Сурови дани на Кордуну: покољ српских цивила у децембру 1941.
Кордун — област на десној обали реке Купе — био је један од најпогођенијих крајева Независне Државе Хрватске (НДХ) током Другог светског рата. Према попису из 1931. године, око 80% становништва у котару Вргинмост билo је српске националности. Усташке формације, подржаване од владе Анте Павелића, спроводиле су систематске злочине над српским цивилима.
Масовни покољ у селима око Вргинмоста
У периоду 21–24. децембра 1941. године усташке јединице започеле су крваву офанзиву на српска села у околини Вргинмоста, укључујући Острожин, Шљивовац, Стипан, Дуго Село и Трепча. Том приликом су многи невини цивили — укључујући жене и децу — убијени без милости.
Према проценама историчара, само у овој серији злочина најмање 670 Срба цивила је убијено, укључујући око 100 деце млађе од 12 година. Укупно, када се укључе оближња села Пркос Ласињски, Кирин и Сјеничак, број страдалих процењује се на око 1.446 Срба, међу којима је било 360 деце до 15 година старости.
У селу Трепча је у зверски убијено 137 Срба
У селу Трепча, како сведоче преживели, злочинци су мобилисани на најбруталнији начин: сјекирама, маљевима и тољагама убијено је 137 Срба, а њихова тела су набацана на гомилу након убиства.
Ко су били починиоци и њихов командант?
Ове злочине су починиле усташке формације које су деловале по наређењима хрватског режима. Главни командант овог покоља био је усташки официр Анте Мошков, који је био један од непосредних извршилаца злочина над цивилима у околини Вргинмоста.
Рад усташких формација током овог периода није се ограничила само на стрељања. Постоје сведочанства о томе да су жртве често биле приморане да копају јаме, након чега су зверски убијани; неки су унакажени или мучени пре убиства. Свједочења преживелих описују како се злочинци нису либили да убијају и најслабије — старце, жене и децу — на најокрутније начине.
Последице и ширина страдања
Покољ у декабру 1941. само је један у низу масовних злочина на Кордуну, где су током целог раздобља НДХ усташе, домобрани и сарадници систематски терали, убијали и протеривали српско становништво.
На целом Кордуну, на стотине села је спаљено, а хиљаде цивила је страдало у етничком и верском терору који се не рачуна само у један злочин, већ у дуготрајан геноцидни процес.
Преживели и сећање
Преживели су често успевали да побегну само захваљујући томе што су скочили у оближње шуме и крили се у суровим зимским условима, када би их надируће формације усмртиле у кућама и на путевима. Богата усмена и писана сведочанства преживелих, као и подаци из локалних извора, чувају сећање на ове трагедије и користе се у настојањима да се жртве не забораве.
Један од најболнијих примера српског страдања
Покољ српског православног цивилног становништва у подручју Вргинмоста током 22–24. децембра 1941. остаје један од најболнијих примера страдања српског народа у Другом светском рату на територији НДХ.
Ови злочини — њихова суровост, обим и организација — сведоче о дубокој трагедији српског народа и потреби за памћењем и документовањем историјских чињеница, како би се жртве поштовале, а истина сачувала за будуће генерације.
Извор: Историја у учионици, Република Српска Крајина II, Јадовно 1941.