Према наводима изнетим у емисији, израелско војно и политичко руководство сада Турску посматра као једну од најозбиљнијих потенцијалних претњи интересима и безбедности Израела. Ова нова реалност повезује се са турским присуством у Сирији, антиизраелском реториком Реџепа Тајипа Ердогана, односима Анкаре са Хамасом и Муслиманским братством, али и настојањем Турске да се наметне као доминантна регионална сила.

Емисија „Direct News”, коју води Андреас Мундзурулијас, била је усредсређена на нагло погоршање односа између Турске и Израела, интензивна превирања у вези са могућим повратком Анкаре у програм авиона F-35, као и на формирање шире стратешке осовине у Источном Средоземљу.
Према наводима изнетим у емисији, израелско војно и политичко руководство сада Турску посматра као једну од најозбиљнијих потенцијалних претњи интересима и безбедности Израела. Ова нова реалност повезује се са турским присуством у Сирији, антиизраелском реториком Реџепа Тајипа Ердогана, односима Анкаре са Хамасом и Муслиманским братством, али и настојањем Турске да се наметне као доминантна регионална сила.
Израелске одбрамбене снаге припремају се за сваки могући сценарио
Посебна пажња посвећена је информацијама које се приписују израелским војним изворима, према којима се Оружане снаге Израела и обавештајне службе налазе у стању повећане приправности и пажљиво прате сваки потез Анкаре.
Како је истакнуто, Турска се први пут отворено помиње међу фронтовима за које се припрема израелски безбедносни апарат, заједно са Ираном, Либаном, Газом и Сиријом. Порука која долази из Јерусалима јесте да Израел не намерава да дозволи да буде изненађен и да разматра све могуће сценарије, укључујући и оне који су се донедавно сматрали крајње невероватним.
Израелски извори наводно описују Турску као део осовине која постепено поприма непријатељска обележја према Израелу. Оваква процена изазива интензивне активности, нарочито у Сирији, где Анкара покушава да ојача своје војно и технолошко присуство.
Нетањахуове поруке и претња сукобом
У емисији су представљена и поновљена јавна обраћања Бенјамина Нетањахуа, који је нагласио да се Израел припрема за сваки могући сценарио у периоду велике регионалне неизвесности.
Ова изјава протумачена је као јасна порука не само Ирану већ и Турској, нарочито након што је поново покренута расправа о могућој продаји авиона F-35 Анкари.
Истовремено, израелски министар за дијаспору Амихај Чикли изразио је велику забринутост због изјава турског руководства. Како је пренето у емисији, израелске службе систематски процењују изјаве Ердогана и Хакана Фидана, веома озбиљно схватајући помињање „ослобођења Јерусалима”.
Израелски министар наводно није искључио ни могућност турске војне акције против Израела. Реч је о изузетно оштром ставу који одражава дубину неповерења које сада преовладава у Јерусалиму.
Велика битка око турских авиона F-35
Централна тема емисије било је настојање Турске да се врати у програм F-35. Андреас Мундзурулијас истакао је да, упркос изјавама и спекулацијама, до сада не постоји званична одлука Сједињених Америчких Држава о испоруци ових борбених авиона Анкари.
Главна препрека и даље је поседовање руских система S-400. Турски медији тврде да Анкара разматра начине за њихово уклањање и могућност пребацивања у трећу земљу. Међу представљеним сценаријима помињу се Уједињени Арапски Емирати, Северна Кореја и Сирија.
У емисији су, међутим, изражене озбиљне сумње у то да ли би Москва дозволила такав трансфер. Истакнуто је да би објављивање ових информација могло бити део турске медијске операције чији је циљ стварање утиска да се проблем система S-400 може лако превазићи.
Истовремено, израелски и турски медији признају да су Грчка, Кипар и Израел дипломатски активни како би спречили продају авиона F-35. Главна битка очекује се у америчком Конгресу, где грчки, израелски и јерменски лоби врше притисак.
Чак и уколико системи S-400 буду уклоњени, и даље постоје озбиљни приговори због претњи које Турска упућује Грчкој и Кипру, њеног односа према Израелу, присуства у Сирији и политике према Курдима и Јерменима.
Дендијасово обраћање
Посебна пажња посвећена је изјави грчког министра националне одбране Никоса Дендијаса, коју је дао на конференцији часописа „The Economist”.
Министар је јасно рекао да Грчка не би била задовољна испоруком авиона F-35 Турској, истовремено постављајући кључно питање – да ли би таква продаја заиста служила националним интересима Сједињених Америчких Држава.
Ова изјава оцењена је као веома прецизно усмерена, јер расправу из уског оквира грчко-турских односа премешта на питање поузданости Турске као савезника Вашингтона.
