- Много тога што (Света столица) постиже или покушава да постигне кроз своје дипломатске активности остаје непримећено.
- Али, пошто сам био иза кулиса, уверавам вас да то није нимало безначајно и да има довољно кардинала који су свесни и цене њен значај који има геополитика у следећем избору папе, чак и ако ће мало ко то признати и скоро нико рећи да је она, заправо, главни фактор
АУТОР: Денијел Галахер
Ако сумњате да геополитика треба да игра било какву улогу на папским изборима, размислите о овоме: бирајући некога да замени јадног рибара из Галилеје, кардинали бирају и шефа сувереног правног лица.
Упркос свом изузетном теолошком увиду, Јозеф Рацингер је био веома практичан човек. Године 1991. један баварски новинар је питао да ли Свети Дух бира папу, а тадашњи кардинал Рацингер је дао једноставан одговор:
„Рекао бих да Дух не влада сасвим ситуацијом, већ нам, попут доброг васпитача, оставља много простора, пуно слободе, а да нас потпуно не оставља. Дакле, улогу Духа треба схватити у много ширем смислу, а не у томе да он диктира за којег кандидата гласати. Можда једина гаранција коју даје јесте да се све не може потпуно уништити.”
Ако бирачи слушају глас Духа на овај начин током било које конклаве, они ће одмерити неколико фактора како би сузили поље кандидата на шачицу, од којих би свакога сматрали способним да води Цркву у догледној будућности. Иако мало ко то признаје, геополитика је један од таквих фактора.
Пре модерне конклаве, политички мотиви су били уобичајени, ако не и неопходни, у избору римског бискупа. На крају крајева, више од хиљаду година, папе су поседовале политичку и духовну моћ. Чак је и у четвртом веку било уобичајено да царске власти одређују ко ће наследити Петра.
Цар Константин је практично сам именовао Јулија I за понтификат 337. године. Иноћентије I, који је започео своју владавину 401. године, можда се попео на папство само зато што је његов претходник Анастасије био његов отац (мада се неки расправљају о томе шта је свети Јероним мислио када је првог назвао „сином“ другог). Иако Црква никада није званично признала ово право, неколико католичких монарха га је искористило искључиво да спречи избор кандидата. Институција конклаве 1276. и њени разни каснији сазивања поједноставили су овај процес и смањили злоупотребу политичке моћи током избора.
Међутим, било би наивно мислити да геополитика нема никакве везе са избором Карола Војтиле у октобру 1978. године. Појавивши се на балкону први пут, пољски папа је признао да су га кардинали звали „из далеке земље“, иако је „увек био близу у заједници са вером и хришћанском традицијом“. Они који су познавали краковског архиепископа знали су да је реч о човеку изузетног талента и у то су могли да убеде друге у то.
Он би био јак кандидат без обзира одакле долазио. Ипак, нико није знао за систематско сузбијање хришћанства у Пољској боље од Војтилиног главног присталице, надбискупа Варшаве, кардинала Стефана Вишинског.
Не може се рећи да је Војтилина националност била главни или чак очигледан разлог да је те године освојио скоро 100 од 111 гласова. Али сваки од ових гласова прећутно је признавао прилику, иако ризичну, да се подрже хришћани који пате у Источном блоку и, можда, да се пошаље сигнал већ уморном совјетском режиму.
И поред тога што је Јозеф Рацингер скоро четврт века радио у Римској курији, нико није заборавио да је Немац. Тренутно је међу бившим папама пола туцета Немаца, почевши од Гргура V у 10. веку. Међутим, за разлику од његових немачких претходника, код Рацингера у биографији податак који је указивао на његову припадност Хитлерјугенду, организацији којој је морао да се придружи са четрнаест година и на коју нас је штампа упорно подсећала након његовог избора 2005. године.
Чешће него иначе, медији су наставили да сматрају његову националност озбиљном маном, као када је Бенедикт посетио Јад Вашем 2009. године и одбио да скине своју белу одору и призна личну одговорност. Ипак, свака душа у Сикстинској капели која је гласала за њега 2005. знала је дубоко у себи да нико боље не разуме кризу европске културе од бившег надбискупа Минхена и Фрајзинга. У ствари, Бенедиктови говори у Регензбургу, Паризу и Лондону доказали су да је разумео кризу чак и боље него што је ико мислио.
Било је само питање времена када ће папа из Северне и Јужне Америке бити изабран за кардинала. Да су конкретно тражили папу, имали би на располагању неколико људи. Кардинали Велеа, Марадиага, Шерера, па чак и амерички прелати Долан и О’Маллеи уклапају се у ову дефиницију (последња два, иако су била могућа под Обамином администрацијом, су незамислива под Трампом). Али опет, мало је вероватно да ће геополитика бити истакнута као главни фактор у разматрању избора папе.
Међутим, сваки глас дат за Хорхеа Марија Бергоља у марту 2013. сведочио је у најмању руку на отвореност за другачија размишљања, што се огледало у говору аргентинског кардинала „периферије“ на општим састанцима одржаним пре почетка званичног изборног процеса. Мислите шта хоћете о нашем болесном понтифику, али никада не заборавите да он долази из дела света где живи око 40 одсто римокатолика света.
Ако сумњате да геополитика има било какву улогу на папским изборима, размислите о овоме: бирајући некога да замени сиромашног рибара из Галилеје, кардинали бирају и шефа сувереног правног лица међународног права које се активно бави билатералним и мултилатералним међународним односима кроз акредитацију и пријем међународних дипломатских представника и примање дипломатских представника. Ако мислите да је Света столица изгубила своју способност да утиче на светске послове због свог сувереног статуса, размислите поново.
Много тога што (Света столица) постиже или покушава да постигне кроз своје дипломатске активности остаје непримећено. Али, пошто сам био иза кулиса, уверавам вас да то није нимало безначајно и да има довољно кардинала који су свесни и цене њен значај који има геополитика у следећем избору папе, чак и ако ће мало ко то признати и скоро нико рећи да је она, заправо, главни фактор.
Нема сумње да је геополитика важан фактор у избору папа, иако основна духовна мисија канцеларије осигурава да она никада неће бити једини фактор. Колико је то важно и на који начин, одредиће само историјске околности које су насумичне и стално се мењају. Али, како нас је подсетио један веома практичан папа, Свети Дух може да поради и са њима.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://katehon.com/ru/article/geopolitika-i-vybory-papy-rimskogo