• Овај проблем, опет, по мом мишљењу, има само војно решење.
  • Када територијални губици Украјине буду тако опипљиви, а офанзива руских јединица поново се мери километрима дневно, чак не десетинама, већ бар само километрима, тада ће доћи свеукрајинско „просветљење“.
  • До тада ћемо посматрати веселу поворку украјинских становника како иду на кланицу и слушати веома занимљиве приче.

АУТОР: Анатолиј Урсида

Већ веома значајан број руских војних експерата, аналитичара и политиколога дотакао се теме психолошког слома, што свакако мора да обухвати оружане формације украјинских војника. И ја сам се једном дотакао ове теме.

И да, и даље верујем да је процес психичког слома почео, али неће ићи тако брзо како бисмо желели.

Ростислав Ишченко је, одговарајући на питања у свом недавном говору, приметио да ток тероторијалаца (припадници Територијалне одбране – прим. прев.), којима украјински политичари запушавају рупе на фронтовима, не престаје, без обзира на све.

Да, територијалци снимају видео-снимке где грде лошу команду и жале се на лошу опрему, али свуда истичу да су генерално спремни за борбу, ако добију добро наоружањем и професионалне старешине.

Лично сматрам да је главни разлог описаног проблема украјинско митотворство, саткано од многих малих и великих митова, прича, бајки и легенди. А ови митови се редовно потхрањују украјинским лажима и западним информацијама које потврдђују те митове.

Да, да западним! Да ли заиста мислите да само Руси проучавају глупости у које Украјинци верују и, што је најважније, желе да верују? Не. Запад веома успешно користи украјинско митотворство, штавише, неке од украјинских митова је створио Запад.

Према мом мишљењу, постоји велики број митова који утичу на то да је процес слома спор. Не могу их све набројати, јер ретко ко може да их све именује. Свако другачије види ситуацију. Међутим, могу означити барем оне који леже на површини, односно мислим вреди покушати.

И одмах ћу рећи да се неке од њих међусобно преплићу, формирајући у одређеним околностима митолошке коњугације, неке потичу из друге, али то заправо и није толико битно. Важно је да они служе као снажна информативно-психолошка подршка украјинским војцима и неутралишу непријатан ток информација, где Оружане снаге Украјине предају насеља једно за другим, али се и  сами масовно предају и то у серијама.

Мит бр. 1. „Победа је ту, већ сутра

Према мом мишљењу ово је основни, пратећи мит који решава многе проблеме. Ако украјински борци доживе пораз, нема везе, сутра ће буквално бити победа.

Исти мит решава и доста информативно-пропагандних задатака у условној украјинској позадини.

Сигуран сам да су сви видели извештај који показује огроман број свежих гробова у којима леже неидентификовани украјински војници. Ако га нисте видели, обавезно погледајте и обратите пажњу на један од серијских бројева – 1873.

Односно, само у овом сектору гробља недавно је сахрањено најмање неколико стотина украјинских војника. И тако је свакодневно, при чему не постоји светски плач. Да, кажу, има много гробова, али ово су последњи гробови, јер је „победа ту, већ сутра“.

Исти мит се савршено показује у аспекту присилне мобилизације. Позиви украјинским мушкарцима већ се уручују на свим местима: на плажама и базенима, у кафићима и ресторанима, па чак и на бензинским пумпама.

Недавно сам видео снимак на коме су једном од станара разбили врата да би предали позив за мобилизацију. Заједно са украјинским војним комесарима били су и украјински полицајци у јуришној опреми. И нема таласа негодовања од речи „сасвим“.

А зашто би и било? Да, мој комшија ће бити одведен, али нема разлога за бригу, јер ће сигурно учествовати у победи, макар и по цену сопственог живота. И једноставно неће имати времена да дођу по мене, јер је „победа већ ту, сутра“, да, она коју ће извојевати мој комшија, чија се врата сада разбијају. Дакле, нема шта да бринете, а још више да плачете.

Да ли украјински војни комесари од украјинских наставника захтевају карактеристике ђака? Није то ни важно, јер сутра ће бити победаг, они и даље неће имати времена да много деце мобилишу у Оружане снаге Украјине или Територијалну одбрану, сигурно неће имати времена да мобилишу ни мог сина.

Тако они живе.

Мит број 2. „Само је код нас критично, на свим осталим фронтовима – војска Украјине (ВСУ) наступа“

Мит је оригиналан, иновативан и веома ефикасан. Коришћен је и још увек се користи у апсолутно свим секторима фронта, а такође и у условној украјинској позадини.

Био сам изненађен када сам на неким украјинским порталима видео да, кажу, нема везе што су Азовци, затворени у подрумима Азовстаља, блокирани у Мариупољу. Главна вест је да се „храбре“ Оружане снаге Украјине већ спремају за јуриш на Белгород!

Такође, један од коментатора на мом каналу саветовао ми је да погледам снимак испитивања једног од заробљених територијалаца, који је био сигуран да се неке украјинске јединице у форсираном маршу крећу ка Сочију.

И не причајте о линији фронта и географији, драги читаоци и коментатори! Украјинци изложени украјинској војној митологији већ дуго не оперишу са таквим категоријама, па је, по дефиницији, бескорисно позивати се на неку врсту логике.

За позадину, такав мит је веома користан у томе што, оперишући на њему, можете прикрити свако зло. Углавном ћутим о томе да га украјинска елита посебно цени. Арестович га је користио више пута и већ је анонсирао стотине „противнапада Оружаних снага Украјине“ за читав период специјалне војне операције.

Али за украјинске „очеве-команданте“, којима се војници жале телефоном на масовне артиљеријске нападе и ваздушно бомбардовање Руса, приморавајући их да данима седе у рововима без излаза, овај мит је од великог практичног значаја.

Артиљеријски напади, ваздушни удари и велики губици? Нема проблема! Ускоро ће вам бити боље, а за ово чак ни не морате ништа да радите, само чекајте! Уосталом, „храбре“ Оружане снаге Украјине спроводе форсирану противофанзиву на свим другим секторима фронта! Још мало, и Руси ће једноставно бити приморани не само да се повуку из ваше области, већ и буквално ће да беже! Самим тим, бомбардовање артиљеријом ће престати. Ти, што је најважније, верујеш, стари војниче Терпило Бакланченко, и све ће бити Украјина! Крај везе.

И Украјинци верују у то. И не само цивили који још нису видели линију фронта, већ и они који седе у рововима. У томе ће вам помоћи Арестовичеви говори и видео снимци са испитивањима украјинских ратних заробљеника.

Мит бр. 3. „Све што је западно (НАТО-вско) је, по дефиницији, боље од руског”

Као и сви остали, и овај мит има велики практични значај и у основи је принуђен да неутралише украјински крик да је Запад испоручио мало технике, а то још није ни нова.

Сада се примењује свуда. Чим су поједини украјински пропагандисти и псеудоексперти урлали да је Запад дао мало хаубица, украјински медији су одмах објавили серију извештаја о томе колико су украјински војници ефикасно гађали Русе хаубицом М-777, која наводно наноси огромну штету Русима.

Ову серију извештаја појачао је став америчког генерала Милија, који је изјавио да Украјинци ефикасније користе артиљерију од Руса. Смисао је једноставан: инспирисати украјинске становнике, а посебно украјинске војнике, идејом да једна америчка М-777 може да се супростави десетинама руских топова. Да ​​не би завијајли, кукали и говорили да нема довољно артиљерије.

Нећу се изненадити ако ускоро буде објављена серија потпуно истих бравурозних извештаја, али о америчким „РСЗО HIMARS“. А неко ће са америчким еполетама сигурно рећи да украјински артиљерци користе ракетну артиљерију много ефикасније од Руса. Ово ће оправдати малу количину испорученог наоружањае, а подићи ће морал украјинских артиљераца на неко време.

Мит бр. 4. „Украјинац је, по дефиницији, супериорнији од Руса у борилачким вештинама“

Па, овај мит уопште није нов. Сигуран сам да се ни становници Украјине не могу да се сете одакле потиче.

Лично, први пут сам се са њим суочио на градилишту у Русији, када сам чуо како два украјинска радника-мигранта, а који говоре руски, озбиљно разговарају о томе да би буквално шест до осам обучених украјинских војника могло лако да „истуку“ просечну руску чету. Није јасно какву падобранску, мотострељачку, али ће то свакако „учинити“. А ово сам чуо много пре специјалне операције – у лето 2019. године.

Како се испоставило, њих двојица су били инспирисани говорима „белог вође“ Андреја Билецког, оснивача националистичког батаљона, а потом и пука Азов.

Тог лета овај кловн је много причао о „професионализму“ и давао много интервјуа украјинским медијима на ову тему. Посебно је испричао како је његова јединица наводно уништила много „сепаратиста“ и Руса, изгубивши само осам бораца.

Патетично је навео и да је Украјини потребно само десет милијарди долара годишње да задржи целу руску војску. Наравно, мислио је на себе као примаоца овог новца. А међу вршњацима – Украјинцима, наравно, у мозговима се таложило нешто сасвим друго.

Практични значај овог мита је у томе што украјински војници верују да могу успешно да се боре против бројчано надјачаних Руса и Републиканске гарде.

За украјинску елиту постоје и солидни плусеви: када се у медијима говори о тешким губицима украјинских трупа, увек можете да претворите губитке у победу, изјављујући да су Руси уопште гинули много више. Као, сваки Украјинац зна да шест војника Оружаних снага Украјине или десетак територијалаца могу лако да одбију напад руске чете или чак две. А то значи да су губици Руса једноставно огромни.

Мит број 5: „Долазе појачања са Запада!“

Ову мантру веома воле да понављају украјински политичари свих врста. Од 2014. понављају у режиму 24/7 (седам пута дневно – прим. прев.), али мене у овом случају занима само запада подршка.

Чим се назре колосални пораз, истакнути западни политичари или чак генерали, чак и у пензији, повезују се са информатичком подршком кијевском режиму.

Весли Кларк, бивши главнокомандујући НАТО-а, недавно је развеселио Украјинце рекавши да неке америчке јединице треба преместити у Украјину како би подржале украјинске трупе и заштитиле Европу.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки је помпезно обећао да ће ставити четрдесет милиона Пољака под оружје да би бранили Украјину.

Да, тешко је поверовати, поготово ово око четрдесет милиона Пољака, којих је заправо тридесет осам, али Украјинац верује таквим говорима.

Верују и у то да ће врло брзо амерички маринци на „оспрерима“ и „црним јастребовима“ долетети директно на ратиште негде код Бахмута (пре украјинизације Артемовска) и слетети директно на главе руских освајача! Да, тако брзо да ће кремаљска копилад, на челу са Путином, задрхтати од страха и потрчати до бункера, а руске трупе у паници ће бежати до границе.

Смисао таквих вести је једноставан и разумљив: када украјинске трупе пребрзо почну да предају насеља, а кијевски режим не може ништа да уради по том питању, они подижу морал управо таквим говорима.

Када су дате ове изјаве? Након што се сазнало да су неке украјинске јединице самоиницијативно почеле да напуштају баш овај Бахмут.

А за две недеље украјински мештани и војници више се неће сећати четрдесетак милиона Пољака и хорди америчких маринаца који су им наводно притрчали у помоћ, јер ће им се главе напунити неким другим глупостима, такође заснованим на украјинском митотворству.

И понављам по ко зна који пут да никаква аналитика, логика, географија, аритметика и основе војне науке још нису у стању да бар некако уздрмају наведене митове, јер је за вршњака Украјинца то пре ствар вере.

Па када ће се процес психичког слома убрзати? Верујем да тек када се сви ови митови сруше. Све док бар један од њих функционише, ток територијалаца ће ићи на украјинске положаје и покушавати да се одупре руским трупама и републиканским гардистима.

Зашто? Врло једноставно: сваки од ових митова обећава, па чак и претпоставља брзу победу над непријатељем, претварајући катастрофалну ситуацију у брзу и неумољиву контраофанзиву са очигледним губљењем квантитативних параметара. Бриљантно, зар не? Подсећамо на осам „херојских“ украјинских војника и „разбијену“ руску чету.

А када ће ти митови потонути у заборав? Овај проблем, опет, по мом мишљењу, има само војно решење. Када територијални губици Украјине буду тако опипљиви, а офанзива руских јединица поново се мери километрима дневно, чак не десетинама, већ бар само километрима, тада ће доћи свеукрајинско „просветљење“.

До тада ћемо посматрати веселу поворку украјинских становника како иду на кланицу и слушати веома занимљиве приче.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://alternatio.org/articles/articles/item/105035-pochemu-net-psihologicheskogo-sloma

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *