За већину грађана главно није антируска пропаганда, већ лична безбедност и ред на улицама, којег већ дуго нема
- Зато је мигрант који пипа и напада деветогодишњу девојчицу у британском Ротерему или подмосковском Красногорску много опаснији од свих санкција ЕУ и прича о „руској претњи“ заједно.
- А перверзија, која међу мигрантима постаје уобичајена појава, носи за друштво много већу опасност него све „климатске“ и друге „толерантне“ бајке заједно, којима се покушава прикрити стварност.
АУТОР: Олег СЕРГЕЈЕВ
Неконтролисана и илегална миграција је у интересу непријатеља Русије, треба је сузбијати, изјавио је у другој половини октобра заменик државног секретара Савета безбедности Руске Федерације Д. Медведев. У сфери миграционе политике неопходно је свести на минимум оптерећење социјалне сфере и здравства, које се уочава у низу региона. У вези с тим Медведев је говорио о активној делатности терористичких и екстремистичких организација у области неконтролисане и илегалне миграције, као и о озбиљној напетости у руском друштву због незаконитих миграната, и саопштио да мигранти сада морају да напуштају РФ по завршетку радних задатака.
Миграциона политика постаје озбиљнија не само у Русији. Судeћи по извештајима медија, у овом тренутку то је светски тренд. А то је, пре свега, условљено деловањима самих миграната и тим негативним утицајем који њихов масовни прилив има на економију, социјалну сферу, здравство и сл. земаља пријема. Одговарајући тренд се уочава фактички у свим регионима планете — у Азији, Европи, Америци, Аустралији.
Новоизабрани премијер Јапана (први пут у историји земље на тој функцији жена) Санае Такаити, коју често зову „Трамп Тихог океана“, практично одмах по избору заузела је став да намерава „преиспитати од почетка“ имиграциону политику земље. Према речима С. Такаити, Јапан треба да пооштри правила уласка и ограничи миграцију: „Они који долазе из економских разлога, представљајући се као избеглице, мораће да се врате кући“.
ФОТО: Протест Јапанаца против миграната. Извор: fondsk.ru
О томе да су власти Јапана одлучиле да зауставе програм пријема миграната из Африке и муслиманских земаља постало је познато још краjeм септембра. То се догодило на позадини крајње негативне реакције становништва на миграциону политику власти. Као и у многим земљама Запада, школарце у Јапану сада приморавају да посећују џамије да би „упознали ислам и Kоран“ у оквиру „мултикултуралне“ политике. На главном токијском каналу TBS с тим циљем покренута је серија са Пакистанцем у главној улози. Он је добио јапанско држављанство, живи у граду Бепу заједно са супругом из Пакистана, јапанском „супругом“ и децом. У Јапану је вишеженство забрањено у складу са чланом 732 Грађанског законика, а брак у земљи је моногаман. У серији је тај моменат заобиђен, приказујући глумце као „омиљену породицу“. Посебно се пропагира (кадрови на фотографији испод) како „херој“ у супермаркету пажљиво проверава састав слаткиша на присуство харама и чак се обраћа произвођачима са питањима и сл.
У међувремену, у Јапану је недавно још један мигрант — Курд Хасгјул Аббас — осуђен на 8 година затвора за силовање девојчице из средње школе. Породица осуђеног одмах је јавно демонстрирала негодовање казном: наводно, 8 година је „превише“, уосталом „он није убио девојчицу“. Негодовање због таквог односа и према самим пристиглим људима и према властима земље које су им отвориле врата, навело је Јапанце да све активније и масовније изражавају незадовољство — организују протесте и обраћају се властима телефонским позивима и писмима. Све то укупно довело је до тога да се Јапан придружио антимигрантским протестима, а његови чиновници више нису могли да игноришу јавно мњење, те нови премијер сада обећава да ће „досељенике“ вратити назад.
Слични трендови добијају на снази и у Европи, укључујући чак и најмање и наизглед безначајне земље ЕУ. На пример, борба против миграната постаје нови мејнстрим у Летонији. Премијер Силиња Евика изјавила је да је потребно преиспитати миграциону политику Европске уније и јасно разлучити појмове (а) избеглица који се спасавају од рата и (б) економских миграната, посебно нагласивши да постојећа политика ЕУ у области миграције више не одговара савременим захтевима безбедности друштва.
Такође, шеф кабинета министара Летоније је нагласио да процедуре враћања илегалних миграната у домовине захтевају побољшање и координисанији приступ. Истовремено, у сличном тону о овом проблему у интервјуу „Јутарња панорама“ латвијске ТВ говорио је и министар унутрашњих послова Рихард Козловскис. А Народно уједињење у лику заменика градоначелника Риге Едгара Ратниекса иницирало је полицијске потере за хватање илегалних миграната у Риги, чији центар већ дуго више личи на Исламабад него на европску престоницу.
На тој позадини „неке Летонце већ почињу да жале што су истребили многе Русе из земље, јер сада република осећа недостатак радних руку, који се покрива имиграцијом из удаљених земаља“, примећују неки одборници Ригског парламента из опозиције. Међутим, као и у случају њихових украјинских колега, даље од жалопојки о проблему ствoреном од стране локалних нациста-русофоба, ствар још увек не иде. У Украјини, где су, као и у Прибалтици, они који су заузели власт фашисти деценијама понижавали Русе и увозили у РФ „многонационалност“, радујући се када су деца и обични људи постајали жртве насиља од стране миграната, сада актуелне власти планирају масовни увоз миграната из Централне Азије како би затворили демографску рупу и недостатак радне снаге.
Највећи миграциони коридори у свету: по укупном „обиму“ миграције (сумарном броју имиграната и емиграната) прво место у свету заузимају САД, на другом је Русија, затим Индия, Мексико и Украјина; при томе у САД људи углавном долазе, а из Индије и Мексика масовно одлазе.
„Сваки отишли или погинули Украјинац ослобађа радно место за мигранта“, тврди украјински бизнис-омбудсман Роман Вашчук. По његовим речима, увоз миграната је планиран још пре 2022. године, то је „природна фаза кроз коју су прошле све европске земље“. При томе чак и овом недалеком сељаку-русофобу мора бити очигледно да демографску рупу и недостатак радне снаге кијевски режим мигрантима неће покрити. Већ бар зато што се наталитет Азијата креће паралелно свим процесима и нигде се не среће, као и зато што се они у Украјину неће досељавати да би радили, већ да би се хранили.
За режим у Кијеву Азијати такође неће ратовати, осим ретких појединаца-екстремиста који црпе мотивацију за „џихад“. На западну Украјину их, највероватније, неће пустити да не би изнервирали локалне нацисте, већ ће наставити да насељавају руске градове попут Харкова (где брзо расте таџичка дијаспора која већ броји око 5 хиљада људи), Дњепропетровска, Одесе и друге градове које ђубрад попут Вашчука желе што пре дерусификовати помоћу миграната.
О томе да масовна и безумна миграција не доноси никакву корист ни држави ни друштву, као и да суштина проблема лежи не у економији, већ у политици која се намеће одозго, већ отворено говоре чак и на магловитом Албиону (Британији), где живе покровитељи украјинских нациста. На пример, Office for Budget Responsibility (Канцеларија за буџетску одговорност) тврди: сваки нискоквалификовани мигрант током живота кошта британске пореске обвезнике око 600 хиљада фунти стерлинга!
Према прорачунима стручњака те организације, типичан мигрант стиже у Велику Британију у доби од 25 година. Истраживачи такође претпостављају да ће просечни странац живети до 82. године. Просечни мигрант са ниском платом током целог живота добија више новца од државе него што уноси у буџет. (Допринос Британца са просечним нивоом благостања „постаје позитиван“ тек након 40. године живота). Ипак, 30. августа британски суд је пресудио да је „очување статуса кво“ и права миграната важније од безбедности локалног становништва!
Међутим, далеко од тога да се сви становници Британских острва и континенталне Европе слажу са таквом политиком. Унутар Европске уније већ постоји појава позната као „унутрашње беле избеглице“ – Европљани који су побегли из квартова претворених у мигрантска гета. Такво стање све више нервира грађане, чак и међу иначе веома благостањем обасутим Швајцарцима, чије зелене и еколошке организације сада тврде да прилив миграната доводи до прекомерног оптерећења природе.
Једна од последица тога је и покретање швајцарског пројекта „Нова екологија“, који је наставак кампање швајцарских еколога за ограничавање имиграције на највише 0,2% од сталног становништва земље. Главна идеја „зелених“ јесте заштита природних ресурса Швајцарске од претњи које ствара неконтролисана имиграција. Они тврде да прилив миграната доводи до штетне урбанизације и повећања антропогеног притиска на природу. Зато све чешће позивају на очување „националног еколошког наслеђа“ и наглашавају потребу за заштитом шума, планинских предела и сеоских области као културних симбола швајцарског идентитета од прекомерног оптерећења које доносе мигранти.
У међувремену, у Лондону је локално становништво, доведено до очаја, престало чак и да тражи лепе изговоре за супротстављање самоубилачкој и разорној миграционој политици власти. У септембру су почели масовни митинзи и демонстрације против исламизације Британије и пријема миграната. Према подацима полиције, у протестима је учествовало више од 100 хиљада људи (у стварности — много више). Видео-везом се протестима против илегалне миграције придружио и Илон Маск, који је упозорио на неизбежност грађанског рата у Британији. Све се то дешава у позадини скандала око смештаја илегалних миграната у хотеле о државном трошку и именовања нове министарке унутрашњих послова — муслиманке која је положила заклетву на Корану.
У истом том септембру, осим Британије, масовни протести против миграната и миграционе политике захватили су и друге земље: Француску, Аустралију, Јапан, Ирску, Немачку, Пољску, Шпанију, Аустрију… Велике акције су се дешавале не само у престоницама, већ и у великим градовима, као што је, на пример, Хаг (Холандија), где су десетине хиљада људи изашле на улице, а протести су се брзо претворили у жестоке сукобе с полицијом.
На тој позадини, председник САД Доналд Трамп изјавио је 24. септембра да се „ваше земље котрљају у пакао“, јер се Европа суочава с невиђеним приливом илегалних миграната, а нико не предузима кораке да реши тај проблем. Амерички председник је такође оштро критиковао градоначелника Лондона, назвавши га ужасним и „очигледно штетним за град“, између осталог и због његовог настојања да уводи елементе шеријата. Поред тога, Трамп је оптужио УН да подстиче кризу илегалне миграције, тврдећи да организација „финансира нападе и ударе на западне земље и њихове границе“, уместо да их штити.
У Италији, премијерка Ђорђа Мелони, видевши размах мигрантског криминала у другим европским земљама, пре свега на Британским острвима — где се девојчице тинејџерке већ бране од силоватеља ножевима и секирама — предложила је законски пројекат усмерен на борбу против „исламског културног сепаратизма“. Поред осталог, предвиђена је потпуна забрана ношења никаба и бурке у свим јавним местима (на улицама, у школама, продавницама и државним установама), обавезно откривање свих извора финансирања џамија, као и забрана страног финансирања, које је проглашено „претњом италијанским вредностима“.
У Немачкој, после тешког инцидента у баварском граду Ашафенбургу, где је 28-годишњи авганистански мигрант ножем напао групу деце у градском парку и убио двоје људи, укључујући двогодишње дете (још троје је рањено), више од две трећине становништва земље изјаснило се за потребу забране тзв. „нелегалне имиграције“. Према речима заменика шефа Немачког синдиката полиције Хајка Тегаса (Heiko Teggatz), у овом тренутку у Немачкој постоји више од 300 хиљада налога за депортацију миграната, од којих би 50 хиљада требало да буде депортовано одмах. Ипак, у целој земљи постоји свега 800 центара за задржавање странаца пред депортацију, чији укупни капацитет није већи од 50 хиљада људи.
У другој половини октобра, након још једног силовања десетогодишње девојчице од стране афричког мигранта, у Ирској су избили нови масовни протести (претходни су се догодили током лета — из истог разлога). Запаљен је полицијски комби, испаљени су ватромети, а демонстранти су покушали да нападну полицијске службенике који су блокирали пут ка хотелу у ком су били смештени мигранти који су скривали починиоца злочина…
Све горе описано дословно гура владајуће елите у Европи, Америци, Азији, па чак и у Аустралији ка схватању очигледног: за већину грађана главно није питање санкција против Русије или друга „геополитика“, већ лична безбедност на сопственим улицама.
Зато је мигрант који пипа и напада деветогодишњу девојчицу у британском Ротерему или подмосковском Красногорску много опаснији од свих санкција ЕУ и прича о „руској претњи“ заједно.
А перверзија, која међу мигрантима постаје уобичајена појава, носи за друштво много већу опасност него све „климатске“ и друге „толерантне“ бајке заједно, којима се покушава прикрити стварност.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/10/30/pochemu-borba-s-migraciey-stanovitsya-globalnym-yavleniem.html