Истовремено, грчки дипломатски извори позивају на смиреност, наглашавајући да у вези са Турском није донета никаква одлука. Грчка се, насупрот томе, већ налази на путу уласка у еру авиона F-35, модернизује авионе F-16 на верзију „Viper” и поседује француске авионе „Rafale”.
Индија улази у једначину
Могућност да Турска набави авионе F-35 изазива забринутост и у Индији. Блиска војна сарадња Турске и Пакистана, заједничке вежбе, као и продаја турских беспилотних летелица и ратних бродова Исламабаду, стварају бојазан да би турски борбени авиони у будућности могли да дејствују заједно са пакистанским Ратним ваздухопловством.
У емисији је процењено да ће и Њу Делхи покушати да интервенише код америчке администрације, јачајући фронт оних који се противе томе да Турска добије најсавременији амерички борбени авион.
На тај начин формира се шира конвергенција Грчке, Кипра, Израела и Индије, чији је заједнички именитељ супротстављање турском ревизионизму и стратешкој сарадњи Анкаре и Исламабада.
Турски радар у Дамаску
Још један разлог за велику забринутост Израела јесте планирано постављање турског радара HTRS-100 компаније ASELSAN на међународном аеродрому у Дамаску.
Према представљеним подацима, систем ће моћи да формира тродимензионалну слику ситуације у ваздушном простору у пречнику до 185 километара, покривајући Дамаск, велики део Либана и области северног Израела.
Овај развој догађаја сматра се изузетно озбиљним, јер би Турска стекла бољи увид у активности израелског Ратног ваздухопловства, а операције израелских авиона у Сирији биле би отежане.
Нова одбрамбена доктрина са Грчком и Кипром
Суочен са турским активностима, Израел наводно настоји да продуби стратешку сарадњу са Грчком и Кипром.
Израелске анализе предлажу стварање заједничке поморске доктрине, која би обухватала заједничке вежбе, поморске патроле, надзор критичне инфраструктуре и чешће присуство ратних бродова. У овом плану је предвиђено да база Суда има водећу улогу.
Истовремено се предлаже успостављање заједничке опсерваторије Грчке, Израела и Индије за праћење хибридних претњи, сајбер-напада, саботажа, дезинформација, претњи пловидби и напада на подморску енергетску и телекомуникациону инфраструктуру.
Израелска стратегија није ограничена само на Источно Средоземље. Израел истовремено јача сарадњу са Србијом, Румунијом и Албанијом, проширујући присуство своје одбрамбене индустрије на Балкану.
Земенидисово гостовање у Беноновој емисији
Посебно је поменуто и гостовање извршног директора организације HALC Едија Земенидиса у подкасту Стива Бенона.
Земенидис је нагласио да приступ Турске америчким системима наоружања није право већ привилегија. Као услове за набавку америчког оружја навео је повлачење турских окупационих снага са Кипра и напуштање доктрине „Плава отаџбина”.
Ово гостовање оцењено је као значајно због утицаја који Бенон има у круговима блиским Доналду Трампу.
Драма у вези са коридором IMEC
У емисији је представљен и извештај према којем Саудијска Арабија разматра измену трасе Економског коридора Индија–Блиски исток–Европа, познатог као IMEC.
Сценарио који се разматра предвиђа заобилажење Израела и пролазак копненог дела коридора кроз Сирију. Такав развој догађаја представљао би озбиљан стратешки ударац за Израел, иако је истакнуто да Ријад не може једнострано да измени међународни план у којем учествује велики број земаља.
Стога није искључено да Саудијска Арабија објављивање ових информација користи као средство притиска ради добијања политичких и економских уступака.
Примерно слетање авиона F-16
Емисија је завршена извештајем о принудном слетању грчког авиона F-16 на Закинтос, након проблема са стајним трапом.
Пилот је применио све предвиђене процедуре, испустио гориво и извршио слетање на труп авиона, показавши присебност, професионализам и потпуну посвећеност дужности.
Пилот је доброг здравственог стања, а његов поступак изазвао је дивљење и у Грчкој и у иностранству. Како је наглашено, најважније је да је избегнута трагедија и да је живот пилота спасен.
Укупна слика представљена у емисији „Direct News” показује Источно Средоземље које улази у нови период оштрог надметања. Турска настоји да повећа свој војни и политички утицај, док Грчка, Кипар, Израел и Индија траже стабилан механизам координације ради заштите заједничких интереса.
ИЗВОР: https://geopolitico.gr/2026/07/mountzouroulias-einai-episimo-oi-israilines-dynameis-etoimazontai-gia-polemo-me-tourkia/