Језа због Мицотакисових похвала за… црну „Лепу Јелену” – Грчка држава субвенционисала је овај неприхватљиви филм са чак 6,6 милиона евра!
- Врхунац презира уследио је током светске промотивне турнеје филма. Редитељ и добро плаћене главне звезде нису уврстили ниједан грчки град у свој програм, демонстративно заобилазећи земљу која је створила еп и финансирала њихов филм.
- Када премијер слави овакву продукцију, он доказује да владајућа политичка класа посматра отаџбину као земљиште намењено продаји. Тако је научила, тако и поступа…
Нова филмска адаптација „Одисеје” Кристофера Нолана можда обећава спектакуларан научнофантастични призор за IMAX биоскопске сале, али је за академску заједницу и стручњаке за класичну филологију закључак неумољив: холивудска суперпродукција се на више начина и без икаквог оправдања удаљава од класичног Хомеровог епа и фалсификује га, вређајући његову најдубљу суштину и значења.
Међутим, пре него што су академици уопште стигли да процене размере културне штете, став палате Максимос и самог премијера изазвао је још већи гнев.
Мицотакис је, одмах након институционалног састанка политичких лидера поводом обнове демократије, тајно пожурио да погледа филм, док је само неколико дана касније одржао видео-конференцију са британским редитељем, величајући продукцију на провокативан и историјски неутемељен начин.
Током њиховог разговора, Мицотакис је осетио потребу да честита британском аутору на преношењу Хомеровог епа на велико платно и да му захвали на доприносу филма јачању светског интересовања за старогрчку културу, додајући чак да „такве продукције повезују богато културно наслеђе Грчке са савременим стваралаштвом”, истовремено изражавајући захвалност због лажне тврдње да је значајан део снимања обављен у Грчкој.
Уместо да постави подразумевана питања о извртању епа, Мицотакис – непоправљиви пропагатор воук агенде – честитао је филмском фалсификатору Нолану, који изобличава Хомеров еп, упустио се у нескривено „промовисање”… црне „Лепе Јелене” и постао спонзор хибриса против древне Грчке.
„Владар”
Наравно, овакво понашање не изненађује. Мицотакис се непрестано осећа као „владар”, а не као премијер, односећи се према грађанима као према домороцима који ће без размишљања прогутати владину пропаганду.
Баш као што је било и са рекреативним путовањем у Аустрију, на оперу у Салцбургу – које је вешто проглашено „званичном посетом” – тако и сада режим провокативно рекламира своје изборе, док грчки народ плаћа цену за све што је уништено у свим областима.
Јер питање које се овде намеће неумољиво је: по којој логици је из јавних фондова потрошено 6,6 милиона евра, незамислива сума новца, за продукцију која је приказала само четири локације из целе земље, не пружајући практично никакву промоцију хеленству и истовремено финансирајући фалсификовање Хомерових епова? Одговоре о томе шта је заиста финансирано даје сама научна заједница.
Како, на пример, истиче професор класичних студија на Универзитету у Оксфорду Арманд Д’Ангур, филм садржи „врло мало хомеровских и нимало грчких елемената”, јер Нолан дубоко егзистенцијалну причу о повратку у домовину претвара у површну акциону авантуру. Одисеј Мета Дејмона приказан је као сурови ратник, лишен интелигенције и изузетне оштроумности, док су кључне сцене – попут препознавања од стране пса Аргоса, тајне брачне постеље, али и читава поглавља, као што су она о Феачанима и Наусикаји – бачене у канту за отпатке.
Чак се и божанска димензија разграђује, па је богиња Атина сведена на обичну унутрашњу пројекцију главног јунака. Истовремено, талас реакција додатно је порастао због избора Лупите Њонго за улогу Лепе Јелене. Како подсећа ванредна професорка старогрчке филологије Националног и Каподистријског универзитета у Атини Евгенија Макријани, Хомер изричито користи израз „белорука”, односно „са белим рукама”, док је лирска поезија описује као плавокосу.
Продукција је изабрала потпуно потчињавање савременој воук агенди, претварајући Лепу Јелену у црну жену, док су изјаве главне глумице – „зашто је Хомер посветио тако мало времена женама” и друге сличне воук фразе – показале потпуно непознавање централног значаја ликова као што су Пенелопа, Кирка и Калипсо.
Све наведено потврђује тужну слику владе која је одлучила да се непрестано сукобљава са здравим разумом. Грчка митологија представља светско културно благо и, уколико земља жели да промовише своју историју и од тога оствари корист, не може деловати као обичан, пасивни давалац милиона.
Када држава ставља готов новац на сто, дужна је да наметне услове копродуцента у погледу сценарија и веродостојности приказаних личности. Све док држава без икаквих услова поклања милионе, а премијер велича спорне адаптације, наше културно наслеђе биће фалсификовано у холивудским биоскопским салама, и то уз грчки печат и грчко финансирање.
Плаћамо сопствено понижење, а онда се још и захваљујемо!
Када је реч о Грчкој, и филмска адаптација-злостављање Хомерове „Одисеје” пратила је образац „плаћамо да би нас понижавали”.
То је навика политичке „елите”, а не народа. У тај оквир спада и недавна видео-конференција премијера са Кристофером Ноланом, током које је Мицотакис изразио одушевљење филмском „Одисејом”. Мицотакисов став представља споменик политичкој и културној подређености, па више нимало не изненађује лакоћа са којом жури да честита страним актерима, чак и када резултат њиховог рада вређа наше културно наслеђе.
Нехеленизовани премијер отишао је толико далеко да се јавно захваљује редитељу који је нескривено фалсификовао историју и дух Хомеровог епа. А оно што је најпровокативније? Грчка влада великодушно је понудила 6,5 милиона евра, узетих од грчког народа, као субвенцију за снимање у нашој земљи.
Међутим, уместо да ова продукција узврати поштовањем према историјској истини и земљи која ју је угостила, одлучила је да сурово злоставља и слово и дух најстаријег текста западне цивилизације.
Антигрчке намере Нолана и главних финансијера филма потврђивале су се од самог почетка, у свакој фази продукције. Најпре смо имали избор потпуно неописиве „Лепе Јелене”, што је представљало директан презир према естетици и симболици грчког мита. Затим је уследила потпуна маргинализација домаћег уметничког потенцијала, пошто није изабран ниједан грчки глумац који би имао значајнију улогу у филму. Према нашој земљи односили су се једноставно као према јефтиној… домородачкој сценографији.
Врхунац презира уследио је током светске промотивне турнеје филма. Редитељ и добро плаћене главне звезде нису уврстили ниједан грчки град у свој програм, демонстративно заобилазећи земљу која је створила еп и финансирала њихов филм.
Када премијер слави овакву продукцију, он доказује да владајућа политичка класа посматра отаџбину као земљиште намењено продаји. Тако је научила, тако и поступа…