РАДНИЦИ КАО МАЛИ БОГОВИ
- Почетком али и након изградње Хидроенергетског и пловидбеног система “Ђердап“ мноштво трудбеника социјалистичког прегалаштва, своје заслуге овенчало је добијањем станова и у Кладову и , истодобно, у Београду.
- Већина тих београдских стамбених јединица, попут оних у елитним београдским улицама “Светозара Марковића“, “Булевару револуције“, “Димитрија Туцовића“… вреде право богатство. Други трудбеници нису били такве среће па је дискриминација по основу места рада довела до полтичких али и судских расправа.
- Следи сведочанство о менталитету и заслугама “одабраних кадрова“, овенчаних благодарношћу колега и сабораца без обзира на свршене школе, занате и звања- “Мегантренд“ тада још није био у плану.
“Борба“ 20.3.1984.г. извештава:
АУТОР: Ранко Јаковљевић
СКУПШТИНА СРБИЈЕ О РАСПОДЕЛИ СТАНОВА У ХЕ „ЂЕРДАП“
Неодржива пракса
Поред станова које имају у Кладову, 33 радника ове организације добили „кров над главом“ и у Београду. -Представка Уставном суду Србије
(Београд, 19. марта) Поводом неправилности у расподели службених станова у ХЕ „Ђердап“, о чему је већ крајем прошле године затражено мишљење Уставног суда Србије,уз предлог за оцену уставности и законитости одредаба Правилника о решавању стамбених потреба, изјасниће се ових дана и Комисија за друштвени надзор Скупштине СР Србије. За ту расправу прибављено је и мишљење републичког друштвеног правобраниоца самоуправљања Мирка Здравковића, У својим „запажањима“ Здравковић подсећа на представку Уставном суду Србије коју је упутио у договору са друштвеним правобраниоцем самоуправ љања Кладова, а у којој тражи да се пониште одредбе Правилника ХЕ „Ђердап“ по којима се „одређеном стручном кадру, који обавља послове од посебног и битног пословања у ХЕ, може додељивати стан на коришћење или кредит за стамбену градњу и ван Кладова“ У том случају, када радник добије стан, на пример у Београду, његов други стан у Кладову постаје службени, што је у овој организацији била редовна пракса — радници су користили по два стана у Београду и Кладову. Према прибављеним подацима републичког правобраниоца самоуправљања о деоби станова у ХЕ, радницима „Ђердапа“ је још у фази градње додељено 85 станова у Београду између 1961. и 1973. године, Од конституисања радне организације купљено је још 31 станова. у Неготину 144, у Кладову 102 у Београду 56 и у Пожаревцу с девет станова. |
Од ових 56 станова у Београду, радници користе 31 уз истовремено, коришћење и станова у Кладову. Крајем прошле године, међутим. ХЕ је имала и петнаестак неподељених станова, од којих девет у Београду а 22 у Кладову. Поред станова које имају у Кладову 38 радника су добили и ста нове у Београду углавном веће квадратуре. Међу власницима по два стана има инжењера, економиста, правника, техничара, али и 12 висококвалификованих радника.
Постоје, међутим, индиције да је број дуплих власника и већи, јер је поред изграђених станова након конституисања, већ било подељено 85 станова у фази градње, и то све у Београду.
–ДОДЕЛА СТАНОВА У БЕОГРАДУ
-Фонд Историјског архива Неготин-
КОРИСНИЦИ СТАНОВА
- Крстић Чедомир стр.спрема Р-1 радно место возач, адреса стана Јухорска 21 стан 9, двособан, вредност стана 3.276.000 по решењу ХЕ Ђердап бр 34 од 22.1.1962;
Чеда Крстић: Кад положиш испит онда си шоферчић, ја сам већ шоферчина
Међу неколико стандардних питања које смо постављали саговорницима на Ђердапу било је и питање „Који вам је моненат био најтежи за ових пет година?“- Свако има своју верзију о најдра матичнијим догађајима, али се готово сви слажу да је најтеже било 6. августа 1969, када је вода поплави ла црпну станицу и почетком новембра ове године, када је порушен загат и претила опасност да се потопи електрана на нашој и румунској страни.Говорећи о овим догађајима, шофер Чеда Крстић нам је најзанимљивије одговорио. „Кад је попустио загат на градилишту се све ускомешало; Ја возим директора Јаковљевића, тако да ми се десило да сам на брзину отишао од куће а да жени нисам рекао где сам. Код куће иначе имам два сина, а имамо и пса. У исто време кад сам ја отишао, десило се да су и један и други син отишли на игранку, а и пас се некуд одскитао, тако да је жена остала сама. Враћам се кући уморан, сетим се да нисам рекао где идем, па с врата поздравим са „љубим-руке“. А моја госпа Јованка, ни пет ни шест него скида папучу, па ме гађа. Ја чучнем, а папуча погоди довратак. На врата, госпа Јованка пре тога таман масном бојом префарбала врата, тако да се на њима направила флека. Видим ја лоше ми се пише, па ћутим, Чекам јутро, направим кафу и доручак, па носим жени у кревет да се помиримо. После идем на пијацу (добио сам две хиљаде а потрошио седам) да комшилук види како сам добар муж“.Тако је Чеда „шоферчина“ избегао „награду“ за пожртвованост на спасавању загата. То је био ваљда јединствен случај на Ђердапу где су се лична и друштвена мерила о овом подухвату потпуно мимоиштла. Али, једну награду је, ипак, добио. То је било кад је поставио понтонски мост између обале и једног од острва на средини Дунава. „Дошао један официр и каже другу директору да не може поставити мост јер нема брода. Кажем ја „диши“ да мени дозволи, да сам то радио у морнарици. Колебао се он, колебао, али види да воде долазе а радови не могу да почну без моста. Тако ми је дозволио. Направио сам мост, али инспекција неће да пусти тешке руске камионе преко њега. Не верује да ће издржати. Ухватим ја прилику кад нико не види и дам шоферу знак да вози. Мост је издржао. Како тад, тако и сад. Видите преко, и сада добро служи. Добио сам награду од „50.000, ондашњих динара. Да сам био инжењер добио бих: милион“.Шта је Чеда научио на Ђердапу? „Постао сам шоферчина, Шофер си кад тек положиш испит. А мене „диша“ пришарафио да полажем ‘све испите: возим чак ми бродове од 150 коњских снага. Хтео је да учим и дактилотрафију, али то ми се није дало“.
- Савић Сава ССС техничар двособан стан 3.276.000 по решењу ХЕ Ђердап 1794 од 29.10.1963;
- Милошевић Милош ВСС инжењер Београд, ул.Димитрија Туцовића 45/4 59 м2 двособан конфоран 5.310.000 реш.ХЕ Ђердап 474 од 18.6.1962;
- Петровић Јелка ВСС архитекта Димитрија Туцовића 45/4 33 м2 једнособан 2.970.000 реш.ХЕ Ђердап 05-475 18.6.1962;
- Јевремовић Михаило ССС директор сектора ул.Светозара Марковића 7 четворособан реш.07-6968/1 од 22.9.1969 (њиме је анулирано решење 443 од 14.6.1962. по коме је исто лице било добило стан у Пожешкој улици вредности 4.792.892 динара- за четворособни стан вредност није означена;купљен Стамбене задруге “Победа“, завршен 1970, усељен 10.1.1970
- Ћурчић Миладин ВС инжењер ул.Рифата Бурџевића двособан конфоран 3.718.000 дин реш ХЕ Ђердап 93 од 18-1963;
- Зечевић Душан ВСС економиста ул.Господара Вучића 231/10 42 м2 једнособан 2.940.000 реш ХЕ Ђердап 873 од 19.3.1963;
- Савић Живојин ВС референт Пожешка 67,42 м2 двособан конфоран 7.926.6000 дин реш ХЕ Ђердап 1556 од 15.3.1963;
- Ђокановић Владета ССС директор сектора ул.Руже Јовановић 12 70 м2 двособан 10.000.000 дин, ре ХЕ Ђердап 2181 од 1.6.1963;
- Јаковљевић Панта ВСС генерални директор ул.Николе Спасића 4-6/5 100 м2 трособан 13.264.770 дин реш ХЕ Ђердап 504 од 27.1.1963- стан изграђен 1965, усељен 1965, купљен од Стамбене задруге Бетоњерка Београд инвеститор ХЕ Ђердап;
“Рођен је 27.12.1913. у Бачком Петровом Селу. Гимназију је учио у Новом Саду, Сремским Карловцима и Београду, а 1938.године дипломирао је на Грађевинском одсеку Техничког факултета у Београду. У раној младости определио се за напредни раднички покрет. Члан СКОЈ-а постао је 1938… За читаво време рата активно је радио за НОБ… Године 1955. Поверена му је изградња лимских хидроелктрана Бистрица, коник Брод, Потпећ…
Решењем Извршног већа Скупштине СР Србије јула 1971.г. постављен је за директора Предузећа у оснивању ХЕ Ђердаш. За допринос у изградњи кључних објеката, посебно у области електропривреде, награђен је 1970.г. наградом АВНОЈ, а маја 1972. Одликован је Орденом Републике са златним венцем.“
https://web.archive.org/web/20190122094618/http://www.sits.org.rs/textview.php?file=672.html
11.Јовановић Милован ВСС главни инжењер ул.Проте Матеје 20 стан 4 трособан конфоран, без наведене површине и вредности- “по исељењу Панте Јаковљевића реш.2468 од 12.5.1965, усељен 1965;
12.Јаношевић Вићентије ВСС заменик директора сектора ул.Вјекослава Ковача 20 84,50 м2 трособан конфоран 11.407.500 дин реш ХЕ Ђердап 4603 од 11.8.1965;
13.Милошевић Десимир ВСС директор сектора ул.Светозара Марковића 7 85,90 м2 четворособан вредност 6.200.000 дин; купљен од СЗ Победа, инвеститор ХЕ Ђердап реш.ХЕЦ Ђердап 07-6967/1 од 22.9.1969.г;
14Топалов Жива ВСС директор сектора Светозара Марковића 7 85,90 м2 четворособан вредност 4.792.892 дин реш ХЕ Ђердап 07-6966/1 од 22.9.1969, купљен стан од Задруге “Победа“’инвеститор ХЕ Ђердап, изграђен 1967, усељен 10.1.1970;
