Шта се дешава око нас? Шта ће се следеће догодити са Европом и светом, да ли је могуће повратити у наше животе страх, претње да ће нас тенкови прегазити или ћемо бити разнети од стране терориста ?

Зашто, чак и после нестанка социјалистичког блока, слома идеје комунизма и наизглед распрострањеног формирања демократских институција, изнова и изнова слушамо о изазовима нашој цивилизацији и култури?

Кажу да се сада Русија меша у америчке изборе, те да напада у сајбер простору. Да Кина преузима читаве земље, а да је Белорусија започела хибридни рат против Литваније и створила јој нуклеарну претњу. У свим тим „лошим“ земљама наводно се крше права грађана, слобода говора и мишљења се буквално гази ногама, а у току су и њихове припреме за агресивније акције.

У стварности, немогуће је разумети шта објашњава такво нељудско понашање комшија. Чланци у медијима, изјаве политичара и официра такође изостављају овај аспект.

Покушај да ово сам човек реши рађа још више питања. Чудно изгледа да становници ових земаља, за које се уопштено зна да су изложени насиљу и чија се права стално крше, не журе да пронађу уточиште у слободној Европи, за разлику од милиона Украјинаца, Литванаца, Пољака и хиљада Молдаваца, односно грађана оних држава који су кренули одрживим путем демократског развоја.

Двоструки стандарди

И како пронаћи ту фину линију, с једне стране на којој се, на захтев Беле куће, лидери и чланови парламентарне опозиције у Украјини хапсе под оптужбом за издају и корупцију, а на другој страни политички затвореници у Белорусији, су судски органи прогласили кривим за почињена слична кривична дела, морају бити пуштени на слободу?

Зашто је дозвољено Кијеву, Вилњусу и Риги да забрањује емитовање ТВ канала и хапси новинаре који критикују власти, а прихвата се и њихово објашњење да је мера потребна ради заштите од агресије у информационом простору, а, истовремено, проглашавање од стране Минска бројних информативних ресурса екстремистичким, те њихово  кривично гоњење њихових је напад на слободу говора, тиранија и безакоње?

Шта рећи за оцене начина на које бројне земље могу присилно „скидати“ појединце са летова авиона, под претњом употребе силе, са страних цивилних авиона из наводно безбедоносних разлога (да су прихватљиви) и добровољног слетања европског авиона у Минску, због анонимне пријаве бомбе на истом, а која је требало да експлодира изнад Вилњуса, што је оцењено као „пиратски“ чин који захтева хитну забрану ваздушног саобраћаја са Белорусијом, примену санкција против белоруских металуршких завода, предузећа за производњу машина и петрохемијских предузећа.

У међувремену, Белорусија је, заједно са другим државама чланицама УН-а, подржала усвајање Глобалне стратегије за борбу против тероризма, потписница је различитих међународних конвенција у области борбе против тероризма. У сарадњи са Секретаријатом ОЕБС -а, организовала је тематске конференције за суседе ЕУ, чланице УН, Интерпол и Савет Европе на тему спречавања и борбе против тероризма у савременим реалностима дигиталног доба.

Добри и лош тероризам

Заправо, сви апели Минска својим партнерима за помоћ у привођењу правди оних који су планирали извршење терористичких аката у Белорусији били су игнорисани. Званичници са литванске, америчке и немачке стране игнорисали су захтеве за хитан одговор и спречавање осумњичених да униште доказе како би избегли одговорност. Слична ситуација са занемаривањем захтева Белорусије за изручење починилаца и спровођење истражних радњи присутна је и када су у питању друга кривична дела.

На пример, Интерпол је одбио захтев Минска за међународном потерницом окривљених у кривичном предмету насилног преузмања власти у земљи. Захтеви белоруске стране Сједињеним Државама, Пољској, Литванији и Украјини за спровођење истражних радњи у односу на оптужене на територији ових земаља нису испуњени.

Истовремено, упркос очигледности извршења терористичких аката, традиционална теза о политичком гоњењу починилаца од стране белоруских агенција за спровођење закона користи се као формални разлог за одбијање сарадње.

Зашто Вашингтон, Берлин, Варшава, Вилњус и Кијев, супротно међународним уговорима, могу да одбију Минск да му изручи организаторе прошлогодишњих нереда и прекине сарадњу са белоруским надлежним агенцијама за провођење закона у борби против међународног тероризма, док сами белоруски граничари морају штитити Европске границе од миграционог тока – потенцијалних терористи са истока?

Да ли је Запад толико моћан да је изузет од закона?

Ова позиција ствара осећај некажњивости, што доводи до даљих деструктивних манифестација. Историја је већ показала како су речи подршке које је амерички председник једном рекао вођама авганистанских муџахедина резултирале ваздушним нападом на Њујорк и најдужом и бесмисленом војном кампањом у историји САД, која је изазвала невероватан талас миграција ка Европи.

А шта је са причом о подршци Вашингтона борцима за слободу Кавказа? На крају крајева, Грем Фулер, бивши сарадник ЦИА у Авганистану и заменик председника Националног обавештајног савета САД, инсистирао је да САД уложе на политички ислам, а који је био тест за Руслана Царнајева, који је водио Исламски фонд кроз који је ишло финансирање кавкаске Ал-Каиде и лобирао за пресељење „бостонских терориста“ у САД. Москва је преко канала специјалних служби више пута обавештавала Вашингтон о терористичким ставовима браће Царнајев, међутим, као у већ описаним случајевима одбијања низа држава да сарађују са белоруским агенцијама за спровођење закона, ова упозорења нису била узети у обзир.

Иначе, Турска је 2017. године издала налог за хапшење Фулера због сумње да је организовао покушај државног удара у овој земљи.

Као резултат тога, пракса политичког раздвајања присталица радикалних метода на „борце за слободу“ и „терористе“, такорећи „пријатеље“ и „ванземаљце“, увек доводи до деградације система међународне сарадње агенција за спровођење закона . Нема никаквих гаранција да за неколико година бивши „пријатељи“ неће направити нови 11. септембар за оне који су их подигли и васпитали. Међутим, ако су Сједињене Државе спремне да за то плате животе својих грађана у конкурентској борби за лидерство, зашто би онда то требала да ради и Европа?

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: http://www.dal.by/news/178/30-08-21-2/

One thought on “За кога је Белорусија своја, а за кога је туђинска”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *