- Целокупна украјинска територија треба да пређе под контролу руске војске и цивилно-војне управе
АУТОР: Александар Владимиров
Око 2 сата ујутру 25. априла 2022. године избио је пожар на два објекта у Брјанску: складишту нафтних деривата у нафтном складишту „Транснефт Брјанск-Дружба АД“ на Московској авенији у Фокинском округу града и резервоару за дизел гориво, са запремином од 10 000 кубних метара, а на територији нафтног комплекса на Снежитељском валу. Руски истражни комитет истражује околности инцидента.
Очигледно, пожар у два складишта нафте у исто време није случајан. Стручњаци сматрају да су разлог за ово ваздушни удари, највероватније уз помоћ дронова. Скренуо бих пажњу на чињеницу да се Брјанск налази на удаљености већој од 100 километара од украјинске границе.
Међутим, овде није крај. У раним јутарњим часовима, истог дана, две украјинске беспилотне летелице оборене су изнад села Боровскоје у близини града Риљска, 30 километара од границе, у Курској области.
Откривена је законитост. Свака посета Кијеву високог западног званичника обележена је значајном акцијом против Русије.
Британски премијер Борис Џонсон боравио је 10. априла 2022. у главном граду Украјине. Подсетимо да је 14. априла 2022. године водећи брод Црноморске флоте, крстарица „Москва“, озбиљно је оштећена и потонула је. Затим, 25. априла 2022. амерички секретар за одбрану Лојд Остин и амерички државни секретар Ентони Блинкен посетили су Кијев и састали се са украјинским председником Владимиром Зеленским и његовим тимом. И исте ноћи изведен је ударац на резервоаре нафте у Брјанску. У региону Курск две беспилотне летелице нису стигле до својих циљева.
Током састанка 25. априла, Украјинцима је речено да ће САД пружити Украјини нови пакет војне помоћи од 322 милиона долара. Осим тога, Вашингтон ће следеће недеље почети да расправља о питању обнављања дипломатског присуства у Украјини.
Занимљива чињеница. После рунде руско-украјинских преговора у Истанбулу 29. марта 2022. године, такозваног „истанбулског инцидента“, од 19. априла 2022. године, дипломатска представништва 16 земаља вратила су се у Кијев.
Значајну изјаву у интервјуу за „Украјинску правду“, који је објављен 25. априла 2022, дао је председник Врховне раде Украјине Руслан Стефанчук. Он је на питање о могућности промене Устава Украјине у случају добијања безбедносних гаранција одговорио: „Зашто? Ако добијемо гаранције, користићемо те гаранције. А оно што пише у уставу за НАТО, за ЕУ је наша перспективна визија будућности.“
На појашњено питање да ли ће Украјина изменити одредбу устава о путу ка уласку у НАТО, рекао је: „Нећемо. Промена устава није и никада неће бити сама себи сврха. То је инструмент.“ Стефанчук још средином марта 2022. није искључио такав сценарио.
Војна помоћ Украјини од Сједињених Држава и њених савезника је огромна. Од 24. фебруара 2022. године, од датума почетка руске специјалне војне операције, до 22. априла 2022. године, Кијев је добио 3,4 милијарде долара финансирања, а са 322 милиона долара објављених 25. априла, износи око 3,72 милијарде долара.
Пентагон је 22. априла 2022. на свом сајту објавио списак и количину наоружања намењену Кијеву, а представио их у облику детаљне листе. Наведимо је у целости да би размера помоћи била јасна:
„Више од 1400 ПЗРК Stinger – преносни противавионски систем;
Више 5500 противтенковских система „Javelin“;
Више од 14 000 других противтенковских система;
Више од 700 тактичких беспилотних летелица „Switchblade“;
90 комада хаубица 155mm и 183 000 граната за ове хаубице;
72 тактичких камиона за вучење хаубица од 155mm;
16 хеликоптера Ми-17;
Стотине блиндираних теренаца HMMWV (High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicles);
200 комада оклопних транспортера БТР M113;
Више од 7.000 јединица стрељачког оружја;
Више од 50 000 000 метака;
75 000 комплета заштитних прслука и шлемова;
121 примерак тактичких беспилотних летелица „Phoenix Ghost“;
Ракетни системи са ласерским навођењем;
Беспилотне летелице „Puma“;
Беспилотне чамце обалске страже;
14 противартиљеријска радара;
2 противминска радара;
2 радара воздушног осматрања;
Усмерене противпешадијске мине M18A1 „Claymore“;
Експлозиви Ц-4 и опрема за рушење за уклањање препрека;
Тактички заштићени системи везе;
Уређаји за ноћно осматрање, термовизијски системи, оптика и ласерски даљиномери;
Услуге за добијање података са комерцијалних сателита;
Заштитна опрема за уклањање експлозивних средстава;
Средства хемијске, биолошке, радиолошке и нуклеарне заштите;
Медицински материјал, укључујући комплете прве помоћи.“
Судећи по горњој листи, акценат на снабдевању наоружањем постепено се помера у корист тешких система. Осим тога, постале су познате намере САД да Украјини испоруче америчке ракетне системе . M142 HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System).
