• НА „пригодном до­мјенку“, који је по­водом православног бадњака и Божића, у селу Дицму, код Сиња, у суботу по подне окупило се више од стотину гостију које је позвао председник Хрват­ског православног центра Предраг Мишић звани Пеђа.

АУТОРИ: Ј. Керблер/ Б. Субашић

Међу гостима су били званичници Хрватске:гене­рал Маријан Марековић, изасланик председника Зорана Милановића, Дин­ко Тандара, изасланик потпредседника Владе и министра хрватских бра­нитеља Томе Медведа, Ан­те Санадер, потпредседник Хрватског сабора, Иван Пенава, градоначелник Вуковара, пуковник Марко Скејо, заповедник 9. бојне ХОС-а, одборници жупа­нијске скупштине и сплит­ског Градског већа, Иван Шипић, председник Град­ског виећа Триља, и други, укључујући бројне „хрват­ске бранитеље српске на­ционалне припадности“.

– Одазвали су се сви које сам позвао. Ово је „домје­нак“ поводом Бадњака, али и сусрет с драгим људима који су цијелу годину уз нас, углавном из бранитељских удружења. Наша је при­марна задаћа промицање Домовинског рата, заштита хрватских бранитеља неза­висно о вероисповести, на­родности и националности као и помагање свим људи­ма у потреби те се поноси­мо што је хуманитарни рад оно што нас обележава – ка­зао је домаћин.

И овај Божићни банкет за Мишића, који је иначе из Вуковара, само је део представе у сопственом ријалити програму, где се представља као „Хрват по националности, а Србин по народности“, наравно и православац, али не уо­бичајени српски, већ хр­ватски.

То би ваљда требало да значи да је он припад­ник Павелићеве твореви­не под именом Хрватска православна црква, реги­строване 1942. у НДХ са циљем уништења иденти­тета Срба који још нису били побијени, протерани или покатоличени. Пошто Павелићева квазицрквена организација не постоји од краја Другог светског рата, Мишић, пензиониса­ни „хрватски драговољац из Домовинског рата“ и политичар проусташког усмерења, најавио је да ће за пет година решити тај „ситан проблем“ и сам направити хрватску пра­вославну цркву.

– Ми се у принципу же­лимо одвојити од Српске православне цркве јер не припадамо тој цркви нити светосављу, а разлози су јако добро познати. Они су током Домовинског ра­та ширили нетрпељивост према другим народима, а нарочито према хрват­ском народу – „беседио“ је на Божић Мишић у улози првосвештеника у прису­ству хрватских државних званичника.

Мишић је основао Хр­ватски православни цен­тар у Вуковару у априлу 2022. остављајући недо­умицу да ли је он то сам смислио, или је добио задатак да као „лојални Србин“ ради на обнови Павелићеве цркве. Да је такву иницијативу по­кренуо неки Хрват, онда би то недвосмислено мо­гло да се назове новоу­сташтвом, док коришће­ње српског конвертита даје привид другачијих намера.

Намеру да оснује Хр­ватску православну цркву Мишић је образложио тако да би се свако иоле паметан и образован сти­део – да „ако православне цркве постоје у Бугарској, Румунији, Македонији, Грчкој зашто не би била и у Хрватској“.

Он је нарочи­то поносан на грб удруже­ња Хрватски православ­ни центар за који твр­ди да је њего­во „уметничко дело“, иако тај амблем неодољиво подсећа на ознаку коју је користила Павелићева „Хрватска православна црква“.

Та организација, по­стојала је само у времену НДХ као производ уста­шке геноцидне политике, а историчари су открили да ју је Павелић основао на иницијативу Берлина, иако је вођство НДХ ин­систирало на формули за Србе „трећину побити, трећуну иселити, трећину покатоличити“. Међутим, те драстичне мере су иза­звале стварање српског оружаног покрета отпора што је сметало немачким ратним напорима чији је фокус био на Источном фронту. Зато је Павели­ћу наређено да оформи такозвану хрватску пра­вославну цркву за коју су немачки агенти нашли и поглавара, руског еми­гранта Гермогена.

Забрињавајуће је да се ревизионистичка ини­цијатива за стварање квазицркве налик Па­велићевој покреће из Вуковара, града који постаје глав­ни центар за фал­сификовање исто­рије и „враћања на старо“. Као „кори­сни идиот“ у овом поду­хвату појављује се Мишић који већ годинама гради бизарни „српско-уста­шки“ имиџ кокетирањем са крајњом хрватском де­сницом. Када су ХДЗ-а и Самостална демократска српска странка направи­ле коалицију он се про­славио претњама:

– Платићете бандо сваку сузу овог народа, док банду не отерамо требамо се оку­пљати по градовима!

Да је то рекао неки Хр­ват одмах би био прозван усташом или екстреми­стом, али када тако прети Србин, онда претње звуче другачије. Мишић већ го­динама профитира код ек­стремне хрватске деснице причама „вуковарског бранитеља и логораша у Србији“ који рођеног бра­та осуђује као „четника“ јер је ратовао „на другој страни“ и хвали се да од деведесетих није контак­тирао ни са њим, ни са остатком породице коју је иселио у Србију. Прочуо се по уништавању двоје­зичних табли у Вуковару и захтевима да се ћирилица забрани и у школама.

Самокандидован, ал’ има конкуренцију

КАО члан Хрватске конзервативне странке био је посланик у вуковарској скупштини, али амбиције су му биле веће. Кандидовао се за Европски парламент, али је неславно пропао на изборима. Сада се самокандидовао за првосвештеника павелићевске цркве, али и ту има конкуренцију, јер у Хрватској већ постоји удружење грађана на чијем је челу Бугарин Алек­сандар Радоев Иванов, који се представља као „архиепископ Хрватске православне цркве“ и одржава „богослужења“, иако његово удружење није регистровано као верска организација.

* * * * * * * * *

ОДЛУКОМ ВЛАДЕ ХРВАТСКЕ ОБУСТАВЉАЈУ СЕ ПОСТУПЦИ ЗА НАМИРЕЊЕ ОДШТЕТЕ ЗА ЖРТВЕ „ДОМОВИНСКОГ РАТА“

ПРАВОСНАЖНО ОСУЂЕНИМ ЗЛОЧИНЦИМА ВРАЋАЈУ НОВАЦ

ХРВАТСКА ће вратити сав новац правоснажно осу­ђеним хрватским ратним злочинцима који је током година држава регресно од њих наплатила на име подмирења одштета њи­ховим жртвама, пише за­гребачки „Јутарњи лист“.

То је одлучила Влада Хр­ватске чијом одлуком се такође обустављају сви такви регресни поступци који су у току, бришу се забелешке о забрани рас­полагања имовином зло­чинаца које су стављене због заплене на основу тих одштетних захтева и слич­но. Такође, истом одлуком требало би, према писању листа, да буду обуставље­ни и сви поступци о запле­ни које против породица жртава злочина води др­жава, а ради се о наплати потраживања трошкова судских поступака оних жртава који су против РХ покренули парнице због накнаде штете, али су те парнице изгубили, најче­шће зато што нису успели да докажу да им је члан породице или имовина страдала у ратним опера­цијама од руку припад­ника хрватских Оружаних снага (ОСРХ).

Начело реципроцитета подразумевало би да се и онима од којих је у про­шлости РХ успела да на­плати трошкове поступка такође врати новац. Влада процењује да би за нами­рење ових трошкова тре­бало око 700.000 евра.

Према писању „Јутарњег листа“, међу најпознати­јим случајевима таквих регресних тужби које су још у току су поступци које РХ води против бившега МУП-овог специјалца Ми­хајла Храстова, осуђенога због ратног злочина над заробљеницима на Коран­ском мосту, и Владимира Миланковића, ратног ко­манданта полиције у Си­ску, осуђеног на основу командне одговорности за злочине над цивилима у Сиску.

ИЗВОР: Вечерње новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *