• Од 1991. године „независни“ режим је започео прави рат против Руса и „украјинаца који говоре руски“ (у суштини, Руса који су забележени као „Украјинци“), који су чинили три четвртине становништва (скоро 40 милиона људи).
  • Били су стављени у положај аутсајдера и прогнаника.
  • Рат за истребљење Руса-Украјинаца вођен је на свим правцима – политичким, информативним, културним, језичким, историјским и друштвено-економским.
  • „Руско говорећи“ су преведени у ранг „окупатора“, људи другог реда, као на Балтику

 Аутор: Александар Самсонов

 Украјинизација Руса

 Да подсетим да се почетком 20. века велика већина становника Новорусије, Мале Русије, па чак и Галиције сматрала Русима (Како је становништво Малорусије одбацивало туђ и вештачки „украјински језик“; Како су Руси били уништена у Галицији). Тада је украјинску идеологију прихватио само незнатан део малоруске интелигенције, која није имала утицаја и моћи у друштву.

Више од 100 година траје украјинизација Руса у Украјини-Малорусији. Судбина јужних и западних Руса после 1917. је заиста трагична. Ово је права катастрофа за део руског суперетноса. Десетине милиона Руса једноставно су записани као „Украјинци“, а од 1991. препуштени су на милост и немилост судбини и на поругу прозападном, бандеровском режиму „независне“ Украјине.

Они, Руси су истовремено „Украјинци“, пошто је овај део руског суперетноса без захтева и сагласности назван „Украјинцима“. У Украјинској ССР, њихова нова етничка припадност је уписана у пасоше. Четири генерације руских људи, рођених у СССР-у и васпитаних међународном идеологијом у духу „стапања свих народа у јединствену заједницу – совјетски народ”, постепено су се навикли да повезују себе са бесмисленим етнонимом „Украјинац”. Совјетски Руси-Украјинци ипак су остали руски по својим прецима, историји, култури и језику. Имали су заједничке хероје и непријатеље, међу којима су били Мазепа и Бандера. Совјетска Украјина, упркос неколико покушаја присилне украјинизације (20-их година, током немачке окупације и под Хрушчовом), остала је углавном руска по језику, култури и духу.

Међутим, у овом периоду се обликовала „украјинска етничка химера“. Појавила се прилично велика група људи који су у различитом степену (неки више, други мање) изгубили рускост, руску самосвест и самоидентификацију. Иако су по пореклу и језику остали руски. У том расцепу и националној несвести лежи смисао страшне трагедије. Ивани не памте сродство. Најбољи етнографски материјал за мајсторе Запада. Они задржавају борбене квалитете Руса, али их мрзе, сматрају их кривцима за све невоље „Украјине“. Нека врста нових јањичара, који су одузети од руске породице и одгајани као најстрашнији непријатељи руског света.

Етнички геноцид

Од 1991. године „независни“ режим је започео прави рат против Руса и „украјинаца који говоре руски“ (у суштини, Руса који су забележени као „Украјинци“), који су чинили три четвртине становништва (скоро 40 милиона људи). Били су стављени у положај аутсајдера и прогнаника. Рат за истребљење Руса-Украјинаца вођен је на свим правцима – политичким, информативним, културним, језичким, историјским и друштвено-економским. „Руско говорећи“ су преведени у ранг „окупатора“, људи другог реда, као на Балтику.

Главни ударац задат је руском језику. Био је ван закона, избачен из медија, школа и универзитета. Руска култура и историја уништени су свим расположивим средствима. Уместо руске високе културе уведен је сурогатни језик, пун мржње, беса и клевета против Русије и свега руског.

Уместо историје, створили су украјински историјски мит да су „древни укри“ били прави оснивачи Древне Русије (мит о „Украјини-Руси“), носиоци „древног“ украјинског језика. А „Московљани“ су само потомци финских племена и Монгола, који практично нису задржали словенску крв и наслеђе. „Москали“ су наводно окупирали Украјину, паразитирали на њој, нису јој дали да се развија, угњетавали народ на све могуће начине. Уништавали су људе уз помоћ глађу и стаљинистичких репресија.

У овом информационом рату активно је коришћена украјинска дијаспора у САД и Канади, „етнички Украјинци“ који су емигрирали на Запад током два светска рата. Ови Украјинци су по језику, култури, етничком идентитету и начину живота одавно престали да буду „Украјинци“, постали типични Американци и Канађани. Али њихово политички активно језгро, које се одликовало претераном мржњом према Русији, Русима и жеђи за историјском осветом, подстицале су англосаксонске тајне службе. У ствари, западна дијаспора Украјинаца је била огранак ЦИА у борби против СССР-Русија. Залагањем ове дијаспоре и западних обавештајних агенција активно су се ширили црни митови о „руским колонијалистима“ који су наводно тлачили несрећне Украјинце. Пројекат Украјине добио је моћну информативну, идеолошку, политичку и финансијску подршку на Западу.

„Украјински рајх“

У информативном правцу, посебно међу омладином, почело је дивљење према нацистичкој Немачкој. Почео је процес стварања „украјинског рајха“ који је циљао на остатак руске цивилизације и руски народ. Актуелна борба на украјинском фронту показала је да су савремени украјински нацисти слепо у сваком детаљу копирали своје идоле – нацисте из Трећег рајха.

Иако су се прави нацисти према украјинским полицајцима односили као према људима нижег ранга са руског истока, а били су потребни за црне послове – борбу против партизана, илегалаца, за заштиту окупиране територије и концентрационих логора, за геноцид над Јеврејима, Пољацима и Русима (Видети: „Зверства украјинских националиста“). Али, кога брига. Главна ствар је начин стварања недовршеног „Укрорајха“.

Прво, људи су осиромашени, опљачкани, наука, образовање, култура, као и привреда су уништени, доведени до брзог изумирања. А онда су рекли да су „проклети Московљани“ криви за све њихове невоље. Иако су народ опљачкали олигарси, политичари и њихове слуге, укључујући интелектуалце који су радили на развоју украјинског мита, користећи методе старих и нових господара (Пољака, Аустријанаца, Немаца и Американаца).

Истовремено, „украјински рајх“ је очигледан фалсификат. Немачки нацисти су ипак изградили моћну индустрију и војску, реализовали грандиозне инфраструктурне пројекте и направили пробој у науци и технологији. Бринули су о образовању, култури и просперитету народних маса, порасту становништва. Украјински нацисти, као пројекат локалних (олигарха) и западних господара, једноставно убијају своју земљу и народ. И сада је претварају у Руину-2.

Готово потпуности је уништен и опљачкан (и пре почетка рата) моћни научни и индустријски потенцијал Малорусије, саобраћајна инфраструктура је запуштена, а култура и образовање су уништени. Напредна свемирска, авио-индустрија, бродоградња и производња мотора су уништени и једва опстају. У ствари, ово је социо-економски геноцид. Милиони људи су избачени на улице, лишени средстава за живот, морали су да траже друге изворе прихода. Многи су били приморани да забораве на науку, наставу, проучавање, производњу, било коју врсту стварања. Отишли ​​су у западне земље да раде: као радници, служавке, болничарке, у сфери порока, итд. Обичан народ је био заокупљен једним задатком – да преживи. На овој позадини почело је брзо изумирање „независне“ Украјине.

Као резултат тога, руска и „рускофона“ већина, лишена лидера, организованости, подршке Руске Федерације, деморалисана имитацијом борбе постојећих проруских политичких снага, попустила је пред дрском „украјинском“ мањином, која је била добро  организована, подржана од власти и Запада.

За отприлике једну генерацију, „украјинска“ мањина и западњаци покорили су централни део Мале Русије, Кијевску област, и значајно су ојачали на истоку и југу, у Новорусији. Створена је етничка украјинска химера, „украјински рајх“. Чак и званично признатих статистиком, 14 милиона руских становника Украјине је од стране кијевског режима проглашени су „руско говорећим људима“, људима без одређене националности. Још 25 милиона Руса-Украјинаца постали су „Украјинци који говоре руски“, практично „пета колона Москве“. Били су подвргнути снажном информационом нападу, зомби програмирању уз помоћ медија и интернета.

Тако је настала украјинска химера, полигон за етноцид Руса, претварајући их у „Украјинце“ – „украјински Рајх“, који је требало да умре у име „просвећеног и слободног“ Запада.
С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://topwar.ru/194558-zachem-sozdali-ukrainskij-rejh.html

One thought on “Зашто је стваран „Украјински Рајх“”

Оставите одговор на Zašto je stvaran „Ukrajinski Rajh“ – Novinarstvo odgovorno za stvarnost Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *