Ве­ћи­на на­став­ни­ка срп­ског би да оде из про­све­те

• Ви­ше од 60 од­сто про­фе­со­ра срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма од­мах би на­пу­сти­ло про­све­ту, ако би им не­ко по­ну­дио дру­ги по­сао за слич­ну или ве­ћу пла­ту, по­ка­за­ло је ис­пи­ти­ва­ње Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­жев­ност

АУТОР: Миленија Симић – Миладиновић

Срп­ски је­зик упо­ри­ште је и из­во­ри­ште на­шег на­ци­о­нал­ног и кул­тур­ног иден­ти­те­та, за­то у цен­тру па­жње јав­но­сти увек је­су ср­би­стич­ке ка­те­дре ка­да је реч о ра­сту­ћој не­за­ин­те­ре­со­ва­но­сти мла­дих да по­ста­ну на­став­ни­ци, а ко­ја се из го­ди­не у го­ди­ну огле­да у го­ми­ла­њу пла­ни­ра­них и не­по­де­ље­них ин­дек­са на на­став­нич­ким фа­кул­те­ти­ма. Не­во­ља је што је све ма­ње бру­цо­ша ко­ји же­ле да сту­ди­ра­ју срп­ски је­зик и књи­жев­ност да би у ов­да­шњем про­свет­ном си­сте­му бу­ду­ћа по­ко­ле­ња учи­ли срп­ски је­зик као ма­тер­њи, али и не­ма­тер­њи.

Да не­во­ља бу­де још ве­ћа – ви­ше од 60 од­сто на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти ко­ји у овом тре­нут­ку пре­да­ју основ­ци­ма и сред­њо­школ­ци­ма у шко­ла­ма ши­ром Ср­би­је, по­бе­гло би из учи­о­ни­ца гла­вом без об­зи­ра, до­слов­но од­мах на­пу­сти­ли про­све­ту, ако би им не­ко по­ну­дио дру­ги по­сао за слич­ну или ве­ћу пла­ту. И не са­мо то, по­ка­зу­ју ре­зул­та­ти ис­пи­ти­ва­ња ста­во­ва на­став­ни­ка и про­фе­со­ра срп­ског је­зи­ка, пр­ви пут обе­ло­да­ње­ни на 65. ре­пу­блич­ком зим­ском се­ми­на­ру Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­жев­ност Ср­би­је. Тро­днев­ни струч­ни скуп на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду за­вр­шен је пре­кју­че, а оку­пио је ви­ше од 1.400 ср­би­ста за­по­сле­них у пре­ду­ни­вер­зи­тет­ском и ви­со­ком обра­зо­ва­њу.

Чак три че­твр­ти­не на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти (74,06 од­сто) због свог по­зи­ва се не осе­ћа це­ње­но у дру­штву. Око две тре­ћи­не ср­би­ста у осмо­лет­ка­ма и сред­њим шко­ла­ма (62,24 од­сто), ка­ко са­ми при­зна­ју, не осе­ћа се при­пре­мље­но или об­у­че­но за ре­а­ли­за­ци­ју ре­форм­ских по­ду­хва­та у школ­ству. Го­то­во сва­ки дру­ги ме­ђу њи­ма (око 45 од­сто) уве­рен је да не мо­же да ути­че ни на обра­зов­не ни на вас­пит­не про­це­се у сво­јој шко­ли, а ско­ро сви (97,48 од­сто) се сла­жу у оце­ни да ре­сор­но Ми­ни­стар­ство про­све­те не тра­жи и не ува­жа­ва ми­шље­ње про­свет­них рад­ни­ка ка­да до­но­си про­ме­не у обра­зо­ва­њу.

И то по­ка­зу­је ана­ли­за ре­зул­та­та ан­ке­те Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­жев­ност, у ко­јој уче­ство­ва­ло 1.784 на­став­ни­ка, што је ре­пре­зен­та­ти­ван узо­рак. Ме­ђу ис­пи­та­ни­ци­ма је би­ло 1.655 же­на (92,27 од­сто) и 129 му­шка­ра­ца (7,23 од­сто). Од укуп­ног бро­ја ан­ке­ти­ра­них 1.204 (67,45 од­сто) за­по­сле­но је у основ­ним шко­ла­ма, а 580 у сред­њим (32,49 од­сто).

– По го­ди­на­ма рад­ног ста­жа и жи­вот­не до­би то су ко­ле­ге ко­је има­ју рад­ног ис­ку­ства ко­је ни­је за­не­мар­љи­во. Нај­ви­ше њих има из­ме­ђу 16 и 25 го­ди­на рад­ног ста­жа, а ка­да го­во­ри­мо о го­ди­на­ма ста­ро­сти нај­ве­ћи про­цент ко­ле­га је из­ме­ђу 36 и 45 го­ди­на. То ће ре­ћи да су у нај­ве­ћој ме­ри об­у­хва­ће­ни на­став­ни­ци на ко­је про­свет­ни си­стем у пер­спек­ти­ви тре­ба да ра­чу­на, да­кле спој мла­до­сти и ис­ку­ства на ко­је би тре­ба­ло да се осло­ни на­ша про­све­та у бу­дућ­но­сти – ука­зао је проф. др Слав­ко Пе­та­ко­вић, за­ме­ник пред­сед­ни­ка Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­жев­ност, пред­ста­вља­ју­ћи ре­зул­та­те ис­пи­ти­ва­ња.

Кров­но струч­но удру­же­ње тра­жи­ло је од ко­ле­га ср­би­ста да се из­ја­сне да ли се сла­жу или не с тврд­ња­ма да­тим у че­ти­ри це­ли­не овог ис­пи­ти­ва­ња. Пр­ва ме­ђу њи­ма од­но­си­ла се на уло­гу про­свет­ног рад­ни­ка у дру­штву. Дру­га се ти­ца­ла на­став­нич­ког до­жи­вља­ва­ња про­фе­си­о­нал­ног за­до­вољ­ства и са­тис­фак­ци­је. Тре­ћи блок пи­та­ња до­ча­ра­вао је ко­ли­ко за­по­сле­ни уче­ству­ју у вас­пит­ним и обра­зов­ним про­це­си­ма, а по­след­ња це­ли­на по­све­ће­на је ма­те­ри­јал­ном ста­ту­су на­став­ни­ка, по­ја­снио је Пе­та­ко­вић.

На при­мер, на да­ту тврд­њу „осе­ћам се це­ње­но у дру­штву због свог по­зи­ва” по­тврд­но је од­го­во­ри­ло 25,88 од­сто ис­пи­та­ни­ка, док се с тим ста­вом не сла­же, од­но­сно не осе­ћа се це­ње­но 74,06 од­сто на­став­ни­ка. Нај­ја­чи ути­сак од свих ре­зул­та­та ан­ке­те, ко­ји је на­став­ни­ке срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти на струч­ном ску­пу, ка­ко су ре­кли, оста­вио без тек­ста, би­ло је са­зна­ње да се са ста­вом „ако ми не­ко по­ну­ди дру­ги по­сао за слич­ну или ве­ћу пла­ту од­мах на­пу­штам про­све­ту”, сла­же 61,01 од­сто, а не сла­же 38,94 од­сто њи­хо­вих ко­ле­га.

– Ова ан­ке­та је сво­је­вр­сна анам­не­за си­ту­а­ци­је у про­свет­ном си­сте­му. Она не са­мо да од­сли­ка­ва си­ту­а­ци­ју, не­го, што је још тра­гич­ни­је, пред­ста­вља по­ру­ку сви­ма они­ма ко­ји би же­ле­ли да се опре­де­ле и свој жи­вот и про­фе­си­о­нал­ну ка­ри­је­ру по­све­те про­све­ти. На­ша је на­ме­ра да по­ка­же­мо ка­ко је­сте и да на осно­ву то­га по­бољ­ша­мо си­ту­а­ци­ју, за­то што јед­на за­јед­ни­ца, др­жа­ва, на­ци­ја ко­ја не бри­не о свом про­свет­ном си­сте­му, о је­зи­ку, књи­жев­но­сти, кул­ту­ри, не­ма по­тре­бе да бри­не за сво­ју бу­дућ­ност јер је не­ће ни има­ти. Она ко­ја бри­не о свом про­свет­ном си­сте­му, ис­ка­зу­је бри­гу за сво­ју бу­дућ­ност јер ће је и има­ти – су­ми­рао је Пе­та­ко­вић.

Ре­зул­та­ти ис­пи­ти­ва­ња по­ка­зу­ју и да 95,74 од­сто на­став­ни­ка сма­тра да су ад­ми­ни­стра­тив­не про­це­ду­ре у шко­ла­ма пре­о­бим­не. Све­га 16,41 од­сто њих ве­ру­је да има, док ве­ћи­на од 83,53 од­сто уве­ра­ва да не­ма до­вољ­но ча­со­ва да се пре­ђе гра­ди­во пред­ви­ђе­но про­гра­ми­ма и пла­но­ви­ма на­ста­ве и уче­ња. При­том са­мо 11,04 од­сто на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти оце­њу­је да њи­хо­ви уче­ни­ци до­вољ­но чи­та­ју, док 88,91 од­сто њих сма­тра да уче­ни­ци не­до­вољ­но чи­та­ју.

По ми­шље­њу ви­ше од 90 од­сто на­став­ни­ка, упо­тре­ба мо­бил­них те­ле­фо­на у шко­ли тре­ба да се ре­ши си­стем­ски, а тек 9,92 по­сто се не сла­же с тим. Тре­ба има­ти у ви­ду да је ова ан­ке­та чи­ји су ре­зул­та­ти са­да пред­ста­вље­ни, ра­ђе­на у ок­то­бру про­шле го­ди­не, а да су сре­ди­ном де­цем­бра ла­не об­ја­вље­не зва­нич­не смер­ни­це за упо­тре­бу мо­бил­ног те­ле­фо­на, елек­трон­ског уре­ђа­ја и дру­гог сред­ства у до­у­ни­вер­зи­тет­ском обра­зо­ва­њу.

Нај­ви­ше ис­пи­та­ни­ка сма­тра да би њи­хо­ве пла­те тре­ба­ло да бу­ду ду­пло ве­ће

Пла­те про­свет­них рад­ни­ка у сеп­тем­бру ла­не по­ве­ћа­не су за 5,5 про­це­на­та, за­тим про­шлог ме­се­ца за још де­сет од­сто, а „од ја­ну­а­ра 2023. го­ди­не ку­му­ла­тив­но су по­ве­ћа­не пла­те у про­све­ти за 30,56 од­сто”, ка­ко је ис­та­кла пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић на не­дав­но одр­жа­ној Дру­гој го­ди­шњој кон­фе­рен­ци­ји о обра­зо­ва­њу. Под­се­ти­мо, она је та­да на­гла­си­ла да „обра­зо­ва­ње за­и­ста је­сте пар екс­е­ланс при­о­ри­тет Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и бу­ду­ће Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је”.

Уче­сни­ци ан­ке­те Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­жев­ност, из­ме­ђу оста­лог упи­та­ни су и ко­ли­ко би тре­ба­ло да бу­де ве­ћа пла­та про­свет­них рад­ни­ка у Ср­би­ји да би жи­ве­ли у скла­ду са сво­јим сте­пе­ном обра­зо­ва­ња и по­тре­ба­ма. Ре­зул­та­ти по­твр­ђу­ју да ма­ње од два од­сто њих сма­тра да би пла­та тре­ба­ло да бу­де до 20 од­сто ве­ћа. Пе­ти­на ис­пи­та­ни­ка ми­сли да би при­ма­ња на­став­ни­ка тре­ба­ло да бу­ду од 20 до 50 по­сто ве­ћа, а нај­ве­ћи про­це­нат, бли­зу по­ло­ви­не уче­сни­ка овог ис­пи­ти­ва­ња де­ли став да би за­ра­де про­свет­них рад­ни­ка ва­ља­ло да бу­ду и дво­стру­ко ве­ће. Та­ко­ђе, че­твр­ти­на уче­сни­ка ан­ке­те, што ни­је за­не­мар­љив про­це­нат, пак сма­тра би ме­сеч­на при­ма­ња у про­све­ти тре­ба­ло да бу­ду по­ве­ћа­на од 100 до 200 од­сто.

ИЗВОР: Политика