- Више од 60 одсто професора српског језика и књижевности у основним и средњим школама одмах би напустило просвету, ако би им неко понудио други посао за сличну или већу плату, показало је испитивање Друштва за српски језик и књижевност
АУТОР: Миленија Симић – Миладиновић
Српски језик упориште је и извориште нашег националног и културног идентитета, зато у центру пажње јавности увек јесу србистичке катедре када је реч о растућој незаинтересованости младих да постану наставници, а која се из године у годину огледа у гомилању планираних и неподељених индекса на наставничким факултетима. Невоља је што је све мање бруцоша који желе да студирају српски језик и књижевност да би у овдашњем просветном систему будућа поколења учили српски језик као матерњи, али и нематерњи.
Да невоља буде још већа – више од 60 одсто наставника српског језика и књижевности који у овом тренутку предају основцима и средњошколцима у школама широм Србије, побегло би из учионица главом без обзира, дословно одмах напустили просвету, ако би им неко понудио други посао за сличну или већу плату. И не само то, показују резултати испитивања ставова наставника и професора српског језика, први пут обелодањени на 65. републичком зимском семинару Друштва за српски језик и књижевност Србије. Тродневни стручни скуп на Филолошком факултету Универзитета у Београду завршен је прекјуче, а окупио је више од 1.400 србиста запослених у предуниверзитетском и високом образовању.
Чак три четвртине наставника српског језика и књижевности (74,06 одсто) због свог позива се не осећа цењено у друштву. Око две трећине србиста у осмолеткама и средњим школама (62,24 одсто), како сами признају, не осећа се припремљено или обучено за реализацију реформских подухвата у школству. Готово сваки други међу њима (око 45 одсто) уверен је да не може да утиче ни на образовне ни на васпитне процесе у својој школи, а скоро сви (97,48 одсто) се слажу у оцени да ресорно Министарство просвете не тражи и не уважава мишљење просветних радника када доноси промене у образовању.
И то показује анализа резултата анкете Друштва за српски језик и књижевност, у којој учествовало 1.784 наставника, што је репрезентативан узорак. Међу испитаницима је било 1.655 жена (92,27 одсто) и 129 мушкараца (7,23 одсто). Од укупног броја анкетираних 1.204 (67,45 одсто) запослено је у основним школама, а 580 у средњим (32,49 одсто).
– По годинама радног стажа и животне доби то су колеге које имају радног искуства које није занемарљиво. Највише њих има између 16 и 25 година радног стажа, а када говоримо о годинама старости највећи процент колега је између 36 и 45 година. То ће рећи да су у највећој мери обухваћени наставници на које просветни систем у перспективи треба да рачуна, дакле спој младости и искуства на које би требало да се ослони наша просвета у будућности – указао је проф. др Славко Петаковић, заменик председника Друштва за српски језик и књижевност, представљајући резултате испитивања.
Кровно стручно удружење тражило је од колега србиста да се изјасне да ли се слажу или не с тврдњама датим у четири целине овог испитивања. Прва међу њима односила се на улогу просветног радника у друштву. Друга се тицала наставничког доживљавања професионалног задовољства и сатисфакције. Трећи блок питања дочаравао је колико запослени учествују у васпитним и образовним процесима, а последња целина посвећена је материјалном статусу наставника, појаснио је Петаковић.
На пример, на дату тврдњу „осећам се цењено у друштву због свог позива” потврдно је одговорило 25,88 одсто испитаника, док се с тим ставом не слаже, односно не осећа се цењено 74,06 одсто наставника. Најјачи утисак од свих резултата анкете, који је наставнике српског језика и књижевности на стручном скупу, како су рекли, оставио без текста, било је сазнање да се са ставом „ако ми неко понуди други посао за сличну или већу плату одмах напуштам просвету”, слаже 61,01 одсто, а не слаже 38,94 одсто њихових колега.
– Ова анкета је својеврсна анамнеза ситуације у просветном систему. Она не само да одсликава ситуацију, него, што је још трагичније, представља поруку свима онима који би желели да се определе и свој живот и професионалну каријеру посвете просвети. Наша је намера да покажемо како јесте и да на основу тога побољшамо ситуацију, зато што једна заједница, држава, нација која не брине о свом просветном систему, о језику, књижевности, култури, нема потребе да брине за своју будућност јер је неће ни имати. Она која брине о свом просветном систему, исказује бригу за своју будућност јер ће је и имати – сумирао је Петаковић.
Резултати испитивања показују и да 95,74 одсто наставника сматра да су административне процедуре у школама преобимне. Свега 16,41 одсто њих верује да има, док већина од 83,53 одсто уверава да нема довољно часова да се пређе градиво предвиђено програмима и плановима наставе и учења. Притом само 11,04 одсто наставника српског језика и књижевности оцењује да њихови ученици довољно читају, док 88,91 одсто њих сматра да ученици недовољно читају.
По мишљењу више од 90 одсто наставника, употреба мобилних телефона у школи треба да се реши системски, а тек 9,92 посто се не слаже с тим. Треба имати у виду да је ова анкета чији су резултати сада представљени, рађена у октобру прошле године, а да су средином децембра лане објављене званичне смернице за употребу мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у доуниверзитетском образовању.
Највише испитаника сматра да би њихове плате требало да буду дупло веће
Плате просветних радника у септембру лане повећане су за 5,5 процената, затим прошлог месеца за још десет одсто, а „од јануара 2023. године кумулативно су повећане плате у просвети за 30,56 одсто”, како је истакла премијерка Ана Брнабић на недавно одржаној Другој годишњој конференцији о образовању. Подсетимо, она је тада нагласила да „образовање заиста јесте пар екселанс приоритет Владе Републике Србије и будуће Владе Републике Србије”.
Учесници анкете Друштва за српски језик и књижевност, између осталог упитани су и колико би требало да буде већа плата просветних радника у Србији да би живели у складу са својим степеном образовања и потребама. Резултати потврђују да мање од два одсто њих сматра да би плата требало да буде до 20 одсто већа. Петина испитаника мисли да би примања наставника требало да буду од 20 до 50 посто већа, а највећи проценат, близу половине учесника овог испитивања дели став да би зараде просветних радника ваљало да буду и двоструко веће. Такође, четвртина учесника анкете, што није занемарљив проценат, пак сматра би месечна примања у просвети требало да буду повећана од 100 до 200 одсто.
ИЗВОР: Политика