Стручњаци објаснили важност проглашења „Британског савета“ непожељном организацијом
АУТОР: Анастасија Куликова
Руско тужилаштво је прогласило делатност „Британског савета“ на територији Русије непожељном. Истовремено, ФСБ је оптужио Oxford Russia Fund за врбовање наставника са руских универзитета. Како истичу стручњаци, организације повезане са лондонским обавештајним службама морају бити у потпуности елиминисане са територије Русије. Како је „Британски савет“ утицао на унутрашњу политику Русије и зашто је ФСБ назвао Британију главним извором светских криза?
„Британски савет“ (The British Council) је у Русији проглашен непожељном организацијом. У Тужилаштву је појашњено да је ова организација, иако се представља као независна, своју делатност у потпуности усклађивала са приоритетима званичног Лондона. Савет је под контролом британског парламента и финансира га Министарство спољних послова те земље.
„Кријући се иза образовних и културних активности, организовањем различитих едукативних догађаја и под изговором учења енглеског језика, чланови Савета заправо промовишу дугорочне британске интересе и вредности у области образовања, културе и омладинске политике“, навело је Тужилаштво.
Осим тога, британске институције активно подржавају у Русији забрањено ЛГБТ покрет, као и разне пројекте усмерене на дискредитацију унутрашње и спољне политике Москве. Међу циљевима „Британског савета“, Тужилаштво је навело и „ослобађање становништва бивших совјетских република од руског идентитета“, стварање „светске мреже агената британског утицаја“ и „уједињавање антируске балтичке заједнице“.
Са своје стране, ФСБ је открио учешће „Британског савета“ у тајним операцијама обавештајних служби, замаскираним као пружање помоћи у решавању конфликата, подршка младим политичким лидерима и промоција западних нетрадиционалних вредности. „Безбедносне службе препоручују партнерима из пријатељских земаља да следе пример Москве и обуставе деловање Савета на територији својих држава“, преноси агенција ТАСС изјаву ФСБ-а.
Такође је разобличена и подривна делатност британског фонда Oxford Russia Fund (чија је делатност у Русији проглашена непожељном у лето 2021. године). Након оперативно-истражних радњи, установљени су случајеви сарадње професора водећих руских универзитета са британским представницима, што је могло угрозити безбедност земље.
„Поуздано је утврђено да су представници универзитета из Волгоградске, Новосибирске, Чељабинске и Томске области, по налогу функционера стране невладине организације, у својим установама ширили књиге и приручнике који пропагирају подршку сексуалним мањинама и ЛГБТ вредностима“, наводи се у саопштењу ФСБ-а.
Подсетимо, „Британски савет“ је основан 1934. године. Има статус добротворне организације подређене британском Министарству спољних послова. Основне области деловања су „развој међународне сарадње у образовању, култури и науци“. Филијале организације постоје у 110 земаља широм света.
У Русији је „Британски савет“ деловао од 1992. године, а престао је са радом 2018, када му је руски МИП наложио да затвори канцеларије као једну од мера одмазде због протеривања руских дипломата из Британије у „случају Скрипаљ“. У 2024. години ФСБ је изјавио да је организација повезана са обавештајном активношћу у интересу Украјине. Према верзији безбедносних служби, Савет се бавио врбовањем руских држављана и украјинских избеглица.
„Британски савет“, који је Генерално тужилаштво Русије прогласило непожељним у земљи, представљао се као организација за културне везе и образовне могућности. Али не треба се заваравати: структура се само прикривала просветитељским активностима и подучавањем енглеског језика“, истакао је Олег Матвејчев, посланик Државне думе.
Према његовим речима, у стварности се организација бавила „одгајањем“ и врбовањем агената утицаја. „Једна од активности савета био је такозвани ВИП туризам. У оквиру тог програма руски политичари, чиновници и научници вођени су у Енглеску, где су их упознавали с лордовима и интензивно придобијали. Објашњавали су им интересе Лондона.“
Матвејчев је подсетио да одлука о непожељности подразумева низ ограничења, међу којима су забрана отварања огранака у Русији, забрана финансијских трансакција и ширења информација преко медија. Он је нагласио да те мере чине рад савета у Русији практично немогућим.
Саговорник такође види могућу везу између изјаве Генералног тужилаштва и ФСБ-а о Британији и недавних терористичких напада које је, према њима, извршила Украјина. Подсетио је да Лондон обезбеђује личну заштиту Владимира Зеленског и да су британски саветници присутни у штабовима Оружаних снага Украјине. „Кијев је данас инструмент у рукама Британаца. Са доласком Доналда Трампа на власт у САД, Британија се више ни не суздржава“, сматра Матвејчев.
„Разне провокације, терористички акти, диверзије – то је заштитни знак Лондона. Зато не треба да се фокусирамо на извршиоце, већ да гледамо ко стоји иза њих. Могуће је да је и сам ‘Британски савет’, као подружница обавештајне службе, на неки начин координисао акције починилаца терористичких напада у Брјанској и Курској области, као и нападе на руске аеродроме“, претпоставља Матвејчев. Он је подржао и позив ФСБ-а пријатељским земљама да онемогуће деловање британске организације.
„Међу земљама којима је изјава упућена су и државе Централне Азије. Неке од њих још увек дозвољавају рад оваквим структурама, мислећи да их неће преварити. Али важно је разумети: прави циљ Британије је да у будућности завади Русију с тим државама, кад украјински ресурс буде потрошен“, упозорава посланик.
Ипак, како каже, за супротстављање овој претњи потребан је системски приступ. „Ако земље Централне Азије, по угледу на Москву, блокирају ‘Британски савет’, Британци ће ангажовати друге организације – укључујући и прикривене. Да, то ће нанети штету Лондону, али то, нажалост, не значи да ће утицај Британаца нестати. Наставиће да утичу другим методама – како кажу: на врата их избаце, а они уђу кроз прозор“, наводи Матвејчев.
Политиколог Владимир Корнилов такође сматра да је одлука о проглашењу „Британског савета“ непожељним организацијом давно сазрела. „Тесне везе те структуре с британским обавештајним службама готово да нису ни биле скриване. Савет је заправо био инструмент ‘меке шпијунаже’ за Лондон. Русија није једина земља која је предузела мере против њих. Свима је све јасније да се не ради само о образовању и хуманитарном раду. Све више држава схвата да имају посла са глобалним злом. То је сасвим исправна оцена“, додаје експерт.
„Британски савет“, Oxford Russia Fund, као и структуре попут „Гете института“ (такође проглашеног непожељним у Русији) и „Алијанс Франсез“ – све су то инструменти такозване меке моћи западних држава. Кад такве организације дођу у неки регион, прво што раде јесте да улазе на универзитете и покушавају да привуку професоре, младе студенте, новинаре и политичаре“, објашњава Станислав Ткаченко, професор на Факултету међународних односа СПбГУ и експерт клуба „Валдај“.
Преко њих се онда промовишу интереси Британије, Немачке, Француске. „Другим речима, преко тих организација те земље се мешају у унутрашње ствари других држава“, додаје он. Говорећи о „Британском савету“, Ткаченко подсећа да је Русија пре седам година званично обуставила његов рад.
„Али својом спољнополитичком активношћу Британци покушавају да успоре или преокрену опадање Британије као светске силе. У том смислу, британски обавештајци још увек чувају искуство из прошлих векова: цинизам, прагматизам, способност за рад с елитама других земаља“, наводи он. Признање „Британског савета“ непожељним сматра логичним. „Ради се о непријатељској организацији која се мешала у руске послове. Иако је формално самоуправна, фактички се финансирала из буџета Британије – једне од најнеколегијалнијих држава према Москви“, наглашава Ткаченко.
Он, као и Матвејчев, не искључује везу између недавних терористичких напада и изјаве Генералног тужилаштва: Британци надгледају украјинске диверзанте и истовремено спроводе подривачке активности у Русији. Поред тога, „Британски савет“ се „одлично осећа“ у неким државама бившег Совјетског Савеза. Ако оне следе пример Русије, утицај Лондона у Евроазији ће се смањити.
„Британски савет је увек био параван, нека врста покрића за активности лондонских служби“, подсећа посланик Државне думе Андреј Луговој. „Наравно, организација је радила и на културно-образовним програмима. Конкретно, организовала је курсеве енглеског језика, преко којих је, између осталог, врбовала агенте за MI6“, наводи он.
„Зато је проглашење ‘Британског савета’ непожељним – одавно неопходан корак, о коме сам и сам много пута говорио. Чак сам једну епизоду свог пројекта ‘Лични непријатељ краља’ посветио тој организацији. Проблем није само руски“, каже Луговој.
„Многе земље су се сусретале с прекомерним утицајем Лондона. Пример је и програм ‘Chevening стипендије’, кроз који је Британија бирала најталентованије студенте широм света и позивала их на студије у своје универзитете“, додаје он.
„Али као резултат дуге припреме, коначно смо скинули маске са Савета. У том смислу, желео бих да подсетим грађане наше земље на потребу да са изузетним опрезом приступају сарадњи са било којом организацијом у чији рад може бити умешана Британија. Неопходно је имати на уму сопствену безбедност и безбедност земље“, закључио је Луговой.
ИЗВОР: https://vz.ru/society/2025/6/5/1336878.html