“Жива Топалов је рођен 1927. године у Меленцима. Гимназију завршава у Зрењанину, а Електротехнички факултет у Београду. Прво запослење добија у Предузећу “Цер“ у Чачку. Стваралачки пут започиње на монтажи у ХЕ “Јајце 1“, наставља у “Међувршју“, а затим на објекту “Диканце“. Знање и стечено искуство електропривредника Жива Топалов пренео је на колеге, а и лично учествовао на монтажи хидроелектране “Врла III“, затим у ХЕ “Овчар Бања“. Наставља свој пут стазама неуморног неимара на електромонтажи многих значајних објеката у претходној Југославији. Радио је и у ТС “Београд 3“, Бежанија, Врбас и другим постројењима снаге 35/10 киловата, потом на уградњи електроинсталација на аеродромима у Батајници и Скопљу. Године 1958. прелази у РО „Кокин Брод“ (Лимске хидроелектране), где најпре ради као технички директор, а потом директор овог колектива. У то време изграђене су и пуштене у рад хидроелектране “Бистрица“ и “Кокин Брод“, а започети су и радови на изградњи ХЕ “Потпећ“. Четири године касније, 1962. године, прелази у предузеће у оснивању ХЕ “Ђердап“– Кладово, где ради до одласка у пензију 1. јануара 1994. године. У “Ђердапу“ је најпре директор Електромашинског сектора, затим директор Сектора за изградњу и експлоатацију главног објекта, а онда постаје заменик генералног директора, генерални директор и председник“
http://www.eps.rs/Documents/KWH/kWh465_preview.pdf
Указом Председништва СФРЈ бр.14 од 23.фебруара 1983.г. Топалов Веселина Жива одликован је Орденон заслуга за народ са златном звездом
15.Лаковић Милош ВС директор сектора ул.Страхињића бана 20 трособан конфоран вредност 4.811.200 дин реш.ХЕ Ђердап 05- од 4.10.1963;
16.Балубџић Тихомир ВСС главни инжењер 120 м2 трособан реш ХЕ Ђердап 07-4797/1 од 29.8.1967
17.Басарић Радослав ВСС главни инжењер 56,60 м2 двособан конфоран
Инж. Радослав Басарић: Слободне време? Оно што одспавам, а некад ни то
Из сваког краја где је градио централе, садашњи директор Предузећа за изградњу Ђердапа инж. Панта Јаковљевић, слао је на факултете сељачку децу и од њих стварао инжењере. Из околине Кладова тренутно се на студијама налази око 40 студената, 1.800 високо квалификованих радника, итд. „Кад је грађена централа у Кокином Броду, нас групу младића из околних села, који смо завршавали матуру у Новој Вароши, стипендирала је централа из Кокина Брода – каже 36-тодишњи инжењер Басарић, технички руководилац на електрани Ђердап. Кад је завршио факултет, прво запослење је добио као управник на хидроелектрани Кокин Брод. Затим је отишао на централу Потпећ, да би 1967. дошао на Ђердап. Најпре је радио на уговарању и пројектовању опреме за централу, да би јула 1970. постао технички руководилац електране. На Ђердапској централи сада ради два, од шест агрегата, колико ће их укупно бити кад објекат буде завршен. Најтежи тренутак? „То је било на Потпећи 29. октобра 1966. године. Централа је требало да уђе у погон, али су воде дошле и потопиле нас. Покушали смо спасти електрану, нисмо успели. Али смо брзо подигли један загат, исцрпли воду и за месец и по пустили машине у погон. Други тежак моменат имали смо недавно на Ђердапу када је вода порушила загат. Два агрегата у електрани већ су радила ,а остали су били у монтажи. Гледали смо како вода продире страховитом брзином, знали смо да је и наша и румунска електрана у опасности. Тешко је нешто годинама радити и очекивати најгоре. Неизвесност је трајала десетак дана“. За сваког ко је тих дана бдео на Ђердапу, то је била опасност коју ће памтити целог живота. Зарада: „Око 600.000 месечно, али ту рачунајте рад без слободне суботе и недеље, без годишњег одмора и нон-стоп посао у електрани“. Слободно време „Врло мало или нимало. Оно што се одспава код куће, а некад ни то. Имам кола али их мало користим“. Да ли људи са породицама имају посебних тешкоћа? „Право да вам кажем, не знам. Питајте моју супругу“.
18 Урошевић Радисав ВСС директор сектора за грађевинске радове ул. Бориса Кидрича 68/5 једнособан 3.154.000 дин;
19 Милошевић Ђорђе ССС директор финансијског сектора ул.Цара Лазара 44 м2 једнособан 5.684.901 дин;
20 Давидовић Миодраг ВСС директор сектора за анализе Интернационалних бригада 1-3 43 м2 једнособан реш ХЕ Ђердап 06-1679/1 од 23.5.1964;
21 Илић Срећко ССС ликвидатор ул.Вјекослава Ковача 18/4 62,70 м2 двоипособан, “по исељењу Тихомира Балубџића, реш ХЕ Ђердап 07-4172/2 од 29.8.1967, усељен 1967;
22 Стојмировић Богољуб ВСС директор сектора ул.Светозара Марковића 7 86,19 м2 четворособан, купљен од СЗ Победа реш. ХЕ Ђердап 07-6965/1 од 22.9.1969, изграђен 1970, усељен 10.1.1970;
23 Кудић Милош ВСС главни инжењер 76,44 м2 трособан реш ХЕ Ђердап 07-2033/1 од 01.4.1970;
На Ђердапу га зову Босанцем јер је овде дошао из Сарајева. „У нас у Војводини, кад се говори о нечем страшном. онда се каже „као у Босни“. Тако сам и ја говорио, не мислећи да ћу баш у тој Босни живети. Кад сам завршио средњу техничку школу, запослио сам се као техничар у Водној заједници, у Ади. То значи: седиш, па чекаш да вода нарасте, па онда не можеш ништа да учиниш“. Сретнем свог бившег професора и кажем му да имам запослење али да ништа не радим. Он ми је саветовао да идем у Босну. Тамо се, каже, праве централе, па покуштај. Тако ја 1952. седнем на воз и пођем у Јајце, где се тада градила централа. Кад сам дошао у Лашву, а оне планине се навалвиле изнад воза, мени се стисло у грлу, замало да се нисам вратио. Али некако догурам до Јајца, Одмах смо сели на камион – па на градилиште. Чим сам почео да радим, било је друкчије. Као техничар сам напредовао, а кад је централа завршена, послали су ме на Грађевински факултет у Сарајево. Кад сам дипломирао прво запослење сам добио на Ђердапу“. Сада је на дужности „надзорног органа“, са месечном зарадом од око 500.000 динара.
Најрадоснији тренутакт? Кад смо преградили Ђердап. Куда ћете после Ђердапа? „Немам планова, бар за сада“. Слободно време: „Мало карте, мало породица, мало спорт, пецање, мало – ништа“. Радни дан? „Како кад. Сада осам – десет сати, јер су грађевински послови у опадању, а код машинаца је шпиц“. Какве су шансе за инжењера на Ђердапу?„Инжењеру је овде довољно да седи и гледа, да ништа не ради, па да ипак много научи., Склоп грађевинских проблема је такав да вас научи колико још један факултет“.
24.Лечић Здравко ВСС надзорни инжењер ул.Париске комуне 10, Н Београд 9 улаз стан 41 68 м2 трособан, додељен на коришћење “по исељењу др Јована Пауновића реш ХЕ Ђердап 07-4654/1 од 19.6.1969- СИВ трампа станова за Св.Марковића 7“;
Инж. Здравко Лечић: од сељачета са Златара де инжењера
Сељачко дете са Златара, добило је прво запослење на хидроелектрани Кокин Брод. То је Здравку Лечићу дало могућност да научи да ради, да се афирмише као техничар, да брзо увиди да је то мало да би постало животна амбиција. Одлучио је да постане инжењер. Кад је централа завршена добио је „максималну стипендију“ од 17.000, са женом и дететом се отиснуо на студије. Срећом да је имао нешто уштеђевине, тако је могао да заврши први степен студије и да се врати на посао на централу Потпећ. После годину дана, али сада с пуном платом, послали су га на други степен студија. Тако је постао инжењер, обрео се на Ђердапу где је сада надзорни инжењер на електрани. „Има 38 година, зарађује 520.000 динара месечно.
Најдраматичнији тренутак? „На Кокином Броду и Бистрици, када сам доживео рушење тунела. Радници су били унутра али, срећом, само су двојица повређена. На Ђердапу је било тешко у августу 1969. и пре месец дана, кад је претила опасност електрани. Нисмо спавали две-три ноћи, али је ове године ипак било шанси да спасемо објекат“. Слободно време: „Спавам“. Шта читате; „Вечерње новости“ и „Експрес политику“. Куда ћете после Ђердапа2?„Размислићу“.
25.Ристић Јован КВ водоинсталатер реш ХЕ Ђердап 07-4563/1 од 18.5.1969;
26.Чоловић Исидор ВСС заменик генералног директора;
27.Јордановић Најдан ССС надзорни техничар;
28 Ердељан Лазар ССС надзорни техничар;
29 Атанасијевић Богољуб ССС надзорни техничар;
30 Секулић Радиша ССС надзорни техничар
31 Томић Марко ВК машиниста;
…Увек у првом плану свих мисли Марка Томића, председника Радничког савета ХЕ Ђердап налази се човек. Хуманост, а то значи брига о човеку, прожима све његове идеје и водиља је свих његових акција…“Ми смо од рата на овамо стално на неком пионирском послу, рекао бих. Прво смо обновили земљу. Затим смо је изграђивали. Дошло је самоуправљање, па ево сада делегатски систем. Све квалитетно нове ствари, али све по некој законитости коју смо сами стварали… И када је пукла револуција 1941. били смо својствени, и после када је завршен њен оружани део…Револуција траје, јер се стално крећемо напред, стално успостављамо нове односе, приближавамо се циљу. Код нас још увек траје- револуционарно време…“
-извод из текста П.Радовановића у “Борби“-Увек на пионирском послу, репринт Информативни билтен ХЕ Ђердап 51/1978-
32 Димитријевић Милорад ВСС геодета;
33 Милутиновић Србобран ССС шеф службе дизал.електране
34 Тановић Станиша ВСС шеф имовинско правне службе
35 Бјелановић Влајко ВСС шеф рачуноводства Пожешка бр.20 62 м2 двособан;
36 Радосављевић Вукомир ССС надзорни техничар Пожешка 20 62 м2 двособан, по исељењу инг.Живе Топалова, реш ХЕ Ђердап 07-4566/1 од 19.6.1969;
“Вукомир Радосављeвић- Вуко рођен је 8.9.1930.године у селу Висока код Куршумлије. Основну школу је завршио у Рударима, а Раднички Техникум у Крушевцу. У СКОЈ је примљен 1948. а у СКЈ 1949 (треба: КПЈ). Учествовао је у изградњи Новог Београда као напредни омладинац, а затим ради у фабрици “14 октобар“ у Крушевцу, ФАП-у у Прибоју на Лиму и предузећу “11 октомври“ у Скопљу… У ХЕ Ђердап долази 1966, у време интензивне изградње. Са већ стеченим искуством несебично се укључио у монтажне радове, које је успешно водио. Својим изванредним залагањем и самопрегорним пожртвовањем допринео је да се послови успешно и у року обаве. Већ 1970.године пуштањем првог агрегата долази на место шефа Одељења за одржавање, са кога ће 27.априла 1974 отићи на дужност председника Скупштине општине…“
-Информативни билтен ХЕ Ђердап 35/1976, стр.4-
37 Ржевски Алексaндар ВСС главни инжењер;
38Томић Невенка НК чистачица Војводе Степе 68/5 гарсоњера;по исељењу Бјелановић Влајка реш ХЕ Ђердап 07-4567/1 од 19.6.1969, инвеститор Команда Града, усељен 15.1.1970;
39Ђукић Јован ССС референт 29 новембра 71/6 ст.22 60,43 м2 двособан, по исељењу инг Богољуба Стојмировића реш ХЕ Ђердап 07-4266/1 од 25.12.1969, инвеститор ГП Хидротехника, усељен 10.1.1970.;
40Милошевић Милутин ВСС надзорни инжењер;
41Кикић Сава ВСС техничар сектора;
42Срна Мухарем ВС управник погона
43Јовановић Јелена…
НАПОМЕНА: СА ОВОМ ПОЛИТИКОМ НАСТАВЉЕНО ЈЕ И ПОСЛЕ 1972.
На основу тачке 2 ст.2. Одлуке радника ХЕ Ђердап бр 04-838/7-а, донете на Збору радника одржаном 16.02.1978.г., Комисија за стандард ХЕ Ђердап, на својој 18. Редовној седници одржаној 15.9.1981.г. донела је
ОДЛУКУ
1.Радницима ХЕ Ђердап-Кладово, као носиоцима станарског права, додељују се на коришћење станови у Београду и то:
Насеље Миријево 4 објекат Т-19
1.Чељовски Николи, двособан, ламела 5 улаз 6 стан 2 приземље површина 64,79 м2
2.Маричић Милану, двособан, ламела 5, улаз 6, стан 3 приземље, површине 64,11 м2
3.Такач Јосипу, двособан, ламела 5 улаз 6, стан 4, 1.спрат, 53,39м2
4.Приморац Владимиру, двособан, ламела 5, улаз 6 стан 12, 3.спрат, 59,39 м2
5.Гордић Милинку, двособан, ламела 5, улаз 6, стан 17, 4.спрат 64,79 м2
6.Митровић Милану двособан, ламела 5 улаз 6 стан 20, 5.спрат 53,39 м2
7.Стојадиновић Брани, двособан, ламела 5 улаз 6 стан 25 6.спрат 64,79м2
8.Станојевић Драгиши двособан ламела 6 улаз 7 стан 32, 8.спрат 53,39 м2
9.Думенџија Љубомиру, двособан, ламела 4 улаз 5, стан 3 приземље 64,11 м2
10.Савић Бранку, двособан ламела 4 улаз 5 стан 12, 3.спрат 53,39 м2
11.Ковачевић Живораду двоипособан ламела 4 улаз 5 стан 6, 1.спрат 70,43 м2
12.Петровић Радету двоипособан ламела 4 улаз 5 стан 18, 4.спрат 70,43 м2
13.Стојановић Владимиру, двоипособан, ламела 4 улаз 5 стан 26 6 спрат 70,43 м2
14.Продановић Љубомиру трособан ламела 7 улаз 8 стан 9, други спсрат 83,37 м2
15.Станковић Томиславу, двособан ламела 1 улаз 1 стан 11, 2.спрат 53,39 м2
16.Болта Мирку, двособан, ламела 1 улаз 1 стан 19, 4.спрат 53,39 м2
17.Барац Милинку, двоипособан ламела 3 улаз 3 стан 22 пети спрат 70,43 м2
16.12.19899 “Борба“:
Насеље Миријево 4 објекат Т-17
18.Цветковић Станиславу, двоипособан, ламела 1, улаз 1, стан 25, 6.спрат 70,24 м2
19.Вујичић Богољубу двоипособан ламела 1 улаз 1 стан 29, 7.спрат 70,24 м2
20.Радосављевић Живку, двоипособан ламела 1 улаз 1 стан 33 8.спрат 70,24 м2
21.Милатовић Брани, двособан ламела 2 улаз 2 стан 22, 5.спрат 64,65 м2
22.Живановић Драгиши, двособан ламела 2 стан 1 приземље 65,27 м2, с тим што је именовани обавезан да Хидроелектрани Ђердап даном усељења у нови стан, врати у исправном стању и ослобођен од лица и ствари, једнособан стан у ул.Господара Вучића 231 9.спрат стан 48 у површини 48 м2
Насеље Миријево 3 објекат Т-8
23.Нешић Динки, двособан, ламела 2, улаз 1, стан 13, спрат 2 59,16 м2
Булевар револуције 3-објекат 7
24.Дражић Васи, трособан, улаз 1, стан 22, 5.спрат 87,60 м2
25.Видаковић Вељку, двоипособан улаз 7, стан 1, 2.спрат,
површина 74,40 м2
Димитрија Туцовића- објекат б и Ц
26.Петровић Александру, двособан ламела Б улаз 2 стан 43,
4.спрат 58,62 м2
Насеље Денкова Башта
27.Милић Славици, двособан улаз А-1 стан 11, 2.спртат 63,97 м2
- Николић Миодрагу, трособан ламела 4 улаз А стан 37, 9.спрат
80,86 м2
Насеље Вишњичка Бања
29.Радуловић Радету, двособан у објекту Д 5 63,77 м2
Нехруова улица блок 45 Нови Београд
30.Ружојчић Бориславу трособан Нови Београд Нехруова 230
блок 45 зграда Д улаз 3 спрат 2 стан 21 90,15 м2…“
Кад је био дете желео је да буде авијатичар, а његов брат министар. Брат је постао директор Водовода у Добоју, а он најпре техничар на Јабланици, а касније инжењер који је градио брану на Гранчареву (Требишњица) и бродску преводницу на Ђердапу (месечна зарада око 500.000).
Тридесет осмогодишњи инжењер Ружојчић, један је од оних савремених номада који је почео каријеру на Јабланици као техничар, да би после отишао на факултет и постао инжењер. После Гранчарева, радио је на централама У Либану, које је подизала сарајевска „Хидроградња“. На Ђердап је дошао као „печен“ стручњак.
Најтежи тренутак на ова три објекта? „Не могу да делим. Али ми је ипак било најтеже када су ми страдали радници. На овом градилишту је више страдало у саобраћајним несрећама, него на раду, али ми је ипак тешко пало кад је страдало пет мојих радника“. Најрадоснији тренутак? „Кад смо завршили овај објекат. То је било 1. октобра, кад је бродска преводница била готова“. Каква је разлика између Јабла-нице, Требишњице и Ђердапа, као градилишта? „Не могу се поредити. На Јабланици смо становали У баракама, на Требишињици смо имали станове, овде се већ може говорити о пуној цивилизацији“.
-Информативни билтен ХЕ Ђердап 91/1981, с.47-48-
НИСУ СВИ БИЛИ ИСТИ: СВЕТАО ПРИМЕР ЉУБИШЕ ВЕСЕЛИНОВИЋА
Комисија за стандард, резматрајући захтеве радника за замену станова, донела је
ОДЛУКУ
- ХЕ Ђердап- Кладово је сагласна да Драгишић Благоје може заменити двособан стан бр.5 улаз 1 у згради Д6 за двоипособан стан бр 6 улаз 1 у згради Б-5/2, који користи Веселиновић Љубиша.
Ова ће се замена извршити по исељењу Веселиновић Љубише из поменутог стана.
- Одлука Комисије за стандард бр 04-4097/3 од 22.7.1976.г, донета на шестој редовној седници, којом је Илијевић Оливери додељена гарсоњера бр 8 улаз 1 у згради Б7/2 у Кладову, мења се и гласи:
“Илијевић Оливери раднику ХЕ Ђердап додељује се на коришћење једнособан стан број 8 улаз 2 у згради С-14.
Са Илијевић Оливером, у смислу Самоуправног споразума о решавању стамбених питања раднике ХЕ Ђердап закључити уговор о коришћењу стана из тачке 1 ове одлуке“.
- О спровођењу ове одлуке стараће се Сектор за правне и опште послове.
Бр.04-6629/9- –информативни билтен ХЕ Ђердап 39/1976-
Раднички савет ХЕ Ђердап Кладово разматрајући Записник о преносу преостале имовине југословенског дела Ђердаске речне управе у Клаодву на дан њене ликвидације на предузеће за производњу електричне енергије ХЕ Ђердап у Кладову, донео је
ОДЛУКУ
I.Хидроелектрана Ђердап- Кладово преузима права ликвидиране Ђердапске речене управе и то:
1.Новчана средства у износу од 106.446,29 динара која се воде на рачуну 6426-603-811 код Службе друштвеног књиговодства у Кладову.
Ова средства унети у изворе сопствених средстава заједничке потрошње.
2.Новчана средства у износу од 1.560.361,19 динара, која се воде на рачуну 6426-723/1-8105 код СДК у Кладову.
Ова средства унети у изворе сопствених средстава заједничке потрошње.
3.Новчана средства стамбеног фонда у износу од 1.972.588,95 динара, која се воде код Београдске банке, филијала у Пожаревцу.
Ова средства унети у изворе сопствених средстава заједничке потрошње.
4.Новчана средства у износу од 283,001 динара која су пласирана по наменама (тачка 4 Записника).
5.Десет станова у Стамбеном насељу ХЕ Ђерадп у Кладову, који су удружени у Самоуправну интересну заједницу становања Опшине Кладово.
6.Путничко возило Ситроен ДС-21, регистарски број ЗА 228-40.
Ово возило по процењеној вредности унети у у изворе пословнох средстава.
7.Инвентар- покућство у двособном стану у Кладову који је користио представник СФРЈ у Комитету ЂРУ (Љубиша Веселиновић),а по списку уз записник.
Ова средства по процењеној вредности унети у изворе сопствених пословних средстава.
V Пренос новчаних средстава са рачуна који се воде код СДК извршиће се одмах на одговарајуће рачуне ХЕ Ђердап.
VI Овлашћује се генерални директор ХЕ Ђердап Жива Топалов да у име ХЕ Ђердап потпише Записник права и обавеза о преузимању права и обавеза ликвидиране Ђердапске речене управе.
VII О спровођењу ове Одлуке стараће се Сектор за финансијско- комерцијалне послове и Сектор за правне и опште послове.
Бр.04-6721/19 -Информатвни билтен ХЕ Ђердап 39/1976-
***
ПРЕМА СВЕЦУ И ТРОПАР
Комисија за стандард, решавајући захтеве “Бродоремонта“ Кладово и Манзаловић Бранислава, радника ХЕ Ђердап, донела је
ОДЛУКУ
- ХЕ Ђердап Кладово је сгаласна да преузме на коришћење један једнособан стан у улици 22.септембар у Кладову, власништво “Бродоремонта“ Кладово, с тим што се ХЕ Ђердап обавезује да “Бродоремонту“ пренесе на коришћење исти такав стан у Кладову, када га изгради или стекне на други начин.
- Стан из тачке 1 ове одлуке додељује се Манзаловић Браниславу, директору Сектора за правне и опште послове ради проширења свог стана.
- Право и обавезе између “Бродоремонта“ и ХЕ Ђердап Кладово из тачке 1 ове одлуке регулисаће се посебним уговором.
- О спровођењу ове Одлуке стараће се Сектор за правне и опште послове.
Бр.04-6629/9-а Информативни билтен ХЕ Ђердап 39/1976
“Дугогодишњи истакнути друштвено- политички радника, рођен је у Кладову 1934.године… Још у детињству, а нарочито као омладинац истиче се напредним идејно- политичким опредељењем за револуционарни курс Савеза комуниста. Учествује на изградњи пруге Бања Лука- Добој, а већ 1951. године постаје члан Партије. Као афирмисан друштвено- политички радник 1954. је изабран за председника Општинског комитета Народне омладине Кладово, и тада заправо и почиње његова успешна политичка каријера. Убрзо постаје директор Трговинског предузећа “Мироч“, а 1959. потпредседник Скупштине општине Кладово, да би годину дана касније био изабран и за председника. На овој дужности остао је до 1966.г и врло успешно је обављао, што је био изузетно сложен посао с обзиром да је у то време почела градња ХЕ “Ђердап“. У периоду од 1965. до 1969. био је и посланик Организационо- политичког већа Скупштине Србије. У ХЕ “Ђердап“ дошао је 1.маја 1966.године на дужност помоћника директора градилишта, да би затим био изабаран за секретара Градилишног комитета СК. Обе дужности успешно је обављао, иако је у то време градилиште ХЕ “Ђердап“ било највеће у Југославији, па и у Европи. Савесним и одговорним руковођењем Бранислав Манзаловић је умногоме допринео да Савез комуниста у то време у врло сложеним условима деловања оправда поверење и успешно реализује богату активност. Након конституисања ХЕ “Ђердап“ долази на место директора Сектора за правне и опште послове… Ако се овоме дода да је умногоме заслужан за развој физичке културе на територији општине Кладово, да је изврсним руковођењем омогућио одличну организацију неколико манифестација савезног карактера, између осталог и “Партизанског вишебоја 1976“, може се закључити да је награда дошла у праве руке и сигурно је да је треабло и раније“
-из образложења одлуке о “Септембарској награди“ 1976.г, Информативни билтен ХЕ Ђердап 36 стр.5.-
Комисија за стандард, решавајућ и по захтеву инж. Басарић Радослава, донела је
ОДЛУКУ
1.ХЕ Ђердап Кладово је сагласна да инж. Басарић Радослав, радник ХЕ Ђердап Кладово, замени двособан стан број 3 улаз 2 у згради Д-7 у Кладову за једнособан стан број 2 улаз 2 у згради С 14/3 у Кладову
2.О спровођењу ове одлуке стараће се Сектор за правне и опште послове.
Бр.04-4678/3-д Информативни билтен ХЕ Ђердап 36/1976
-ДОДЕЛА СТАНОВА У БЕОГРАДУ -Фонд Историјског архива Неготин-КОРИСНИЦИ СТАНОВА:
17.Басарић Радослав ВСС главни инжењер 56,60 м2 двособан конфоран
НЕ ЧИНИ ЗГРАДА ЧОВЕКА
Комисија за стандард, решавајући по захтеву Дирекције за изградњу и реконструкцију Београд- Београд, усвојила је
ЗАКЉУЧАК
Предлаже се Радничком сацету ХЕ Ђердап да донесе одлуку о признавању разлике у цени- одобрењу уговарања коначне вредности станова у стамбеном блоку КУРСУЛИНА- ЊЕГОШЕВА у Београду.
Закључак доставити стручној служби ради припреме материјала за Раднилки савет.
Бр.04-4678/4
Раднички савет ХЕ Ђердап, разматрајући предлог за доношење одлуке о раскиду уговора са Стамбеном задругом Победа-Београд донео је
ОДЛУКУ
1.Са Стамбеном задругом Победа. Београд, Васина бр 19, раскида се основни уговор наш број 04-1877/1 од 4.4.1967.г., њихов број 134 од 4.4.1967), о куповини станова утврђеним чланом 4. Петог анекса уговора (наш број 04-4017/2 од 19.3.1971, њихов број 190/68/71 од 18..3.1967И и Споразум број 07-4342/1 од 18.11.1972.г. и то за стан на рендом броју 1, трособан ламела 0, стан број 063 на 6 спрату у површини од 76,85 м2 и на редном броју 2, тросообан, ламела 3, стан 335 на 3.спрату у површини 79,73 м2, оба на локацији Шајкашке улице (Блок Цвијићеве- 29. новембра-Шајкашке улице).
2.У замену за додељене станове, одлуком Савета предузећа у оснивању на 33 и 34 редовној седници, због раскида уговора са Стаменом задругом Победа, додељује се:
1.Нешовановић Милојку, трособан стан број 16 на 1.спрату 2 улаз, површине 74,21 м2 у Београду, Насеље Бањица објекат 2.2. купљен од Дирекције за изградњу и реконструкцију Београд, уговором број 04-6/49 од 19.априла 1976.г.
2.Ћуковић Петру, двоипособан стан број 42, 4.спрат 9 улаз, површине 66,89 м2 у Београду, насеље Бањица објекат 2.2…
3.О спровођењу ове одлуке стараће се Сектор за правне и опште послове
Бр.04-5157/15 Информативни билтен ХЕ Ђердап 36/1976-
ГОВОР БУДУЋЕГ ДОБИТНИКА СТАНА У БЕОГРАДУ НА СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ КЛАДОВСКОГ ДОМА КУЛТУРЕ 1975
“На свечаном отварању говорио је Петар Ћуковић, председник Самоуправне интересне заједнице културе општине Кладово. Он је између осталог рекао: -Радни људи наше општине су средствима удруженог рада, Републичке заједнице културе и Општинске заједнице културе изградили овај дом, који ће својим предстојећим активностима испунити задатак који му устав и Савез комуниста налажу, задатак обогаћивања културног живота радника, омладине и грађана наше општине. Један од основних циљева развоја културе становништва Општине треба да буде демократизација и социјализација свих облика културних делатности, стварање таквих услова рада у којима ће савремена културна достигнућа бити доступна свим слојевима становништва, без обзира на место становања и да допринесе развијању стваралачких обележја свих сфера друштвеног рада и смањењу разлика између умног и физичког рада. Наш град са својом околином представља простор на коме се могу одвијати културне манифестације свих облика, а нарочито манифестације у којима ће сваки становник наше општине наћи себе. Сваки наш становник може себе да укључи у било коју манифестацију културе- почев од читања књига, преко посећивања биоскопских и сценских приредби до активног обављања аматерских културних манифестација. Општина Кладово са око 33.000 становника у 23 насеља, са око 4000 запослених, са 3819 ученика у осмогодишњим школама, са 530 ученика у школама средњег образовања, са својом културном традицијом, отварањем овога дома има велике могућности остваривања потпуне размене културних добара између даваоца и корисника културе. Сада, када отварамо овај дом, када му дајемо прави садржај рада, када све наше жеље и могућности можемо да искористимо до краја и када сваки наш становник себе обавеже да мења досадашњи начин бављења културом, стварамо могућност да се у погледу коришћења културних добара сврстамо у ред средње развијених у култури општина у СР Србији, ако не и више…-“