- Колективни Запад, који почива на клептократији и ароганцији, тешко може да понуди Русији било шта корисно и значајно због непрекидног лудила око санкција и организованих дезинформација, као и због сопственог научног и културног пропадања.
- Зато је важно избацити Запад из нашег информационог поља.
- Нека професионалне дипломате наставе да се баве билатералним односима, а војска – да јача одбрамбене способности земље.
- У међувремену, садржај из земаља глобалног Југа и глобалног Истока треба умногостручити и тиме проширивати процесе многополарности.
АУТОР: Леонид Савин
У Русији (али не само у Русији, ово важи и за Латинску Америку, Африку, Блиски исток и Азију) и даље се велика пажња посвећује колективном Западу. У неким земљама, то би се могло објаснити чињеницом да западни глобалистички медији и даље активно раде тамо, непрестано усмеравају пажњу обичних људи и изазивају интересовање или за догађаје у западним земљама или кроз призму западног светоназора.
Међутим, у Русији, где су такви медијски агенти или сâми напустили земљу или су проглашени непожељнима након почетка руске Специјалне војне операције (СВО), пажњу на западној агенди држе државни ТВ канали, а имитирају их онлајн публикације и блогери. Ова ситуација није у складу са изјавама руског руководства о потреби стварања праведнијег многополарног светског поретка, као и образовања у складу са родољубивим вредностима унутар земље.
На крају крајева, ако стално покрећете бла-бла емисије, емитујете вести са нагласком на западни свет, чак и са критичких позиција (између осталог, погледајте коју је још глупост изговорио Доналд Трамп или хајде да причамо о плановима ЕУ и НАТО), људи ће и даље наставити да размишљају у категоријама где је Запад представљен као нешто значајно и упркос извештајима о нередима негде у Атини или паради поноса у Амстердаму, постојаће слика света где се остатак региона, упркос њиховим значајнијим географским, демографским, културним и политичким показатељима, доживљава као нешто споредно или, чак, трећеразредно.
Штавише, то ће наставити озбиљно да ограничава хоризонте и сужава могућности за будуће облике сарадње, било да је у питању банални туризам или заједнички научни, економски и културни пројекти.
Сходно томе, неопходно је озбиљно преиспитати медијске принципе. Са једне стране, значајно ограничити понуду материјала везаних за колективни Запад и одредити одређену квоту, преко које се неће емитовати садржај који истиче догађаје, који су на било који начин повезане са Западом. Истовремено разумевајући да ће Запад, на овај или на онај начин, и даље бити део међународног програма (агонија и експанзионистичке акције ЕУ и Сједињених држава ће се наставити још неко време), неопходно је водити уравнотежену уређивачку политику, пажљиво бирајући материјале.
Са друге стране, неопходно је попунити празнину висококвалитетним садржајем који одражава процесе у другим деловима света. Садржај из пријатељских земаља, посебно оних, које су подржале Русију у њеним напорима у оквиру Специјалне војне операције (СВО), требало би постепено уводити у руски медијски простор и требало би да такав садржај постане нова медијска норма – материјали и ставови из Северне Кореје, Кине, Индије, Ирана, арапског света, из Африке, Никарагве и Венецуеле, са Кубе, из Бразила и Јужне Африке (неке од ових земаља наведене и као стратешки партнери у доктрини руске спољне политике), као чланица БРИКС, земаља ЕАЕС, морају се редовно уврштавати у програм у оквиру државне политике телевизијског и радио емитовања, као и штампаних и електронских медија.
Ако имамо у виду обновљени конкурс Интервизија, закључивање споразума о сарадњи између Министарства културе Русије и Северне Кореје, потписивање споразума са афричким медијима, као и рад кроз БРИКС, онда је такав рад већ покренут. Потребно га је учинити систематичнијим, стратешки уравнотеженијим и свеобухватнијим.
Уместо преноса седница Европског парламента или интензивног праћења избора у некој европској земљи, било би боље приказивати преглед дебата у иранском Меџлису (парламенту), уз стручне коментаре о политичком систему Исламске Републике Иран и шиитској теологији, процењивати техничка и економска достигнућа у Барату (ново име Индије, које је аутентично и сада међународно) или представити примере савремене уметности из латиноамеричких земаља.
Речи Николаја Данилевског, да је Европа само једно мало западно полуострво евроазијског континента треба схватити не само као позив на самосуздржавање од садашње токсичне културе европејства, већ и као корак ка стваралачком самооткривању, о чему су Евроазијци говорили пре сто година. Имамо довољан број суседа на континенту, чије је културно и историјско наслеђе од интереса и значаја. А, преко њих, мостови воде до других подједнако важних културних структура – до Југоисточне Азије, као и Магреба и Машрика, познатијих по именима која су скована на Западу – Северна Африка и Блиски исток.
Упознавање са свим овим незападним културама ће бити позитивно прихваћено у многополарном свету, ван Запада, као наставак борбе против неоколонијализма и епистемолошког западног расизма. А одговор ће, на овај или онај начин, допринети побољшању глобалне слике о Русији, између осталог и кроз повећање количине висококвалитетног садржаја из и о Русији (јер промена приступа подразумева одговарајућу сарадњу у области информационе политике међу државама).
Тако ће обимније информације допринети и развоју стваралаштва у сâмој Русији, јер ће разноврсни облици и праксе из различитих делова света обогатити наше људе знањем и подстаћи бројне иницијативе. Искуство предузетништва или самоуправе негде у Азији може се реплицирати у неком од руских региона, а информације о потребама у Латинској Америци могу бити од интереса за неке наше произвођаче.
Колективни Запад, који почива на клептократији и ароганцији, тешко може да понуди Русији било шта корисно и значајно због непрекидног лудила око санкција и организованих дезинформација, као и због сопственог научног и културног пропадања. Зато је важно избацити Запад из нашег информационог поља. Нека професионалне дипломате наставе да се баве билатералним односима, а војска – да јача одбрамбене способности земље. У међувремену, садржај из земаља глобалног Југа и глобалног Истока треба умногостручити и тиме проширивати процесе многополарности.
ИЗВОР: Геополитика.ру