- НА „пригодном домјенку“, који је поводом православног бадњака и Божића, у селу Дицму, код Сиња, у суботу по подне окупило се више од стотину гостију које је позвао председник Хрватског православног центра Предраг Мишић звани Пеђа.
АУТОРИ: Ј. Керблер/ Б. Субашић
Међу гостима су били званичници Хрватске:генерал Маријан Марековић, изасланик председника Зорана Милановића, Динко Тандара, изасланик потпредседника Владе и министра хрватских бранитеља Томе Медведа, Анте Санадер, потпредседник Хрватског сабора, Иван Пенава, градоначелник Вуковара, пуковник Марко Скејо, заповедник 9. бојне ХОС-а, одборници жупанијске скупштине и сплитског Градског већа, Иван Шипић, председник Градског виећа Триља, и други, укључујући бројне „хрватске бранитеље српске националне припадности“.
– Одазвали су се сви које сам позвао. Ово је „домјенак“ поводом Бадњака, али и сусрет с драгим људима који су цијелу годину уз нас, углавном из бранитељских удружења. Наша је примарна задаћа промицање Домовинског рата, заштита хрватских бранитеља независно о вероисповести, народности и националности као и помагање свим људима у потреби те се поносимо што је хуманитарни рад оно што нас обележава – казао је домаћин.
И овај Божићни банкет за Мишића, који је иначе из Вуковара, само је део представе у сопственом ријалити програму, где се представља као „Хрват по националности, а Србин по народности“, наравно и православац, али не уобичајени српски, већ хрватски.
То би ваљда требало да значи да је он припадник Павелићеве творевине под именом Хрватска православна црква, регистроване 1942. у НДХ са циљем уништења идентитета Срба који још нису били побијени, протерани или покатоличени. Пошто Павелићева квазицрквена организација не постоји од краја Другог светског рата, Мишић, пензионисани „хрватски драговољац из Домовинског рата“ и политичар проусташког усмерења, најавио је да ће за пет година решити тај „ситан проблем“ и сам направити хрватску православну цркву.
– Ми се у принципу желимо одвојити од Српске православне цркве јер не припадамо тој цркви нити светосављу, а разлози су јако добро познати. Они су током Домовинског рата ширили нетрпељивост према другим народима, а нарочито према хрватском народу – „беседио“ је на Божић Мишић у улози првосвештеника у присуству хрватских државних званичника.
Мишић је основао Хрватски православни центар у Вуковару у априлу 2022. остављајући недоумицу да ли је он то сам смислио, или је добио задатак да као „лојални Србин“ ради на обнови Павелићеве цркве. Да је такву иницијативу покренуо неки Хрват, онда би то недвосмислено могло да се назове новоусташтвом, док коришћење српског конвертита даје привид другачијих намера.
Намеру да оснује Хрватску православну цркву Мишић је образложио тако да би се свако иоле паметан и образован стидео – да „ако православне цркве постоје у Бугарској, Румунији, Македонији, Грчкој зашто не би била и у Хрватској“.
Он је нарочито поносан на грб удружења Хрватски православни центар за који тврди да је његово „уметничко дело“, иако тај амблем неодољиво подсећа на ознаку коју је користила Павелићева „Хрватска православна црква“.
Та организација, постојала је само у времену НДХ као производ усташке геноцидне политике, а историчари су открили да ју је Павелић основао на иницијативу Берлина, иако је вођство НДХ инсистирало на формули за Србе „трећину побити, трећуну иселити, трећину покатоличити“. Међутим, те драстичне мере су изазвале стварање српског оружаног покрета отпора што је сметало немачким ратним напорима чији је фокус био на Источном фронту. Зато је Павелићу наређено да оформи такозвану хрватску православну цркву за коју су немачки агенти нашли и поглавара, руског емигранта Гермогена.
Забрињавајуће је да се ревизионистичка иницијатива за стварање квазицркве налик Павелићевој покреће из Вуковара, града који постаје главни центар за фалсификовање историје и „враћања на старо“. Као „корисни идиот“ у овом подухвату појављује се Мишић који већ годинама гради бизарни „српско-усташки“ имиџ кокетирањем са крајњом хрватском десницом. Када су ХДЗ-а и Самостална демократска српска странка направиле коалицију он се прославио претњама:
– Платићете бандо сваку сузу овог народа, док банду не отерамо требамо се окупљати по градовима!
Да је то рекао неки Хрват одмах би био прозван усташом или екстремистом, али када тако прети Србин, онда претње звуче другачије. Мишић већ годинама профитира код екстремне хрватске деснице причама „вуковарског бранитеља и логораша у Србији“ који рођеног брата осуђује као „четника“ јер је ратовао „на другој страни“ и хвали се да од деведесетих није контактирао ни са њим, ни са остатком породице коју је иселио у Србију. Прочуо се по уништавању двојезичних табли у Вуковару и захтевима да се ћирилица забрани и у школама.
Самокандидован, ал’ има конкуренцију
КАО члан Хрватске конзервативне странке био је посланик у вуковарској скупштини, али амбиције су му биле веће. Кандидовао се за Европски парламент, али је неславно пропао на изборима. Сада се самокандидовао за првосвештеника павелићевске цркве, али и ту има конкуренцију, јер у Хрватској већ постоји удружење грађана на чијем је челу Бугарин Александар Радоев Иванов, који се представља као „архиепископ Хрватске православне цркве“ и одржава „богослужења“, иако његово удружење није регистровано као верска организација.
* * * * * * * * *
ОДЛУКОМ ВЛАДЕ ХРВАТСКЕ ОБУСТАВЉАЈУ СЕ ПОСТУПЦИ ЗА НАМИРЕЊЕ ОДШТЕТЕ ЗА ЖРТВЕ „ДОМОВИНСКОГ РАТА“
ПРАВОСНАЖНО ОСУЂЕНИМ ЗЛОЧИНЦИМА ВРАЋАЈУ НОВАЦ
ХРВАТСКА ће вратити сав новац правоснажно осуђеним хрватским ратним злочинцима који је током година држава регресно од њих наплатила на име подмирења одштета њиховим жртвама, пише загребачки „Јутарњи лист“.
То је одлучила Влада Хрватске чијом одлуком се такође обустављају сви такви регресни поступци који су у току, бришу се забелешке о забрани располагања имовином злочинаца које су стављене због заплене на основу тих одштетних захтева и слично. Такође, истом одлуком требало би, према писању листа, да буду обустављени и сви поступци о заплени које против породица жртава злочина води држава, а ради се о наплати потраживања трошкова судских поступака оних жртава који су против РХ покренули парнице због накнаде штете, али су те парнице изгубили, најчешће зато што нису успели да докажу да им је члан породице или имовина страдала у ратним операцијама од руку припадника хрватских Оружаних снага (ОСРХ).
Начело реципроцитета подразумевало би да се и онима од којих је у прошлости РХ успела да наплати трошкове поступка такође врати новац. Влада процењује да би за намирење ових трошкова требало око 700.000 евра.
Према писању „Јутарњег листа“, међу најпознатијим случајевима таквих регресних тужби које су још у току су поступци које РХ води против бившега МУП-овог специјалца Михајла Храстова, осуђенога због ратног злочина над заробљеницима на Коранском мосту, и Владимира Миланковића, ратног команданта полиције у Сиску, осуђеног на основу командне одговорности за злочине над цивилима у Сиску.
ИЗВОР: Вечерње новости