• Негирање геноцида почињеног над Србима не само у злогласном логору Јасеновац већ и на целокупној територији тзв. НДХ одвија се у хрватској јавности све истрајније и отвореније од остварења тисућљетног сна о формирању неовисне државе након крвавог грађанског рата и разбијања социјалистичке федералне Југославије.

АУТОР: Маринко М. Вучинић

Да то није само изоловани инцидент могли смо се уверити много пута до сада јер је очигледно да део хрватских повијесничара у потпуности негира и само постојање геноцида над Србима уз непрестано позивања на деловање великосрпске хегемонистичке политике. Ова не тако занемарљива тенденција могла се јасно видети у прилогу телевизије З1 (емисија „Бујица“) на спектакуларној промоцији трећег издања изузетно запажене књиге „ХОМОГЕНА Србија 1941-1945 године“ „истакнутог“ хрватског повијесничара Стјепана Лозе.

Он је на тој промоцији изјавио да „његова књига необориво доказује да су Срби формирали на темељу великосрпских идеја идеологију геноцида над Хрватима, да су га у великој мери спроводили након и после Другог светског рата, док су оклеветали Хрвате за злочине које они никада нису починили и то у димензији која је патолошка. Великосрби су починили геноцид над Хрватима а онда су измислили геноцид над Србима. Срби су као четници и партизани већ 10 травња почели клати Хрвате и до краја Липња 1941. злочини нису били суставни, али су били масовни и брутални, убијани су старци и деца. Након Липња то нису били појединачни случајеви већ се ишло у стратешко спровођење геноцида над Хрватима .Великосрпски злочини над Хрватима тичу се целог човечанства и морамо их као такве искомуницирати себи и целом свету. Морамо поново написати нашу повест, јер су Хрвати историјски субјект“.

Рећи ћу сада нешто што можда није политички коректно, али на љуту рану љута трава. Ово су наводи „истакнутог“ повијесничара Стјепана Лозе, који се очигледно трудио да буде политички коректан и да се држи повијесне истине у његовој патолошкој интерпретацији која је на граници суманутости, али и представља невероватни фалсификат.

Овакви искази „истакнутог“ хрватског повијесничара огледни су пример најбруталнијег усташоидног ревизионизма, међутим прави проблем настаје онда када у овом прилогу можемо видети да је грозоморна промоција ове опскурне књиге одржана у препуној Сали хрватског државног Архива и да је на њој говорио и његов равнатељ Динко Чутура. Он је представљајући ову књигу која је ординарни и неприхватљиви фалсификат у потпуности подржао основне ставове „истакнутог“ повијесничара Стјепана Лозе о „измишљеном геноциду над Србима које су починиле усташке власти у НДХ“. По њему С. Лозо је раскринкао великосрпско зло, и окренуо тезе говорећи прво о великосрпском и хегемонистичком пројекту садржаном у спису С. Мољевића а наводи се и Валеријанов Меморандум СПЦ. Први је стратегија а други је тактика провођење великосрпске идеологије и спровођење геноцида над Хрватима, а онда се окреће теза и приказује се да су Хрвати спровели геноцид над Србима.

Динко Чутура обавља изузетно одговорну функцију равнатеља (директора) хрватског државног Архива а као службеник и заступник је званичне државне администрације и политике савремене независне хрватске државе која припада европској заједници демократских народа. Да ли су управо овакви ставови овог равнатеља о отвореном негирању усташког геноцида над Србима у НДХ највише га и квалификовали за вршење овако важне државне функције. Можемо се нажалост запитати да ли се на овакав начин спроводи и заступа званична политика хрватске власти у односу на доказани и неупитни усташки геноцид над Србима у Другом светском рату. Ако хрватска држава као чланица ЕУ спроводи европске вредности најмање што би се могло десити то би била оставка, или смена овог усташког идеолога који обнаша дужност равнатеља државног хрватског Архива, а у некој од држава ЕУ био би и кривично санкционисан.

Прави проблем настаје онда када у овом прилогу можемо видети да је грозоморна промоција ове опскурне књиге одржана у препуној Сали хрватског државног Архива и да је на њој говорио и његов равнатељ Динко Чутура“

Овај прилог телевизије З1 доступан је већ на друштвеним мрежама, али за нас се поставља суштинско питање да а ли ће он допрети и до наших бораца за суочавање са прошлошћу и поштовање људских права или су они и даље само заокупљени својом истрајном борбом против српског национализма и то следећи њихову познату мантру да свако мора да се пре свега суочи са злочинима у својој средини, и да чисти у свом дворишту.

Међутим, било би занимљиво али и поучно чути мишљења наших истакнутих историчара и јавних делатника који заступају ову идеолошку матрицу поводом овог усташког бала вампира или се то могуће уклапа у њихову концепцију о поштовању мултиперспективности у спознаји и значењу одређених историјских догађаја.

Можда је овај политички коректни повијесничар Стјепан Лозо само један од мало екстремнијих примера мултиперспективности на делу.

Свакако би било инспиративно чути мишљење наших бораца и боркиња против српског национализма, клерофашизма и ревизионизма у Србији: Дубравке Стојановић, Латинке Перовић, Срђана Милошевића, Миливоја Бешлина, Александра Попова, Динка Грухоњића, Соње Бисерко, Изабеле Кисић, Снежане Чонградин, Ивана Чоловића, Саше Илића, Дејана Илића, Олге Пинтар Манојловић, Николе Самарџића.

Наравно да нећемо чути њихове ставове јер се то не уклапа у њихов једнострани и идеолошки приступ проблематици ревизионизма и схватању транзиционе правде и суочавању са прошлошћу у којој важи основни аксиом о готово искључивој кривици српског национализма и великосрпског пројекта за разбијање за њих никада прежаљене Југославије.

У реаговању Златоја Мартинова, једног од агилнијих припадника ове политичке идеологије и грађанистичке политичке групације садржан је начин на који се манифестује њихов однос према овој врсти за нас неприхватљивог и сабласног усташоидног ревизионизма демонстрираног у државном хрватском Архиву. „То је хрватска верзија Хепија. То је ТВ „Бујица“. Власник је Бујанац који је отворени нацош, афирмише усташтво. Та ТВ у Хрватској није релевантна ни за шта, гледају је само тешки хрватски националисти“.

ИЗВОР: http://91.222.7.144/komentar-dana/ustaski-bal-vampira-u-hrvatskom-drzavnom-arhivu.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *