• Чини се да филозофија постоји откад је човек научио да буде свестан себе и околности око њега. Међутим, зашто је она потребна?

АУТОР: Ајн Ренд

Постоје физика, биологија и хемија које објашњавају законе природе. Постоје књижевност и историја које нас урањају у потпуно нови контекст. Чиме се бави филозофија? И, што је најважније, како то може бити корисно савременом човеку?

Филозофија: шта је то и зашто је потребна

 Зашто је потребна филозофија, добро илуструје пример из жанра фантастике: претпоставимо да сте астронаут који се срушио на њему непознату планету. Ипак, преживео је. По изласку са поквареног свемирског брода постављате себи и свету око себе три главна питања:

Где сам?

Како то да сазнам?

Шта да радим?

Када сте далеко од куће, дакле, прво што нас занима је где смо стигли. Ово је тачка ослонца одакле све остало започиње. Ако нам је планета непозната, тражимо потврду хипотеза које се појављују у нашој глави. Да видимо да ли је планета погодна за живот, какво је стање у ваздуху и да ли сунчева светлост долази овде. Када утврдимо, макар приближно, где се налазимо, поставља се главно питање: шта сада да с тим радимо?

Пример астронаута је алегорија живота. По правилу лако можемо разумети где се налазимо – што се тиче физичке локације – али имамо потешкоћа у покушају да схватимо зашто смо овде и, што је најважније, због чега. Већина људи проживи своје дане у овом незнању, с времена на време доживљавајући радост, бес, тугу и друге емоције, али потпуно несвесни узрока и последица.

Људима није очигледно да проблем лежи у овим питањима без одговора и да постоји само једна наука која може одговорити на њих – филозофија.

Филозофија вам сигурно неће дословно рећи где сте – Њујорку или Занзибару – али сигурно ће пружити методе да то сазнате. За разлику од било које друге научне области, филозофија ради са аспектима универзума који су повезани са свиме. Да ли се налазимо у разумљивом, структурном и потпуно препознатљивом окружењу – или смо, напротив, окружени хаосом и светом неистражених предмета, чију природу тек треба да научимо? Какав је наш однос са овим објектима? Какви су они у односу на нас – објекти или, можда, субјекти? И уопште: да ли је објекат заиста онакав какав изгледа?

Одговорима на ова питања бави се главна грана филозофије – метафизика, или, на језику Аристотела, being qua being („битије као такво“). Друга грана – епистемологија – бави се проучавањем метода људске спознаје, помоћу којих се анализира „битије као такво“. Постоји и трећа грана – етика, примењена грана филозофије, јер се она не односи толико на све што постоји, већ на одређену особу и њен поглед на свет. Етика или морал одређује скуп вредности који управља избором и поступцима особе, тј. представља главни регулатор живота људи. Последице избора управо проучава политика – четврта  грана филозофије, чији је објекат истраживања принципи постојећег друштвеног система. Политичка филозофија вам неће рећи колико бензина и ког дана у недељи ћете добити, али ће вам рећи да ли држава има право да успостави такве норме. Пета и последња грана филозофије је естетика, наука о уметности која се заснива на метафизици, епистемологији и етици. Уметност има посла са потребама у области обнављања људског сазнања.

Сада је отприлике постало јасно од чега се састоји филозофија, али још увек нема одговора на питање „зашто је то потребно обичном човеку?“ На први поглед може се чинити да се филозофија бави проучавањем апстрактних идеја које немају никакве везе са стварним животом. Међутим, то није тако.

„Можда је то добро у теорији, али у пракси не функционише“ – говорио је Платон.

„Не могу то да докажем, али осећам да је то истина“, говорио је Имануел Кант.

„То може бити истинито за тебе, али не и за мене“, говорио је Вилијам Џејмс.

„То је могло да буде истина јуче, али не и данас“, тврдио је Хегел.

Да ли вам ове фразе звуче превише познато? Вероватно. Зато што их користимо са различитим интензитетом у раду, у комуникацији са блиским људима и у дискусијама. Међутим, то не негира чињеницу да се слажемо са закључцима филозофа, који су, по нашем мишљењу, далеко од тога да знају како функционише стварни живот.

Па ипак, филозофи су ти који схватају колико су човек и свет око њега контрадикторни, али такође схватају да је, упркос противречностима, све повезано са свиме. Филозофија помаже у формулисању мишљења о свету, разумевању његове нелогичности, утврђивању шта је исправно или погрешно за одређену особу, ситуацију и појаву. Она, могло би се рећи, помаже да се упозна цео свет и примени то знање у свакодневном животу.

Како филозоф мисли

Најбољи начин за проучавање филозофије, а истовремено и света око вас, је метод филозофског истраживања. Приступ јако подсећа на детективску причу, у којој детектив поставља себи циљ да по сваку цену дође до коначне истине, односно да утврди шта је истина, а шта лаж. У раду детектива најважније је утврдити основу, фундамент знања које се истражује. Ако се направи грешка у основним принципима по којима систем функционише, тада ће се све остало урушити и престати да буде „део истраживања“.

У филозофији су такви темељи метафизика и епистемологија. На основу чињенице да је свет спознатљив, а ум способан да овлада овим знањем, можете разговарати о етици, политици и естетици. Шта бисте постигли ако, на пример, браните искреност као основу етике, али истовремено тврдећи да реалности не постоје?

Грешка непрофесионалаца у филозофији је навика сагледавања последица уз занемаривање њихових узрока.

Другим речима, сваки поглед на свет или став према ситуацији последица су анализе чињеница које су темељ сваког знања. Без ослањања на непоколебљиве истине усвојене емпиријски, немогуће је формулисати исправан, истинит став према ситуацији. Добра илустрација може бити басна „Свиња под храстом“ И .А. Крилова, у којој је свиња, сакупивши жир са земље у близини храста, почела да копа земљу, претпостављајући да су остали негде испод.

„… Када би ка врху могла да подигне њушку,

Тада би јој јасно било

Да  жир на мени расте“.

Незналица је заслепљена

Грди науку и учење

И све научне радове,

Не осећајући да ужива у њиховим плодовима.

Филозоф, за разлику од свиње из басне, увек анализира чињенице које су пред њим, проналази узрочно-последичне везе и тек после тога доноси закључке о свету, политици или уметности.

Испоставило се да је филозофија истовремено теоријска и примењена дисциплина која вам омогућава да упознате основе универзума, као и да видите последице и узроке тих основа. Филозофија, могло би се рећи, помаже у формулисању погледа на свет, као и система вредности, заснованог на стварном стању ствари и истинском знању о свету.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: http://www.dal.by/news/19/25-03-21-2/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.