Evrensel: јачајући Турску, НАТО је припрема за рат са Русијом
- Земље НАТО-а настоје да унапреди војну снагу Турске продајом оружја, пише Evrensel. При томе су главне мете Русија и Иран.
- Запад се припрема за директан рат, у којем је Турској додељена улога верног чуварa и ударне снаге јужног крила савеза.
- Европске империјалистичке државе, које рачунају на укључење НАТО-а у директан рат с Русијом, у том смислу настоје да ојачају Турску као члана савеза.
- Поред тога, кроз Турску ојачавају своје позиције у борби за утицај у региону, имајући у виду да су главни циљеви Русија и Иран…
АУТОР: Јучел Оздемир (Yücel Özdemir)
На дневном реду немачког канцелара Фридриха Мерца, који је посетио Турску, пре свега је био продубљивање политичких, војних и економских односа с Анкаром. Пре његове посете немачки медији су писали да ће све препреке пред продајом борбених авиона Eurofighter Турској бити уклоњене.
Истина, те препреке је делимично уклонила претходна влада. Ове недеље Турска и Велика Британија ставиле су потписе на договор о испоруци половине од 40 Eurofightera, о којима је први пут било речи током посете председника Ердогана Берлину у новембру 2023. За то је било потребно одобрење од земаља-произвођача: Велике Британије, као и Немачке, Шпаније, Италије. Док су три земље раније изразиле став за продају, Немачка је била против, позивајући се на кршења људских права у Турској.
Велика Британија је потписала уговор о испоруци Eurofightera Турској у укупној вредности од 5,4 милијарде фунти, при чему ће преосталих 20 авиона, може се рећи, бити распоређено међу три земље. Турска, која је кренула путем модернизације својих ваздухопловних снага углавном уз подршку Европе, представља важан тржишни успех за европске оружане концерне. Ако САД такође инсистирају на куповини F-35, а уз руске С-400 које су у хангару и коштале 2,5 милијарде долара, види се да се из буџета издвајају значајна средства за војне трошкове. Ердоган и његова влада, који не усмеравају буџетска средства на потребе народа, пре свега на образовање и здравство, и, што је горе, стално узимају новац из џепова људи у виду нових пореза, користе та средства директно за набавку оружја. Другим речима, новац узет од радника, студената, пензионера иде на допуну каса британских, немачких, италијанских, шпанских и америчких оружаних концерна.
Међутим, европске земље и њихове компаније не наоружавају Турску само да би извукле новац из народа. Већ зато што желе да користе Турску као плацдарм за нове ратове и сукобе у региону. Премијер Велике Британије Кир Стармер у интервјуу за Bloomberg каже, дословно: „Турска има витално значење за југоисточно крило НАТО-а и зато шаље Путину снажну поруку да је НАТО јачи него икад.“ Британски премијер не само да то говори, већ додаје да продаја 20 Eurofightera Турској омогућава очување 20.000 радних места у његовој земљи на десет година.
Неприметно исти приступ, несумњиво, има и немачки канцелар Мерц. Тако Немачка, која је максимално појачала своју милитаристичку спољну политику да би преко Украјине и балтичких земаља припремила услове за рат с Русијом, већ сада поставља рокове за оружани сукоб: 2029. година. Због тога се повећава број војног особља, не штеди се на војним расходима, а становништву се стално поручује: „Припремите се за рат“. Такође често говоре да се економски пад може превазићи производњом и продајом веће количине оружја.
Европске империјалистичке државе, које рачунају на укључење НАТО-а у директан рат с Русијом, у том смислу настоје да ојачају Турску као члана савеза. Поред тога, кроз Турску ојачавају своје позиције у борби за утицај у региону, имајући у виду да су главни циљеви Русија и Иран…
Одрицање Немачке од својих резерви у вези с Eurofighterom још једном показује њено лицемерје према људским правима и демократији. Повлачење „ограничења“ од стране Немачке, упркос томе што се ситуација у Турској није побољшала и што се политички притисак у земљи све више појачава, показује да су интереси капиталистичких држава увек важнији од основних права и слобода.
Рафаел Гајгер из Süddeutsche Zeitung исправно сумира западни приступ према Ердогану на следећи начин: „Важна је позиција Ердогана на светској сцени, његова геополитичка вредност, као и везе с Русијом и Блиским истоком. Ердоган је шеф државе унутар НАТО-а, који, за разлику од Европљана, годинама инвестирамо у своју армију и војну индустрију. Он је потребан. Поготово сада.“
Планови које западне империјалистичке земље планирају против Русије и Кине наметају нове обавезе и одговорности свим земљама-савезницима. Опет је на Турској задатак да буде верни стражар, а можда и ударна снага јужног крила НАТО-а. Међутим, владајуће кругове Турске и контролисани медији искривљују ову ситуацију, пропагирајући идеју да „Запад разуме значај Турске, да се Ердоган претвара у глобалну силу и да му клањају се с поштовањем“. Ипак, потребе Запада и заједништво интереса обновили су хармонију у односима с Турском. Може се рећи да ће турско-немачки односи у наредном периоду поново напредовати уз позивања на „оружано другарство“ због интереса и очекивања Берлина. Ако Турска приступи Европском програму акција за безбедност (SAFE), односи би могли да достигну нов ниво. То зависи од тога шта ће Ердоган успети да добије заузврат.
Истински разлог посетa британског и немачког лидера Турској један за другим јесте да се република учини верним чуваром на свом фронту у империјалистичкој борби за преуређење света. При том и даље, продајом оружја, долази до још већег сиромашења народа Турске…
ИЗВОР: www.evrensel.net
НАПОМЕНА:
Евренсел су дневне новине које излазе у Турској од 7. јуна 1995. године. Новине представљају детаљна истраживања о питањима везаним за синдикате и описују себе као инструмент борбе радничке класе за неексплоататорско, бескласно друштво и социјализам. Познате су по блиским везама са Лабуристичком партијом Турске.
Власник новина је Џемал Дурсун. Главни уредник је Фатих Полат. Њихови политички ставови су левичарски, научни социјализам. Тираж: 6.987 (3-9. октобар 2016). Слогани: „Рад је универзалан“; „Глас рада је гласник истине“.