Загубљени у бескрајном мору вести на друштвеним мрежама? Кратки видео снимци и брзе информације често нуде само површну забаву, замењујући право знање сурогатом. Управо у време Великог поста, када се окрећемо унутрашњем миру и преиспитивању, требало би да се запитамо: колико времена заправо посвећујемо садржају који нас истински обогаћује, а колико оном који само окупира пажњу?
Велики пост је увек актуелна и дубока тема. И овога пута бих желео да укажем на још један њен важан аспект. Када се намерно одрекнемо уобичајених животних задовољстава – хране, забаве – можемо почети да увиђамо духовне слабости које су у нама скривене и које обично не примећујемо.
Заправо, није тешко доћи до тог открића: довољно је да се уздржимо од неких ствари на које смо превише навикли, па ћемо схватити колико нас оне заправо контролишу.
Узмимо, на пример, вести. Читање вести делује као потпуно безопасна, чак и корисна активност, нарочито у данашње време када се скоро сваке недеље дешавају догађаји од глобалног значаја.
Али, ако покушате да не пратите вести макар један дан, увидећете да ће то многим људима представљати прави изазов. Навикли смо на непрестано прегледање вести до те мере да не можемо ни да замислимо живот без те врсте забаве.
Иако, објективно гледано, већину вести не чине чињенице, већ спекулације, манипулације, па чак и пропаганда и неистине.
Међутим, друштво, чак и свесно површности већине информација, тешко да може да функционише без те нездраве емоционалне узбуђености коју изазивају стални извори вести.
А шта рећи о вестима са друштвених мрежа? Колико људи данас проводи слободно време гледајући бескрајни низ бесмислених, а често и непристојних кратких видео снимака на платформама попут ТикТока?
Ни овде се не може оправдати жеђ за информацијама, јер кратки видео снимци експлоатишу нашу потребу за знањем, нудећи нам јефтин сурогат који само дражи мозак.
Многи људи постају толико зависни од свакодневног информационог „балона“ да чак и док ходају улицом остају приковани за своје телефоне.
Важно је разумети да пост није само забрана одређених задовољстава. Пост је својеврсна терапија која нам помаже да откријемо своје слабости и пружа нам прилику да их излечимо.
Контролишући различите видове разоноде, можемо сами да препознамо од чега смо највише зависни, да „дијагностикујемо“ себе и предузмемо кораке ка опоравку.
А ако бесмислену забаву заменимо молитвом, покајањем и добрим делима, не само да ћемо ослабити своју зависност од недостојних ствари, већ ћемо се истински приближити духовном исцељењу. Нека нас Господ укрепи на том путу!
митрополит Антоније (Паканич)
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов
Извор: pravlife.org
Благослов свима. Поносна сам да је наш народ одржао ову старинску традицију која спасава и здравље и дух. Насупрот Латинима, који луде у својим карневалима, опијају се и славе геноцид над православним који посте, без да знају шта раде (carne = месо; vale = вреди, валоризује се). Бог је са нама, јер у његовој милости, један који пости правилно са чистом душом спашава цео народ.