Нафта се урушава, злато вртоглаво расте – Долази потпуни преокрет на тржиштима
- Растућа задуженост, нетранспарентна вредновања, секјуритизације, непрекидно рефинансирање дуга, ублажавање критеријума за одобравање кредита и ширење приватних тржишта према малим инвеститорима стварају, како наводи, запаљиву мешавину која може да послужи као окидач следеће велике кризе.
Светски познати аналитичар геополитичких и финансијских циклуса Чарлс Ненер, човек чије се име повезује са успешним предвиђањима великих кретања на тржиштима, упозорава на следећи велики потрес који се, како тврди, налази пред вратима.
Ненер је у прошлости доказао да се често креће супротно од преовлађујућег тренда.
Када никога није занимало сребро по цени од 29 долара, он га је куповао.
Када је, неколико месеци касније, тржиште захватила еуфорија, а сребро скочило на 120 долара, он је почео да га продаје.
Сада аналитичар упозорава да тржишта улазе у период екстремних преокрета и да инвеститори морају да се припреме за велике промене.
У тренутку када многи аналитичари предвиђају раст цене нафте на више од 200 долара по барелу, а чак је и председник Доналд Трамп говорио о таквој могућности, Чарлс Ненер има потпуно другачије мишљење.
Како тврди, циклуси и аналитички модели које користи показују слабост тржишта сирове нафте у предстојећем периоду.
„Необично је то што, на основу свих мојих анализа, сирова нафта изгледа слабо током наредне године.
Нисам сигуран шта то значи”, навео је.
Према његовим речима, светско енергетско тржиште могло би да достигне нову равнотежу, будући да земље које не желе да зависе од стратешког пролаза кроз Ормуски мореуз траже алтернативна решења.
Ненер тврди да би нова инфраструктура, гасоводи и нафтоводи, као и повећана производња у другим земљама, могли да доведу до преплављивања тржишта понудом нафте, чиме би цене биле потиснуте наниже.
„Уколико свет поверује да ће доћи до прекомерне понуде нафте из других земаља, цена ће пасти.
Постоји само мала могућност да нафта достигне цену од 101 долара по барелу”, истакао је.
Племенити метали
Упркос израженој нестабилности цене злата, Чарлс Ненер процењује да се овај племенити метал налази близу прекретнице.
Како објашњава, циклуси које прати показују да се недавна корекција приближава крају.
„Циклус злата достигао је најнижу вредност близу 5.300 долара по унци. Циклуси се сада приближавају свом дну. Ускоро би требало да уследи ново узлазно кретање цене злата”, навео је.
Он истиче да је циљ корекције који је раније поставио износио приближно 3.800 долара по унци и сматра да злато поново почиње да постаје привлачно када се посматра период до 2027. године.
Штавише, процењује да следећи велики узлазни циклус злата почиње већ у августу.
Када је реч о сребру, Ненер је подједнако оптимистичан, упркос недавној снажној корекцији.
Како је навео, тржиште сребра отишло је у крајност када је циклус достигао врхунац на 121 долару по унци, јер су многи инвеститори остали заробљени на тржишту.
„Сребро је било катастрофа, јер смо имали врхунац циклуса на 121 долару и нисмо могли да убедимо људе да напусте тржиште”, изјавио је.
Међутим, процењује да овај племенити метал улази у нови узлазни циклус и не искључује могућност повратка на претходне највише вредности од 120 долара.
Узбуна због акција
Најдраматичније упозорење Чарлса Ненера односи се на берзанска тржишта.
Аналитичар тврди да данашњи берзански циклуси показују забрињавајуће сличности са периодом пре краха 1929. године.
„Циклуси из 1926. и 1927. године усклађују се на исти начин као што се догодило пре краха 1929. године.
Скоро смо стигли до августа и велики инвеститори имају времена да заузму веома дефанзиван положај.
Желим да поновим своје предвиђање о веома великом паду на берзи”, упозорио је.
Његова процена долази у периоду у којем се вредновања на многим тржиштима налазе на историјски високим нивоима, док су забринутост због каматних стопа, дуга и геополитичких тензија и даље веома изражене.
Ненер је нарочито опрезан када су у питању банкарски сектор и тржиште некретнина.
Он препоручује повећан опрез и даје предност чувању готовине, упозоравајући да би у великим банкама могли да се појаве губици који до сада нису били широко познати.
