- С једне стране постоји државна стварност и међународна савезништва; с друге стране, широк спектар политичких, историјских, теолошких и идеолошких критика које настоје да редефинишу разумевање савременог Блиског истока.
АУТОР: Академик Алексиос Панагопулос (DDDr., Dr.Habil.)
Расправа о ционизму, држави Израел и концепту такозваног „Великог Израела“ представља једно од најсложенијих и идеолошки најоптерећенијих поља савремене политичке историографије и анализе међународне политике. У том контексту, значајни политиколози, историчари и интелектуалци, као што је Илан Папе, упутили су критике на обликовање ционистичког националног наратива, нарочито у погледу његовог односа према насиљу, национализму и колонијалној димензији новог државног устројства.
Папе у својим недавним иступима о улози произраелског лобија у Сједињеним Америчким Државама и трансатлантском политичком утицају анализира начин на који се обликују политичке одлуке које често превазилазе уске националне интересе САД, смештајући их у шири оквир стратешких савезништава и геополитичких обавеза.
Истовремено, други аутори, попут стручњака за међународне односе Спиридона Базинаса, у својим текстовима у грчкој штампи истичу димензију европске и грчке спољне политике према развоју догађаја на Блиском истоку, заговарајући потребу за већим дистанцирањем од ревизионистичких концепата регионалне моћи.
Идеолошка критика и политичко-месијанске теолошке тензије
Значајан део критике која се развија у међународној литератури односи се на идеолошко померање ционизма од религијско-историјске традиције ка савременој националној, месијанској, суверенистичкој и нео-државној идеологији, као новом облику глобалне електронске управе и доминације у оквиру претпостављене теорије државе Океаније из Орвелових дела.
Поједини мислиоци сматрају да тај процес води ка облику „национализације“ јеврејског идентитета, одвајајући га од његовог ширег државног, верског и духовног оквира.
У том контексту, Јаков М. Рабкин у свом делу Israel in Palestine: Jewish Rejection of Zionism разматра унутрашњу јеврејску критику политичког ционизма у настајању, истичући да значајни делови рабинске теолошке традиције нову јеврејску државу доживљавају као теолошки проблематичну, посебно када се она поистовећује са месијанским или територијалним концептима нове политичке власти.
Истовремено, у америчком и хришћанско-ционистичком погледу, како је истицано у геополитичким теолошким анализама, геополитичко тумачење библијских одломака често доводи до есхатолошких интерпретација у којима се савремена држава Израел уклапа у план божанске историје.
Овај политички приступ такође је био предмет критика јер се повезује са политизацијом теологије и тензијама између верских традиција или њихових погрешних тумачења.
Геополитичка димензија и међународни систем повезују се са концептом „Великог Израела“, како се он појављује у појединим политичким и идеолошким струјама, од Нила до Еуфрата.
То не представља једноставно јединствену државну политику, већ аналитичку категорију која се користи у међународној литератури за описивање екстремних или експанзионистичких тумачења националног наратива.
Ова расправа повезује се и са ширим питањима улоге Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку, стабилности енергетских коридора и надметања великих сила, као што је Кина, такозвана „Жута река“.
Међутим, поједностављено тумачење међународних односа кроз једнодимензионалне лобије или утицаје једног фактора генерално није прихваћено у савременој науци о међународним односима и политичкој науци, које инсистирају на вишефакторским моделима међународне анализе.
Положај Европе и Грчке
У оквиру европског контекста, државе као што су Француска, Шпанија и Италија повремено су заузимале уравнотеженије или дистанцираније ставове према сукобима на Блиском истоку, наглашавајући потребу за политичким решењем и поштовањем међународног права.
За Грчку је геополитички положај посебно осетљив због близине Блиском истоку и њеног учешћа у регионалним односима снага у источном Медитерану.
Због тога се грчка спољна политика позива да се национално пробуди и делује на основу општеприхваћених начела међународне законитости, стабилности и стратешке уздржаности, избегавајући свако укључивање у конфликтне обрасце који нису непосредно повезани са њеним националним интересима.
Закључак
Расправа о ционизму, држави Израел и њеним геополитичким импликацијама остаје дубоко вишеслојна. С једне стране постоји државна стварност и међународна савезништва; с друге стране, широк спектар политичких, историјских, теолошких и идеолошких критика које настоје да редефинишу разумевање савременог Блиског истока.
Задатак међународне научне заједнице није идеолошка једностраност, већ трезвена политичка и дипломатска анализа структура моћи, историјских наратива и геополитичких интереса који обликују светски поредак у интересу многострадалног грчког народа.
Упоредити, између осталог, и следеће библиографске референце:
- Ilan Pappé, Lobbying for Zionism on Both Sides of the Atlantic, Oneworld Publications, 2025.
- Yakov M. Rabkin, Israel in Palestine: Jewish Rejection of Zionism, 2025.
- Спиридон Базинас, чланак у листу Естија, 15.06.2026, стр. 5.
О АУТОРУ
Алексиос Панагопулос
Алексиос П. Панагопулос је истакнути академик, професор политичких наука и права, са богатим истраживачким и ауторским опусом који обухвата области етике, теологије и хуманистичких наука. За 2025. годину кандидат је за Нобелову награду за мир.
Академска звања и признања
- Редовни члан (академик) European Academy of Sciences and Arts (EASA, Салцбург – Аустрија), од 5. јуна 2024. године.
- Редовни члан (академик) International Slavic Academy of Sciences, Culture, Education and Arts (MCA, Москва – 7 словенских земаља), од 26. децембра 2018. године.
- Редовни члан (академик) International Ethics Academy of India (IEAI), од јуна 2024. године.
- Кандидат за Нобелову награду за мир 2025. године.
Академско образовање и титуле (DDDr., Dr.Habil.)
Поседује изузетно широку академску специјализацију са три докторске дипломе и хабилитацијом:
- Докторска хабилитација (Dr. Habil.): Правне науке.
- Доктор наука (PhD): Политичке науке.
- Доктор наука (PhD): Биоетика, биопсихологија и медицинска антропологија.
- Доктор наука (PhD): Теологија и религиологиja.
Постдокторска истраживања (Post-Doc)
- Право – University of Belgrade.
- Теологија/религиологија – University of Munich.
- Биоетика – University of Patras.
Основне академске квалификације
Дипломирао је:
- Право (адвокат),
- Теологију,
- Историју/филологију,
- Музику.
Био је стипендиста значајних институција као што су German Academic Exchange Service (Немачка) и State Scholarships Foundation.
Професионално и управљачко искуство
- Професор политичких наука и права.
- Директор European Public Law Organization за Босну и Херцеговину и Црну Гору.
- Адвокат и правник.
Међународна учешћа и чланства
- Члан World Association of Jurists (WJA) – Светске асоцијације правника (Вашингтон, САД).
- Члан Camara Internacional de Escritores y Artistas (CIESART) – Међународне коморе писаца и уметника (Шпанија).
Књижевни и песнички рад
Признат је као писац и песник са богатом библиографијом која обухвата научне монографије, есеје и књижевна дела.
Његов рад је заступљен на значајним платформама и у библиографским базама:
- – евиденција објављених дела.
- Academia.edu
- – објављене научне студије и радови.
- HuffPost и Pemptousia
- – редовни је аутор текстова.
Дигитално присуство и линкови
- ORCID ID: 0009-0008-9304-4040
- HuffPost профил: Dr. Alexios Panagopoulos
- Pemptousia: Ауторска страница
- Academia.edu: Alexios Panagopoulos Papers
- Biblionet: Панагопулос, Алексиос П.