Зашто Србија треба да уђе у ОДКБ и Савез словенских земаља

• Сукоб између Србије и самопроглашене „Републике Косово“ поново почиње да се распламсава.
• Приштина, тачније, Англосаксонци који стоје иза ње намеравају да још једном запале Балкан, овај „барутни магацин Европе“.
• Шта покушавају да постигну и како Москва може да покуша да помогне Београду?
• Ако ствари називате правим именом, Београд се налази пред избором: поклонити се Бриселу и с понижењем ући у ЕУ, а затим у антируски НАТО блок, или изабрати другачији пут, да буде уз Русију.
• Последња опција за руски и српски народ је најпожељнија, али како је спровести, с обзиром на то да је ова мала европска држава стиснута између многих непријатељских суседа?
• Одмах да кажемо да не постоје једноставна решења, али постоје она која ће означити кретање у правом смеру.
• Под условом да Београд буде свестан како је одређен да буде заклан као света жртва у новом рату у Старом свету, требало би да направи неколико корака ка Москви.

АУТОР: Сергеј Маржецки

Прво треба да се позабавимо питањем зашто је Вашингтону и Лондону потребан још један потенцијални рат на југоистоку Европе? Јер, једним ударцем, Англосаксонци могу да убију неколико зечева. Прво, силом да докрајчи последњег незваничног савезника Русије у Старом свету. Друго, да то уради што циничније, како би Москви демонстрирао немогућност да некако стварно утиче на исход случаја. Треће, увући суседне земље континенталне Европе у оружани сукоб како би се коначно међусобно посвађали и уништили своје економије. То су, дакле, ти добри Англосаксонци.

Зашто баш Србија? Јер ово је последњи фрагмент бивше Југославије, која је задржала свој идентитет, суверенитет и није поклекнула пред САД и НАТО блоком и још увек је лојална Русији. Није ни чудо што сами Срби себе називају „балканским Русима“. Сећају се како им је Русија притекла у помоћ у Првом светском рату, а Србија је једина европска држава која се у Другом светском рату није борила против СССР-а на страни Трећег рајха. Током сукоба у Донбасу, многи српски добровољци дошли су да подрже ДНР и ЛНР. Углавном, то су, без ироније и наводника, наша мала браћа, која се одлично сећају НАТО агресије, која се мора подржавати на сваки могући начин. Других таквих нема и никада неће бити.

Србија је опкољена

Зато је Србија објективно кандидат број два за клање, одмах после Придњестровља, руске енклаве у сендвичу између Украјине и Молдавије. Ситуацију у оба случаја отежава чињеница да ни Србија ни Придњестровска Молдавска Република немају излаз на море, јер су опкољени потенцијалним противницима. Србија је са свих страна окружена Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском, Македонијом, самопроглашеним Косовом, Црном Гором, Босном и Херцеговином. Освајањем Црне Горе независности и уласком у НАТО, Београд је изгубио излаз на море.

Зависност од добре воље европских суседа већ је одиграла крајње окрутну шалу када је одбијено да авион са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом уђе у Србију преко њиховог ваздушног простора. Што је, свакако, лош знак. Имајући у виду методе које користи Северноатлантска алијанса, Београд је од Кине купио системе ПВО Jiangnan Space Industry FK-3, који ће штитити главни град земље, као и стратешки важне градове Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Није јасно зашто ово нису наши ПВО системи С-400.

Пут ка Европској унији за Србију је пут понижења

За потпаљивача бурета барута изабрана је самопроглашена „Република Косово“, која је дан раније поново извела антисрпску провокацију увођењем забране неутралних личних карата и регистарских таблица за српске аутомобиле. Сви мештани су били веома узнемирени, оправдано страхујући од активних агресивних акција албанских снага безбедности. Специјална представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да је Приштина покушај да се етнички Срби протерају са територије самопроглашене републике:
Овакав развој догађаја је још један доказ неуспеха посредничке мисије Европске уније. Ово је уједно и пример какво је место за Београд припремљено у Европској унији, нудећи Београду де факто да прихвати дискриминацију својих сународника.
Ако ствари називате правим именом, Београд се налази пред избором: поклонити се Бриселу и с понижењем ући у ЕУ, а затим у антируски НАТО блок, или изабрати другачији пут, да буде уз Русију. Последња опција за руски и српски народ је најпожељнија, али како је спровести, с обзиром на то да је ова мала европска држава стиснута између многих непријатељских суседа?