„Некретнине су лоша инвестиција. Познајем велике пензијске фондове који поседују некретнине у Њујорку и продају их уз губитке. Друге банке имају губитке, а о њима још нико не говори”, нагласио је.
Потом је додао: „Много тога се догађа, а просечан човек за то не зна. Ја то знам зато што сарађујем са тим људима и ствари не изгледају безбедно. Верујем да бисмо могли да се суочимо са банкарском кризом.”
Предвиђања Чарлса Ненера представљају један од најпесимистичнијих сценарија за тржишта, будући да обједињују могући пад берзи, потресе у банкарском сектору и велике промене на тржиштима робе.
Уколико се његове процене потврде, наредни месеци могли би да представљају период великих искушења за инвеститоре, банке и светске економије.
Пуца „балон“ вредан 26 билиона долара, пирамидална превара – скандал који ће уништити банке
Истовремено, према наводима Института Леви, осамнаест година после највеће финансијске кризе у савременој историји, чини се да се светска економија поново креће кроз минско поље.
Међутим, опасност се не налази тамо где је сви очекују.
Највећи ризик данас није концентрисан ни у банкама, ни у државним обвезницама, па чак ни на тржиштима акција.
Права темпирана бомба налази се на тржишту приватног капитала, односно у такозваним приватним тржиштима, области која се последњих година експлозивно проширила и сада управља капиталом вреднијим од 26 билиона долара.
Према опширној анализи економисте Ерика Тимуања са Економског института Леви, светски финансијски систем готово дословно понавља исте патолошке појаве које су довеле до колапса банке „Леман брадерс” и Велике рецесије 2008. године.
Једина разлика јесте у томе што се овога пута проблем налази далеко од очију јавности, на тржишту које је много мање транспарентно и знатно теже за контролу.
После кризе 2008. године банке су се суочиле са строжим прописима и повећаним захтевима у погледу капитала.
Празнину која је настала у финансирању малих и средњих предузећа пожурили су да попуне фондови приватног капитала и фондови приватног дуга.
Њихов раст био је вртоглав.
Данас фондови приватног капитала управљају са приближно 24 билиона долара, док фондови приватног дуга управљају са додатних 2,6 билиона долара, стварајући огроман паралелни банкарски механизам који функционише под много мањим надзором у односу на традиционалне банке.
Према Тимуању, проблем није само у величини овог тржишта.
Проблем је и начин на који се оно развија.
Враћају се све праксе које су довеле до кризе 2008. године
Економиста уочава низ изузетно забрињавајућих дешавања.
Критеријуми за одобравање кредита постају све блажи.
Оцене кредитне способности постају све попустљивије.
Стварни степен задужености прикрива се посредством сложених финансијских структура.
Вредновање имовине заснива се на моделима, а не на стварним тржишним ценама.
Компаније рефинансирају чак и камате на своје кредите, уместо да их плаћају.
Истовремено, регулаторна тела у Сједињеним Америчким Државама подстичу дерегулацију, ограничавање контрола и значајно ублажавање надзора.
Како истиче Тимуањ, све то опасно подсећа на окружење које је владало непосредно пре избијања финансијске кризе 2008. године.
Можда највише забрињава настојање великих инвестиционих група да приватна тржишта отворе малим инвеститорима.
Компаније као што су „Блекстоун”, „Аполо”, „ККР” и „Блекрок” тврде да би индивидуалним инвеститорима требало омогућити приступ инвестиционим производима који су до сада били намењени искључиво институционалним управљачима.
Њихов аргумент је да ће на тај начин штедња бити усмерена у продуктивне инвестиције са већим приносима.
Тимуањ сматра управо супротно.
Према његовом мишљењу, прилив огромних количина новог капитала неизбежно ће довести до даљег ублажавања критеријума за одобравање кредита, будући да ће фондови непрестано тражити нове зајмопримце којима би пласирали новац инвеститора.
На тај начин ствара се зачарани круг који производи све веће ризике.
Кредитне оцене које се побољшавају по наруџбини
Посебну забринутост изазива широка употреба такозваних приватних кредитних оцена, познатих као Private Letter Ratings – PLR.
Ове оцене не објављују се јавно и често приказују много нижи ризик у поређењу са уобичајеним кредитним оценама.
Према подацима које наводи Тимуањ, у 97 одсто случајева компаније су посредством приватних кредитних оцена добијале бољу оцену кредитне способности.
Последица је била то што су осигуравајуће компаније драстично смањиле своје капиталне захтеве и стекле приступ још већем броју високоризичних инвестиција.
Још једна карактеристика приватних тржишта јесте то што је реч о инвестицијама које се по својој природи не могу лако претворити у готовину.
Ипак, тржиште је створило низ сложених финансијских структура које инвеститорима обећавају да ће моћи релативно лако да се повуку.
Фондови за наставак улагања, секундарна тржишта приватних кредита, посебна инвестициона возила и секјуритизације стварају утисак да постоји обилна ликвидност.
Према Тимуању, међутим, реч је о илузији.
Ликвидност се одржава само док непрестано пристижу нови инвеститори који купују имовину претходних инвеститора.
Нова Понцијева шема светског финансијског система
У анализи Института Леви употребљена је нарочито тешка квалификација.
Тврди се да значајан део тржишта приватног дуга сада функционише по принципима Понцијевог финансирања.
Многа предузећа у суштини не сервисирају своје дугове.
Уместо тога, непрестано позајмљују нови капитал како би плаћала камате и рефинансирала претходне кредите.
Овај процес може да траје само док вредност имовине расте и док постоји непрекидан прилив новог капитала.
Уколико вредновања престану да расту или инвеститори почну да повлаче средства, читав ланац могао би да се прекине у веома кратком року.
Тимуањ такође придаје посебан значај вредновањима такозваног трећег нивоа, односно Level 3 вредновањима.
Реч је о проценама које се не заснивају на стварним трансакцијама, већ на математичким моделима и претпоставкама.
То значи да би стварна вредност многих инвестиција могла да буде знатно нижа од вредности приказане у билансима.
Уколико тржишта у неком тренутку буду приморана да ту имовину процене према стварним ценама, губици би могли да се покажу као огромни.
Банке се већ припремају
Чини се да су неке од највећих светских финансијских организација већ уочиле растући ризик.
Према Тимуању, банке као што су „Џеј-Пи Морган”, „Барклиз” и „Ситигруп” почеле су да развијају стратегије заштите од ризика посредством кредитних деривата, односно свопова кредитног ризика – Credit Default Swaps, који су повезани са великим фондовима приватних тржишта као што су „Аполо”, „Арес” и „Блекстоун”.
Овај потез тумачи се као показатељ да чак и водећи актери са Волстрита сматрају могућим озбиљан талас потреса на приватним тржиштима.
Тимуањ се не ограничава само на критиковање тржишта.
Он значајан део одговорности приписује и америчким властима.
Тврди да се последњих година смањује број контрола, да се слабе надзорне институције, ограничавају кривична гоњења због финансијских преступа и јача уверење да тржишта могу сама себе да регулишу.
Према његовим речима, историја је већ показала да је ова логика пропала пре 2008. године и да постоји опасност да поново доживи неуспех.
Сценарио великог домино-ефекта
Уколико систем почне да се урушава, механизам преношења кризе могао би да буде изузетно насилан.
Пад вредности имовине отежаће предузећима рефинансирање.
Снижавање оцена кредитне способности биће убрзано.
Инвеститори ће масовно тражити ликвидна средства.
Приватни фондови биће приморани да продају имовину.
Притисци ће се пренети на банке, осигуравајуће компаније, пензијске фондове и, на крају, на јавна тржишта.
Резултат би могао снажно да подсећа на динамику која је уследила после колапса банке „Леман брадерс”.
Тимуањ не тврди да приватна тржишта већ представљају системску претњу.
Међутим, упозорава да се постепено стичу сви услови за настанак нове велике финансијске кризе.
Растућа задуженост, нетранспарентна вредновања, секјуритизације, непрекидно рефинансирање дуга, ублажавање критеријума за одобравање кредита и ширење приватних тржишта према малим инвеститорима стварају, како наводи, запаљиву мешавину која може да послужи као окидач следеће велике кризе.
Његов основни закључак је јасан: што се тржишта дуже буду ослањала на бесконачан прилив новог капитала и на уверење да ће цене имовине заувек расти, то ће бити већи ризик од наглог преокрета.
А када „музика” престане, као што је својевремено пророчки упозорио бивши директор „Ситигрупа” Чак Принс, излаз би могао да се покаже као сувише узак за све.
ИЗВОР: https://www.bankingnews.gr/analyseis-ektheseis/articles/891788/sok-synagermos-gia-krax-typou-1929-kai-trapeziki-katarrefsi-pouliste-ta-ola-krypste-ta-lefta-sas-erxetai-i-megali-katastrofi