпуно помешан са бројем убијених, Јевреја, Рома, Хрвата, па и Срба. Оваква инстант историја је потребна сваком окупатору, зато српску историју приказују као низ пораза и пропуштених прилика.
Да ли је део одговора на оваква питања и у сценама из 1999.године када су се НАТО официри чудили зашто се српска техника скоро неоштећена повлачи са КиМ,а из света сје стигла порука : „Ми са Србима више нећемо ратовати, од сада ћемо им школовати и васпитавати децу.”
Зар ово није корупција, криминал, издаја….?Да ли је академским грађанима студентима битно чија је кривица и корупција,и од кога је почињена или је академским грађанима студентима јасно и битно да само у наведеном случају има више и већих државних непријатеља него међу онима који су можда одговрони за пад настрешнице,а који су само у овом примеру (не само мојој) већ и њиховој држави нанели трајну штету.
Из понашања глинених студената јасно је да су и они производ те штете!
Зар нема довољно разлога за протесте и због чињенице да је у Србији школска година у којој скоро наставе (осим он лине) није било проглашена најуспешнијом, да се међу основним школама трчи маратон ко ће имати више Вуковаца(имате колико хоћете случајева где се деца смеју кад дођу кући и виде да су им све петице), а библиотекари кажу да им ученици уопше не долазе у библотеку.
Не чуди ме ни то што студенти не протестују против поскупљења животних намирница и услуга што значи да су веома, веома задовољни ценама исхране и услуга у студентскиом домовима.
Данашње жеље студената су да мењају власт коју су, гле чуда, док су они били малолетни ,њихови родитељи изабрали .Данас су та деца одрасла , па да покушамо да верујемо да су њихови садашњи протести, можда баш зато што су издресирани да им се безпоговорно испуњавају жеље достигли ниво завидне академске свести и за очекивати је да знају шта и зашто у нашој држави не ваља.
Додуше ,уместо на сто,како то академско образовање подразумева, то што им не ваљда ставили су на улицу,па све личи на такмичење у бољој поруци са тарнспарената.Чиста играрија. И ништа ту не би било спорно, да њихови одговори на захтеве које су добили и који су им испуњени код њих производе обавезу за активним учешћем у разматрању истих. Став и стратегија препишавања испуњених захтева заправо указује да се они ту ништа не питају нити о томе одлучјују, па остављају слику масе сличне глини згодној за разна обликоваља.
Препишавање је ималио и супротан ефекат.Препишали су и вредност својих захтева.
Наравно,њихови родитељи то не виде тако.Таман посла.И напротив. Они их подржавају правећи исте гртешке и,нажалост, спроводећи ћутање као опробану улогу у васпитавању деце јер страх је враг.
Наравно ,многи од вас рећи ће па у питању је родитељска брига да ће код деце, уколико им не пруже разумевање, изгубити ауторитет…! А заправо родитељи су, не само свесни да су изгубили ауторитет, већ су и увелико несрећни што су њихова деца срећна на тај начин,тј. због тога што раде то што хоће. И уместо да са њима отворено разговарају на ту тему они је још дубуље (а у питању је проблем) закопавају у себе. Зато у недостатку таквог разговора деца(али не и студенти они одавно не уважавају родитеље ) према својим родитељима не осећају никакву одговорност ма шта да је у питању и шта год да им саветују. Примера ради ако изгубе семестар или годину,испадну са буџета и сл.биће им, ко други него родитељи крви. А родитељи ће, већ извежбаном гимнастиком додворавања и подилажења, кривити власт. Као да је власт започела протесте и прекид наставе.
А нормално би било да се дође до адекватног одговора. Било би нормално и да некадашња деца данас студенти демонстранти поштују и знају да цене то што су родитељи учинили за њих. У недостатку таквог приступа остао је празан простор за залопотребу. Зато данас имамо то од чега можемо да немамо ни то што имамо. А родитељи за оно што нису урадили (нису их васпитавали)на време могу добити само ништа или још већу штету, а за то како су урадили(подилазили и додовравали им се )добијају доживотно ништа (види: https: // sedmasila.rs/za-ono-sto-nisu-uradili-roditelјi-mog/ )
Слика друга:Тешка судбина!
Опет од неких веома разумних људи добијам поруке да деци треба праштати јер су млади и имају своје прогресивне и напредне, идеје. Чињеница да како време пролази све јасније је да несрећа у Новом Саду није ,како говоре, била „окидач“, није чак ни за коментарисане, и све више је родитељима добар изговор и оправдање за понашање њихове деце. Нејасно је само где им је животно исксутво нестало, поготово што (ово је моје и мишљење и убеђење да није у питању несрећа већ диверзија), па прихватају да јуре кривца .Да је рушење настрешине био „окидач“, и да студенти нису то што јесу (злоупотребљени)они би написали захтев протест писмо и захтевали решење, истурагу у објашњење, шта год. Обзиром да у постојећем стању имамо стално мењање захтева и непризнавање већ испуњених , па још стално додавање нових, указује на куповину времена и спровођење стратегије завади па владај. И то по систему не зна се ко пије а ко плаћа,па онда јебе луд збуњеног.