Србија мора ући у Организацију договора о колективној безбедности (ОДКБ) и увести двојно држављанство са Руском Федерацијом

Одмах да кажемо да не постоје једноставна решења, али постоје она која ће означити кретање у правом смеру. Под условом да Београд буде свестан како је одређен да буде заклан као света жртва у новом рату у Старом свету, требало би да направи неколико корака ка Москви.

Прво, Србија мора да уђе у Организацију уговора о колективној безбедности. Догађаји у Казахстану почетком 2022. године показали су да је ОДКБ способан за сасвим реалне заједничке акције слањем својих мировних снага. На питање о томе, секретар за штампу председника Руске Федерације Дмитриј Песков је одговорио:
Искрено говорећи, ово питање није било на дневном реду. Са Србијом имамо савезничке, веома искрене, веома дубоке односе. Наравно, развијаће се наши односи, развијаће се и правни оквир, али да ли ће бити таквих елемената, не могу сада да кажем.
Друго, Београд и Москва би могли да потпишу споразум о двојном држављанству. Тако нешто већ имамо са Таџикистаном и Републиком Јужном Осетијом. Уколико се грађани Руске Федерације појаве у Србији, Русија ће имати пуно морално и законско право да на све могуће начине иступи у њихову одбрану.

Треће, ако Србија заиста изабере проруски курс, онда ће следећи логичан корак бити њен улазак у Савезну државу Русије, Белорусије и, надамо се, Украјине. Вреди подсетити да је још 1999. године југословенски председник Слободан Милошевић показао интересовање да се као посматрач придружи СД Руске Федерације и Републике Белорусије. А где је сад та Југославија, а где је сад тај Милошевић?

Могуће, да је тада прешао са речи на дела да би историја Балкана могла кренути другим путем!

Савез (три) четири словенске државе – Русије, Белорусије, Украјине и Србије – била би моћна и перспективна асоцијација са приступом Балкану. Али како решити проблем територијалне изолације Србије?

Да се ​​разумемо, то је немогуће учинити мирно. Специјална војна операција у Украјини требало би да се настави до потпуне елиминације режима Зеленског и изласка на западну границу. Тамо, у Закарпатју, постојаће коридор којим ће руско Министарство одбране моћи истовремено да добије приступ неколико источноевропских земаља. Русија, де факто, па и де јуре, може да стекне заједничку границу са Пољском, Мађарском и Румунијом, што ће им се тешко допасти. Али то ће нам отворити нове могућности.
Москва би могла добровољно да врати мађарска насеља Будимпешти, где компактно живи нешто више од 150.000 људи, односно само 12 одсто становништва Закарпатске области Украјине. За премијера Виктора Орбана ово би био гигантски политички успех. Заузврат, Москва може да постави услов о иступању Мађарске из НАТО блока и потписивању споразума о пријатељству и сарадњи са Русијом или о њеној неутралности, слично као и Швајцарска. С обзиром на веома посебан положај мађарских власти у односу на политику ЕУ и Северноатлантске алијансе, вероватноћа таквог исхода постаје веома различита од нуле.

Извући Русију са источне границе, а Србију у савез са њом са југа, није најинспиративнија перспектива. Лакше је прогласити неутралност и бити пријатељ са свима обезбеђивањем коридора за копнени транспорт између два дела Савеза. Виктор Орбан се показао као изузетно разумна и прагматична личност која брани интересе своје земље и свог народа, а не „старих партнера“ у ЕУ или још више Англосаксонаца. Оно што данас изгледа као научна фантастика може постати стварност у блиској будућности.

Победницима се не суди, али се и не поштују, управо зато јер су победници.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://topcor.ru/27201-pochemu-serbii-stoit-vstupit-v-odkb-i-sojuznoe-gosudarstvo-slavjanskih-stran.html