- „Западу је потребна подређена Турска, као део лука хаоса и нестабилности. Овим речима политиколози коментаришу терористички напад који се догодио дан раније у Истанбулу и његову политичку позадину. Ко стоји иза овог злочина, зашто је он лично усмерен против Ердогана и како Турска може да одговори на њега?
АУТОР: Геворг Мирзајан
Пре свега, вреди подсетити да је Турска данас земља у рату. Њене трупе заузимају део Сирије и индиректно учествују у читавом низу војних сукоба на Блиском истоку. А на самој турској територији наставља се борба централне власти против сепаратиста из реда турских Курда.
Међутим, уз све ово Турска је одвикла оду великих терористичких напада. На жалост, 13. новембра, подсетилу се је на њих. Бомба је експлодирала у туристичкој улици Истиклал у Истанбулу, при чему је погинуло шест људи, а повређено је више од 80 људи.
Снаге безбедности су ухваћену терористкињу већ представиле јавности. Испоставило се да је то жена курдске националности, Ахлам Албашир, која је (судећи по снимцима камера) седела на клупи 45 минута, а након њеног одласка бомба је експлодирала управо на том месту. Заједно са њом, полиција је привела и више од 40 људи.
Чак и ако половина притвореника буде пуштена као невина (јасно је да у таквој ситуацији има доста осумњичених), већ је очигледно да је напад пажљиво планиран. Штавише, судећи по прелиминарним изјавама турске стране, у овом планирању учествовало је мноштво играча, са којима Анкара има веома тешке односе.
Тако је током испитивања осумњичена извршитељица напада изјавила да је прошла специјалну обуку у камповима курдских бораца и да је илегално ушла у Турску из Сирије, што је властима омогућило да курдске борце именују као директне извршиоце терористичког напада. Поред тога, према наводима власти, група извршилаца је требало да елиминише директног починиоца, а затим да побегне на територију Грчке (са којом је Турска последњих година више пута била на ивици непријатељстава).
Коначно, турско руководство је директно оптужило Сједињене Државе за организовање напада.
Очигледно не само зато што Американци снабдевају и штите курдске борце у Сирији. Иначе, Турци не би одбили да приме америчко саучешће (традиционални дипломатски чин који се увек изражава у таквим случајевима).
„Саучешће које су изразиле Сједињене Државе требало би, према мом мишљењу, да се оцени као радња убице који је први стигао на место злочина“, рекао је турски министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу. Мало је вероватно да би се министар одлучио на такве речи без одобрења председника земље Реџепа Тајипа Ердогана. Особе против које је, према мишљењу бројних експерата (и турских и руских), био усмерен овај терористички напад.
Човеку који је, премао Западу, превисоко полетео и који се понаша превише самостално.
„Председник Ердоган почео је превише тога да привлачи себи. И преговори између Русије и Украјине, и жито, и гасно чвориште, и војни сукоб између Азербејџана и Јерменије“, пише руски политиколог Марат Баширов.
Наравно, нисмо говорили о некаквом физичком убиству лидера Турске – 2016. су покушали, али није успело. Уместо тога, његови противници на Западу изабрали су другу стратегију – да што више поткопају унутрашњу политичку ситуацију у земљи и покушају да постигну или смену Ердогана на изборима 2023, или да га натерају на масовну превару да би власт узели после унутрашњих немира.
А шансе за то постоје, јер изборне позиције турског лидера сада нису тако јаке. Пре свега, због економије. У нултим годинама, захваљујући својој компетентној економској политици, успео је да придобије подршку становништва и спречи потенцијалне војне ударе (који су се у Турској дешавали против сваког исламистичког лидера који је победио на изборима), а сада је земља у озбиљнoj економскoj кризи. Стопа инфлације прелази 80%.
И у овој ситуацији, терористички напад задаје ударац не само туристичкој индустрији, већ и другом стубу Ердогановог легитимитета – унутрашњој стабилности. Штавише, ударац је вишесмеран – говоримо како о неспособности турског лидера да заштити Турке, тако и о последицама могућих одговора.
„У јуну 2023. у Турској ће бити одржани председнички и парламентарни избори. Земља је подељена строго на пола између умерених исламиста Ердогана и прозападних кемалиста. Гласови Курда могу играти одлучујућу улогу. А сада Сједињене Државе желе да испровоцирају Ердогана терористичким нападима да започне рат против Курда унутар Турске и тако од свих Курда направи непријатеље Ердогана. А онда ће сви Курди гласати против Ердогана“, пише руски политиколог Сергеј Марков.
Коначно, терористички напад има и јасно видљив спољнополитички аспект. Напад се догодио тачно уочи Ердоганове посете самиту Г20, где је требало да одржи важан састанак са Џозефом Бајденом.
„У Индонезији, према три поуздана извора, Ердоган је желеои да буде признат као председник велике државе која игра све већу улогу, од Украјине преко Либије до Сирије, где су стациониране њене трупе или турски војни саветници – пише лист „Bloomberg“. Како ће Ердоган сада разговарати са америчким председником – после нових оптужби (уосталом, Бајден је био потпредседник у администрацији Барака Обаме, која је, према турској страни, била организатор покушаја државног удара 2016. године )?
При томе, западни политичари заборављају да имају посла и са мајстором геополитике. Ердоган је један од оних играча који на сложене нападе могу да одговоре и сложеном одбраном. А Анкара већ обећава да ће одговорити.
„Знамо какву поруку желе да нам пошаљу они који су спровели ову акцију. Примили смо ову поруку. Не брините, ми ћемо одговорити у потпуности и додати још одозго“, рекао је турски министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу. Сада, јасно је, Ердоган можда има довољно опција за ову реакцију – и дипломатских и војних.
„Ускоро ће, вероватно, Шведску, Финску и НАТО подсетити на свој став о антитерористичкој политици, неспремности за изручење курдских ‘лидера’ и непоштовању интереса Анкаре, што директно утиче на њену безбедност. Такође ће бити могуће сасвим спокојно започети још једну војну кампању против ‘огранака’ РПК – Радничке партије Курдистана. И мало је вероватно да ће САД и колективни Запад у целини моћи било шта да приговоре у овом случају, – пише Владимир Аватков, шеф Одељења за Блиски и постсовјетски исток ИНИОН РАН. – Генерално, има пуно опција за акције и могућности. Главна ствар је да их можете правилно користити. И донети закључке. Још једном: Западу је потребна подређена Турска или Турска као део лука хаоса и нестабилности.
Ердогану таква не треба. Да, и Русији, уопште, није таква потребна.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2022/11/14/1186679.html