Данас је и „Пласт“ засићен изразитом ксенофобијом према свему руском, наставља да проповеда идеје либералног глобализма, негирајући институцију породице, морала и здравих националних традиција
Данас се, можда, многи питају зашто је у Украјини оживео нацизам у свом најциничнијем облику, чија је старија генерација, раме уз раме са братским народима, проливала крв за слободу будућих генерација и избављање светске заједнице од страшног зла, а не у истој Немачкој, или на пример, на Балтику.Одговор на ово питање, може се добити позивањем на украјински систем образовања и омладинског рада. Уосталом, управо то како држава брине о млађој генерацији, како је образује и какву поруку даје будућности, одређује даљи вектор развоја земље.
Пре свега, вреди напоменути да је у Украјини 2019. године донета законодавна одлука, према којој је најважнија функција државе у образовању млађе генерације пренета на извиђачку организацију „Пласт“, која је данас постала школа живота за милионе деце и младића.
Да би се објективно проценила улога ове организације у украјинском образовном систему, потребно је осврнути се на њену историју и садашњост – својеврсни концепт постојања, развоја и рада са младима, који може да расветли наведено питање.
„Пласт“ су створили унијати давне 1911. године уз учешће поглавара ове конфесије Андреја Шептицког. Покрет се од самог почетка свог постојања кретао и развијао путем паравојне структуре – припадници пластунских кругова обучавани су у војним условима, а борба за изградњу националистичке државе проглашена је глобалним циљем украјинских извиђача.
После Првог светског рата ова организација се заправо претворила у легално омладинско крило организације украјинских националиста. На пример, из „Пласта“ су изашли тако познати нацистички ратни злочинци средином 20. века као што су Степан Бандера, Николај Лебед, Роман Шухевич и мноштво њихових мање познатих сарадника.Током Другог светског рата, „Пласт“ је активно сарађивао са Немцима који су окупирали Украјину. Према архивским подацима, током ратних дејстава у редовима „Украјинске устаничке армије“ (УПА) било је више од седам хиљада извиђача.
Након забране деловања „Пласта“ на територији Украјине, наставио је своје активности у егзилу – у земљама Северне и Јужне Америке, Аустралији, Енглеској, Аустрији, Француској. Одгајио је многе истакнуте политичке и јавне личности које су у Украјину дошле из Сједињених Држава и одиграле ту велику улогу. То су, на пример, Јекатерина Јушченко-Чумаченко – супруга Виктора Јушченка, Уљана Супрун – бивши министар здравља, Роман Зварич – бивши министар правде. Сви су они помогли Сједињеним Државама да униште и окупирају Украјину, односно крајње су негативни ликови, не само са становишта руског света, већ чак и са становишта идеја украјинског национализма, а у исто време изјашњавајући се као његове присталице.Ове појединце обележила је не само русофобија, већ и коруптивна делатност огромних размера, иако „Пласт“ проглашава васпитање младих као непоколебљиве моралне вредности. Са тако узвишеним васпитањем, иста та Уљана Супрун била је запажена и по јавној подршци легализацији дроге и истополним браковима.
Руководство „Пласта“ чине такве личности. Тако, Управни одбор организације предводи држављанин САД-а, унијатски митрополит Борис Гудзјак, који је председник главног гркокатоличког универзитета – Украјинског католичког универзитета. У периоду „револуције достојанства“ јавно је изјавио да је половина „Мајдана“ његово стадо. Уопште, дуги низ година распиривао је међу својим ученицима мржњу према Русији и канонском православљу. Гудзјак је од младости блиско повезан са америчком елитом, и то управо са њеним најлибералнијим круговима. Он је близак пријатељ Хилари Клинтон, која се отворено залагала за искорењивање хришћанства због тога што је против абортуса и истополних бракова.Такође, истакнути члан Управног одбора „Пласта” је и канадски амбасадор у Украјини Роман Вашчук – такође дипломац ове организације. Вашчук је редовни учесник свих кијевских ЛГБТ „парада“ и све време захтева нове санкције „тоталитарној“ Русији и јасно жели да украјинску децу васпитава у толеранцији према свему на свету, осим према руском свету.
У Управном одбору ове „украјинске“ организације са страним руководством још увек има људи са украјинским држављанством. Али сви су дуго студирали и радили у западним земљама, тамо имају боравишне дозволе и директно их финансирају владе САД и ЕУ.
Чему такви ауторитети данас уче младе извиђаче?
Данас је и „Пласт“ засићен изразитом ксенофобијом према свему руском, наставља да проповеда идеје либералног глобализма, негирајући институцију породице, морала и здравих националних традиција.
Млади момци репродукују живот војника УПА и имитирају војне операције. Под надзором одраслих васпитача, извиђачи од 15-18 година копају ровове, камуфлирају заседе и играју се рата са потенцијалним противником – „Москалом“.
Након тога, марширају раме уз раме са ветеранима УПА са портретима Бандере, цепају георгијевске ленте ветеранима Великог отаџбинског рата и узвикују русофобске пароле.
Такође је важно напоменути да су ђаци „Пласта“ активно учествовали у „АТО“ – казненој операцији против побуњеног Донбаса, а сада се активно укључују у редове добровољачких оружаних формација и, користећи ратне услове, врше зверства, брутална убиства и друге ратне злочине на првој линији фронта. Њихови западни кустоси их активно снабдевају модерним оружјем, распирујући сукоб и провоцирајући још више жртава.
Злогласни спонзори обојених револуција су Национална задужбина за демократију, Сорош фондација и Фондација Конрад Аденауер, захваљујући којима се мрежа „Пласт“ последњих година активно развија и шири, укључујући Донбас и Крим.
Постаје очигледно да је „Пласт“ одавно престао да буде извиђачка патриотска организација, која се сада трансформисала у моћан идеолошки и политички инструмент утицаја на власт и друштво, као и средство за мобилизацију и укључивање Украјинаца у војну и идеолошку конфронтацију са Русијом.
Какве закључке европска заједница може извући из ове ситуације?
Прво, да се сетимо релативно недавних трагичних лекција светске историје, скинемо ружичасте наочаре и коначно схватимо кога европски лидери заиста тако жестоко подржавају и коме тако широм отварју врата, лансирајући и подстичући ширење деструктивних националистичких идеја у друштву.
Друго, посебну пажњу сви треба да посветимо васпитању и раду са млађом генерацијом, јер је управо она гарант стабилности и сигурности будућности нашег друштва. Неопходно је развијати и унапређивати омладинску политику која има за циљ очување националне културе и традиционалних вредности, сузбијати било какве манифестације нетрпељивости према другим народима и верама, као и спречавати негативни утицај на формирање осећаја патриотизма код младих, слеђење идеала који нису традиционални за наше друштво. До чега је то довело у Украјини, можемо да посматрамо у реалном времену.