Овај комплекс укључује петотонску ФМТВ шасију троструко заштићену, а у коју су смештене две врсте опреме: шест реактивних пројектила са дометом гађања до 70 km или лансер за једну ракету tipa ATACMS (Army TACtical Missile System) са домет до 300 km.
Испорука у „ATACMS“ модификацији формално не крши Режим контроле ракетне технологије (РКРТ), јер садржи ограничења у испоруци ракетних система и беспилотних летелица способних да испоруче терет од 500 кг или више на удаљености од најмање 300 км.
Очигледно, захваљујући присуству таквог наоружања, Кијев ће моћи активније да спроводи планове за преношење непријатељстава на територију Русије. Због тога би ови ракетни системи требало да буду приоритетне мете руског прецизног наоружања.
Током брифинга за новинаре, а после путовања у Кијев 25. априла 2022., министар одбране САД Лојд Остин је упитан: „Да ли дефинишете циљеве Америке за успех у Украјини сада другачије него на почетку овог рата? И ако је тако, који су ти циљеви данас?“
Шеф Пентагона је одговорио следеће: „Желимо да Украјина остане суверена земља, демократска земља способна да брани своју суверену територију. Желимо да видимо Русију ослабљену до те мере да не може да уради оно што је урадила инвазијом на Украјину. Дакле, искрено, она је већ изгубила већину свог војног потенцијала и већину својих трупа. И не желимо да она може врло брзо да реплицира ту способност.“
Дакле, САД виде оружани сукоб у Украјини као рат на исцрпљивање Русије, чији би резултат требало да буде критичан губитак војног потенцијала наше земље.
Као што знате, на годишњем састанку Савеза одбрамбених индустрија Свердловске области 22. априла 2022. године, Рустам Миннекаев, вршилац дужности команданта Централног војног округа, именовао је главне задатке друге фазе специјалне војне операције у Украјини:
„Од почетка друге фазе специјалне операције, која је већ почела пре само два дана, један од задатака руске војске је да успостави пуну контролу над Донбасом и јужном Украјином. То ће обезбедити копнени коридор за Крим, као и утицати на виталне објекте украјинске привреде.
Он је рекао и да је „контрола над југом Украјине још један излаз у Придњестровље, где такође постоје чињенице угњетавања руског говорног становништва”.
Говор Рустама Миннекајева примила је огромна већина грађана Русије веома позитивно. Први пут од такозваног „Истанбулског инцидента“, циљеви за другу фазу Специјалне војне операције јасно су постављени на дневном реду јавности. Недостатак недвосмислених информација о овој теми дао је повода за велики број гласина, нагађања, па чак и дефетистичких расположења.
Може се претпоставити да током друге фазе Специјалне војне операције руске војске и трупе ДНР и ЛНР планирају да преузму пуну контролу над територијама ДНР и ЛНР унутар административних граница дотичних региона, као и Харкова, Херсона, Запорошке, Николајевске и Одеске области. Можда је реч и о територији Дњепропетровске области. Укупно: осам региона.
С обзиром на циљеве Америке у Украјини, које је најавио амерички секретар за одбрану Лојд Остин, као и на активне покушаје кијевског режима да пребаци непријатељства на руску територију, тако да друга фаза Специјалне војне операције очигледно неће бити последња.
Природан ток догађаја, све већа ескалација, као и геополитички фактори говоре да би зона деловања руске операције требало постепено да се прошири на целу Украјину.
Само успостављање војне контроле над целом украјинском територијом омогућиће потпуно затварање западног пројекта „Украјина-Анти Русија“. Украјина као држава мора да нестане са политичке карте света. Сваки други сценарио биће само привремено решење за овај проблем.
Даље, деловима региона ослобођених од нацистичког режима у Кијеву на крају треба дати прилику да постану део Русије кроз процедуре утврђене међународним правом. Остатак украјинске територије, која је такође одувек била исконски руска, требало би да буде под протекторатом Русије са свим последицама које из тога произилазе.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://russtrat.ru/analytics/30-aprelya-2022-0010-10101?ysclid=l5577okr3j141309859