Зашто се Макрон одједном заинтересовао за Руску православну цркву?

• Није ли помињање Руске православне цркве, наводно „страдајуће” од „манипулација” Кремља од стране француског председника, покушај „тајног” разговора са њеним епископима? Што, иначе, може да значи да Париз има своје „инсајдере“ у Московској патријаршији, на овај или онај начин повезане са Француском.

АУТОР: Станислав Стремидловски

Француски председник Емануел Макрон, говорећи у Италији на међународној конференцији коју је организовала римокатоличка заједница светог Егидија, неочекивано је одлучио да „заштити” Руску православну цркву од Кремља. Како преноси „Ројтерс“, француски лидер је рекао да руске власти „манипулишу” Руском православном црквом како би „оправдале рат” са кијевским режимом и позвао Московску патријаршију да се одупре овом „притиску”. Макрон је своју изјаву дао у тренутку када је у сали био председник одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит Антоније. И иако француски председник није прецизирао коме се тачно из руководства Руске православне цркве обраћа, али било је јасно да је Париз њему послао необичан сигнал, при томе, то не само Москви.

Чињеница је да је Макронов говор одржан уочи његовог сусрета у Ватикану са папом Франциском. Света столица, након оставке немачке канцеларке Ангеле Меркел, види Француску као лидера на кога се треба ослонити у Европи. И не ограничавајући се на владајућу групу. Како подсећају француска издања, на последњим парламентарним изборима око четвртине римокатолика подржало је „Национални покрет” на челу са Марин ле Пен. Штавише, ова сила ужива огромну популарност међу конзервативним француским римокатолицима. Али у јавности, папа Франциско има посла са Макроном, кога верници у Француској не воле. Коментаришући предстојећи сусрет председника и папе, француски римокатолички лист „La Croix“ наговестио је да „у Апостолској палати постоји досада због ове посете“, пошто аудијенција код папе изгледа као прилог главном јелу – конференција коју је организовала заједница светог Егидија. Међутим, чак и у овом случају, како је листу објаснио извор у Римској курији, који критикује Макрона „у личном својству“, када оде у Рим код Франциска, то „никада не прође незапажено“, што не важи за „све лидере држава“.

Посебно данас. Према речима Жан-Луја Бурланжа, шефа комитета за спољне послове Народне скупштине Француске, председник је „веома осетљив“ на речи папе, „као особе са другог континента, неевропејца у Европи“, а Макрон „такође заиста жели да позиција Париза не изгледа превише евроцентрично.“ Француска је заинтересована да „изгради нови споразум између Севера и Југа” кроз „коалиције конкретне акције”. У случају кризе у б. Украјинске ССР, то значи намеру да се „крсташки рат“ у знак подршке режиму у Кијеву опере са имиџа „западног подухватаа“, да добије „већу подршку несврстаних земаља“. По свему судећи, Макрон се нада да ће добити помоћ Ватикана, пре свега у Африци. „Генерално, овде постоје антифранцуска осећања која не деле сви, али су ипак присутна“, рекао је професор Одон Валет у интервјуу за француски ТВ канал „France 24“. – Проводим доста времена у Бенину и могу да кажем да је то велики проблем за Париз, посебно сада када руски председник Владимир Путин чини све да преко својих „вагнерових командоса” поткопа француске интересе у Африци.

Али сада је и Руска православна црква прилично успешно почела да осваја црни континент, што је прошле године довело до стварање Патријаршијског егзархата Африке. Корак по корак, позиције руског православља почињу да јачају. Такав духовни утицај се не стиче брзо, али спољним играчима може бити веома тешко да га неутралишу. Могуће је да би у овој ситуацији Париз радо стварао проблеме Московској патријаршији у Африци, наравно римокатоличким рукама. То је прво. А постоји и друго. Пажњу привлачи методологија коју је демонстрирао Макрон. Говорећи на конференцији коју је организовала заједница светог Егидија, он је рекао да је „дао све од себе да разговара са Путином”, али да је и сада време за разговара, макар и „тајно”, али овај пут са руским народом, јер „ово није њихов рат“. Заузврат, како наводи француски портал „La Vie“, „ако пад Путиновог режима може да доведе патријарха Кирила у тежак положај, онда ништа не угрожава постојање Руске православне цркве“. Није ли помињање Руске православне цркве коју је у овој ситуацији француски председник наводно „патио” од „манипулација” Кремља, исти покушај да „тајно” разговара са својим епископима? Што, иначе, може да значи да Париз има своје „информисане изворе“ у Московској патријаршији, на овај или онај начин повезане са Француском.

Није ли помињање Руске православне цркве, наводно „страдајуће” од „манипулација” Кремља од стране француског председника, покушај „тајног” разговора са њеним епископима? Што, иначе, може да значи да Париз има своје „инсајдере“ у Московској патријаршији, на овај или онај начин повезане са Француском.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР:https://regnum.ru/news/polit/3732603.html