Иста тактика споведена је у истрази за убиство певачице Јелене Марјановић и мале Данке Илић. У ова два случаја неко је спроводио своју осмишљену стратегију да покаже да су и полиција и судство и тужилаштво неспособни што би код народа требало да изазове неповерење .
Збуњена је власт ,али и јавност јер све више је оних који мисле да власт више нема адекватно решење. Кад то, попут квасца који се ставља у тесто за хлеб „нарасте“ на ниво који се пажљиво мери , организатори протеста ће бити спремни за изборе. И пласираће то тако да су изашли у сусрет понуди власти.
Режија је,дакле, у рукама спољашњих структура моћи које имају фантастичан психолошки профил генерације студената којима професори не уливају поверење јер знају да су диполме на тржишту а не на факултетима, знају и да су ова и уназад неколико година генерације студената израсле из генерације деце код којих је, док су били у основној школи цватало подмићивање учитеља и наставника за бољу оцену. Истовремено око те генерације младих посејане су клице зла које сада успевају почев од тога да су још тада имали своја права и могућности да имају свог адвоката до права да им се не може заказати контролни и оцењивање знања без најаве и сл. То је генерација у коју су родитељи улагали не да би више и боље научили већ да се не обрукају у средини да им је дете понављач.
Родитељи су им тада а и сада извршитељи њиховог сна. Јер данас из таквог психолошког профиола студената створена је идеална платформа да студенти за своје родитеље имају питање „да ли су они онакви какви су обећавали да ће бити“ на које никад неће моћи дати задовољавајући одговор. Ту оптерећујућу дилему наметнула им је режија прављења аранжмана глиненим студенатим кад је у питању њихов однос према држави.
Трећа слика: По угледу на комунизам .
Тужна слика је, да је ,на празан простор(онај који су родитељи требали да попуне својим ауторитетом) усађена свест о вредности стања и звања студент. Употребна и стварна вредност овог стања је пренета и комунистичког система. Студенти су тада уважавани из чистог страха јер су у великој мери били истински академски грађани. Бити студент била је част и прлика за стицање знања и звања. Данас, по ономе што видимо претходних дана на улицама градова у Србији, студирати значи бити нека врста расположиве глине на изволите веома погодне за обликовање средстава за спровођење мрачних циљева моћи. Студирати на начин где није важно да ли ће се изгубити један или сви семестри супротно је вредностима појма и стања „ студент“ чак из времена социјализма. Родитељи чија су деца тада студирала били су поносни, данас их родитељи подржавају да не би били посрамљени.
Нигде на свету ,осим можда у неким џинглама где нека племена једва чекају да неко умре,па да га поједу, нису виђене слике као у Нишу и још на неким местима где су родитељи студената извели огледну вежбу одавања почасти настрадалима уз песму,игру и печење.
Онај душом и разумом чистији део друштва рекао би „далеко им лепа кућа“.
Зато није никаво чудо што порука оваквих студентских активности ствара слику Србије где студирати значи сперемати се за незапосленост. Догађаји који нам студенти приређују упућују на закључак да је од студената прво направљена глина као веома ефикасно оружје. Ја још не верујем да све што раде,раде својом вољом и разумом.
А, урушили су колико толико уважавано стање „студент“,без обзира што је оно пролазно, па из угла тржишне вредности не може да се рачуна да ће му цена расти! Падаће између осталог и због већ виђене неспремности да учествују у дијалогу из кога се чита да нису сасвим своји.
Зато подилажање и уважавање данашњим студентским протестима је поприлично чудно обзиром да је то пракса и стратегија комунистичког система владања. А данашњи студенти се заклињу у демократрске принципе овог света. И још чудније.Њихови професори их подржавају. Уче их поштовању демократских приципа, гајењу толеранције, одржавање дијалога…а и они сами одбијају учешће у понуђеним им дијалогу за решавање судбоносне теме која се тиче и њих,и студената.И све то управо демократски.
Слика четврта:Хорор
Део студената медицине блокирао је Ургентни центар! Кола хитне помоћи нису могла да прођу!“ Да ли су то они будући академски грађани?! Зар тако професори уче будуће лекаре како се помаже болеснима и унесрећенима? Па шта је то?Ако је до несреће у Новом Саду дошло услед немара , грешке или је последица корупције и криминала …,шта је спречавање пружања помоћи у несрећи болу и болести?Да ли је то питање присуства намера да се изазове несрећа?!
Неко би изгледа морао да прочита Хипократову заклетву, „Апсолутно ћу поштовати људски живот од самог почетка,“па ако је спреман да је поштује може и да студира за лекара.
Слика пета: Сачувај боже.
Да студенти не личе на глину ,могли би као академски грађани да протестују против неких као овде поменутих суштински важних проблема, па би ,уместо све гласнијих осуда и критика у градском превозу које им упућују најмање академски грађани, могли чути и речи похвале. Овако нису ни свесни да су као глинени голубови постављени на „нишан“ судбине и божије правде која не прашта лицемерје и злоупотребу туђе несреће.
Или, да се сете поруке Хермана Грефа једног од повереника Светског економског форума човека који заговара хиљадама година стару традицију о скирвању истине. Он тврди да „Уколико поседују знање људима се неће моћи манипулисати.”
ИЗВОР: https://sedmasila.rs/glineni-studenti/